Arheološka otkrića 

10 „izgubljenih“ drevnih gradova

ShangriLaSkyCaptain-min

Često prošlost zamišljamo grandioznijom od današnjice, a drevne narode kao nenadmašne stvaraoce. Ta vera u neki bolji prošli svet potiče iz brojnih arheoloških otkrića, a mi vam predstavljamo deset „izgubljenih“.

10. Cliff palace (Kolorado, SAD)

Narod Pueblo Indijanaca na jugozapadu kontinenta dobio je naziv po selima koja su konstruisali. Iako postoje i savremene pueblo zajednice Anasazi, drevno društvo je cvetalo između 900. 1200. godine Nove ere.

Cliff Palace sagrađen je u Zlatno doba Anasazija, ali je napušten 1300. godine. Ostao je neotkriven u pustinji do 1888. kada se ispostavilo da je najveća naseobina u steni u celoj Severnoj Americi.

Cliff Palace („Palata u steni“) je zapravo pogrešan naziv jer je mesto više selo, nego palata. Nikada nije otkriveno zašto su ga stanovnici napustili, ali je opšteprihvaćeno da su to učinili zbog velike suše.

Veruje se da se ovde nalazio Pavlopetri, Foto:Lencer/Wikimedia Commons
Veruje se da se ovde nalazio Pavlopetri, Foto:Lencer/Wikimedia Commons

10. Pavlopetri (Grčka)

Mnogima je prva asocijacija na pomen „izgubljenih gradova“ Atlantida. Nema pouzdanih dokaza da je ikada postojala, ako izuzmemo Platonove spise o gradu koji je progutalo more.

Njena sudbina zadesila je i Pavlopetri, grad koji je postojao od Kamenog doba do 1000. godine pre Nove ere i pružio arheolozima autentičan prikaz života tog vremena. Zanimljivo je da je većina gradova koja je nestala pod vodom veoma oštećena, a Pavlopetri deluje gotovo netaknuto. Grad je verovatno potonuo zbog rasta nivoa mora i sleganja tla od posledica zemljotresa.

Pošto je nivo mora menjan tokom postojanja čovečanstva, sasvim je moguće i da neki sličan grad čeka u plavetnilu da bude otkriven.

Freska predstavlja boginju Akrotira, Foto: Klarodios Kapuotsis/Flickr
Freska predstavlja boginju Akrotira, Foto: Klarodios Kapuotsis/Flickr

8. Akrotiri (Santorini)

loading...

Minojska civilizacija sa Krita koja je dobila naziv po mitskom kralju Minosu, graditelju lavirinta, bila je potpuno zaboravljena sve do početka 20. veka. Otkrićem velike palate na Knososu, ponovo je zasijala slava tog naroda, ali je Akrotiri, njihov grad na ostrvu Santorini možda i lepši primer njihove gradnje.

Međutim, on je zatrpan nakon erupcije vulkana oko 1600. godine pre Hrista i to jednoj od najvećih ikada zapamćenih koja je donela propast Minojskom carstvu. Otkriće Akrontirija 1967. obelodanilo je prelepe freske i veoma pažljivo planiran način gradnje.

Foto: An en Alain/Flickr
Foto: An en Alain/Flickr

7. Tikal (Guatemala)

Grad Tikal, nekada je bio prestonica Majanskog carstva i najveći grad Novog sveta. Savršeno očuvane zidine svedoče o nekadašnjoj moći Maja i iznenadnom odlasku stanovnika. Iako dugo nije bilo pouzdanih saznanja o njegovom postojanju, nakon ekspedicije 1848. pronađeno je jedno od najvećih arheoliških nalazišta na svetu.

Tu se nalaze piramide visoke i do 70 metara, kraljevske palate, spomenici i velika arena za majansku igru loptama.

Oblast Timgada, Foto: Attilios/Wikipedia
Oblast Timgada, Foto: Attilios/Wikipedia

6. Timgad (Alžir)

Timgad ili „Colonia Marciana Ulpia Traiana Thamugadi to Latinists“ je ahetipski izgubljeni grad iz avanturističkih priča. Nekada veoma živahno mesto koje je osnovao car Trajan, preživelo je mnogo nedaća i izraslo u veliki trgovački grad.

Posle rušenja u 5. veku, ponovo je izgrađen kao centar hrišćanstva. Drugi veliki pad u sedmom veku od strane Vandala bio je razlog konačnog odlaska stanovnika. Pesak Sahare ga je sačuvao do ponovnog otkrića 1881. a sada ruševine daju neverovatan uvid u rimsku arhitekturu u afričkim provincijama.

Tu možete pogledati Trajanov luk, kupatila i Hram boga Jupitera, velik koliko i rimski Panteon. O njihovom načinu života možda najbolje svedoči natpis na zidinama:„Lov, kupanje, igranje i smeh. Ovo je život!“

Foto: Beta
Foto: Beta

5. Maču Pikču/Machu Picchu (Peru)

Nema liste izgubljenih gradova koja ne sadrži i Maču Pikču. Ovaj stari grad Inkanalazi se na vrhu Anda i bio je naseljen relativno kratko vreme, najverovatnije između 1450. i 1572. pre nego što je pao u ruke španskim osvajačima.

Budući da Španci nikada nisu pronašli grad, a lokalci nisu želeli da otkriju njegovu lokaciju, Maču Pikču došao je u žižu javnosti tek početkom 20. veka.

I dalje postoje nesuglasice o tome da li je to bila obična naseobina, kraljevsko utočište ili religiozno svetilište.

Ove godine se obeležava 100 godina od otkrica Maču Pikčua.

Bazen na prostoru danasnjeg Pakistana, Foto: Comregues/Flickr
Bazen na prostoru danasnjeg Pakistana, Foto: Comregues/Flickr

4. Mohenjo-daro (Pakistan)

Zajedno sa egipatskom i mesopotamskom civilizacijom, civilizacija doline Inda smatra se jednom od najranijih na svetu. Svoj vrhunac dostigla je 2000 godina pre Hrista, iako je bila mnogo starija.

Nauka, pismo, trgovina, zanatstvo, religija i poljoprivreda su napredovali neverovatnom brzinom. Već tada u gradu je postojao složen sistem kanalizacije, ali do sada nije pronađen ni jedan hram ili svetilište. Poplave su uništile grad barem šest puta, a nove zgrade samo su dograđivane na ruševinama prethodnih.

Šta je izazvalo njegovu konačnu propast, nije poznato, ali je jasno da je potpuno napušten 1800. godine pre Hrista.

Ponovo je otkriven tek 1922. godine.

Foto: eviljihnius/Flickr
Foto: eviljihnius/Flickr

3. Petra (Jordan)

Petra se ne može smatrati izgubljenim gradom, jer je lokalnom stanovništvu oduvek poznata, a Plinije Stariji je pominje u Rimskom zakonu iz 103. godine. Međutim, Zapadnjaci su kasno došlo do saznanja o njoj.

Grad u pustinji bio je u procvatu, sve dok njihov sistem navodnjavanja nije uništen zemljotresom. Stanovništvo se odselilo i dugo su ga posećivali samo pljačkaši grobova i znatiželjni putnici.

Sada je to jedno od najvećih arheoloških nalazišta na Bliskom Istoku. Grad je do pola izgrađen, a od pola „urezan“ u crvene stene, a arhitektura predstavlja kombinaciju rimskog, grčkog i nabeteanskog stila.

Ostaci drevne Troje, Foto: birasuegi/Flickr
Ostaci drevne Troje, Foto: birasuegi/Flickr

2. Troja (Turska)

Dugo se mislilo da je Troja, opevana u Homerovoj „Ilijadi“ mit, koliko i Atlantida.

Tek 1871. godine samouki Hajnrih Šliman počeo je otkopavanje humke na Hissarlik-u. Tu, gde se u drevno vreme nalazio grad Ilijum, otkrili su ogromno utvrđenje onakvo, kakvo je opisao Homer.

Šliman je otkrio i zlatni nakit za koji se veruje da je pripadao Heleni. To blago izgubljeno je posle Drugog svetskog rata, ali je zapravo bilo u posedu SSSR-a i sada je izloženo u Puškinovom muzeju.

Herculaneum, Foto: phault/Flickr
Herculaneum, Foto: phault/Flickr

1. Pompeji i Herkuleanum (Italija)

„Bilo je ljudi toliko uplašenih od smrti, da su se molili da umru“, pisao je Plinije Mlađi o erupciji Vezuva 79. godine Nove ere. Njegov stric, čuveni Plinije Stariji, poveo je rimsku flotu preko Napuljskog zaliva kako bi spasao ljude ugrožene erupcijom.

Ekspedicija je tog velikog čoveka i njegovu posadu koštala života, jer su Pompeji i Herkuleanum već bili prekriveni pepelom. Igrom sudbine, upravo je taj pepeo sačuvao ostatke drevnih gradova netaknutim tokom 1700 godina.

Pompeja, Foto: Mikael Miettinen/Flickr
Pompeja, Foto: Mikael Miettinen/Flickr

Iako se mislilo da su drevni Rimljani živeli u maštovitom svetu od belog mermera, Pompeja otkriva„pravi“ grad, sličan današnjim.


Pogledajte NOVI video klip na temu: Najveći vojni eksperimenti skrivani od javnosti 


Politički slogani na zidovima („Glasajte za Lucijusa Popidusa Sabinusa!“), „sočni“ natpisi u javnim toaletima, murali sa slikama pobune koja se dogodila kod gradskog amfiteatra… sve to neodoljivo podseća na savremeni svet.

Gradovi su bili „rudnik zlata“ za arheologe a danas su jedno od najpoznatijih znamenitosti Italije.

loading...

Related posts

Leave a Comment