Misterije Sukovskih hramova


sukovo_manastirSmešten pored reke Jerme, ispod brega Carev kamen, na osamnaest kilometara od Pirota, na putu za Zvonačku banju, manastir Svete Bogorodice u narodu je poznat kao Sukovo, prema imenu sela na čijem se ataru nalazi. Tajne i legende o njegovoj predistoriji sežu u daleki četvrti vek.
Govori se o postojanju svetinje na ovom mestu još u doba Rimljana, a pominju se i grčka dokumenta o sedištu Sukovske episkopije. Ako se ovome dodaju turski popisi o poreskim zaduženjima, koji pored iznosa globe govore i o izgledu manastira, čija je crkva živopisana 1606. godine, jasno je da je današnji hram podignut na temljima starijeg.
Nema podataka kako je mogao da izgleda stari manastir.

O tome se ništa ne saznaje ni preko narodnog predanja, koje govori kako je nastala današnja crkva. A priča teče ovako.

Imanje na kome se nalazi današnji manastir Svete Bogorodice, pripadalo je Turčinu Sali-begu, koji je imao sina Emina. Beg je sa porodicom živeo u Pirotu, a ovde je često dolazio u lov i obilazio svoje vodenice i valjarice. Na njegovom imanju često je čuvao ovce dečak Velja, siroče iz Velikog sela, koga je pop Jovan Madić iz Krupca prihvatio kao svoje dete. A Velja je bio neobično dete.

Često je sanjao snove u koje skoro niko nije verovao, a javljala mu se i Bogorodica, govoreći da je na mestu Crkvište zatrpana crkva i da bi je trebalo otkopati i u njoj sakupljati narod na molitvu. Pop Jovan, sa Veljom i meštanima, počeo je otkopavanje i, posle izvesnog vremena, naišli su na ikonu i kandilo, koji su pripadali starom hramu.

Na sve ovo, begov sin Emin gledao je sa prezirom i kad je hteo da obeščasti sveto mesto i rastera kopače, oduzelo mu se celo telo i počeo je da bunca. Uplašeni beg pozvao je sveštenika, koji je molitvom Bogorodici i begovim pokajanjem povratio Emina, koji je ubrzo ozdravio.

Beg se obavezao da će pomoći izgradnju novog hrama na ovom mestu. Tako je i bilo. Uskoro je stigao ferman od cara, kojim se dozvoljavalo da se na mestu stare crkve sagradi nova: „… kako je moja carska neprekidna želja da u carevini svi razredi podanika uživaju sve blagodeti mira i spokojstva… da im se znanje i časti množe… ja sam uvažio molbu patrijarha i stanovnika Sukova i dozvolio da se predrečena crkva popravi…

“ Ozidana je i oslikana crkva, visoka i prostrana, lepo ukrašena, jer je, kažu, beg tako zahtevao i nije žalio pare. „Morala je biti velika, kao što je bila velika i Božja velikodušnost i blagodat“, navodile su se begove reči.
Pop Jovan je prodao svoje imanje i nastanio se u Sukovu, a Velja, pronalazač Sukovskog manastira, postao je monah Venijamin. Obojica počivaju u zajedničkoj grobnici, u priprati crkve, levo od ulaza.

Uzimajući u obzir okolnosti pod kojim je crkva zidana, ne treba zameriti što se uočavaju određene asimetričnosti i nepravilnosti u izgradnji.

Podigli su je majstori iz okolnih sela, koristeći suvi tesani kamen i vruć kreč, a pokrili običnom ćeramidom. Prva priprata srušila se u vreme Drugog svetskog rata (kažu, zbog lošeg materijala), a nova je podignuta 1947. godine. Uskoro će i ova biti zamenjena novom, sigurnijom i primerenijom ovom hramu.

Često se ističe posebna vrednost ikonostasa u pozlaćenom duborezu, čiji je treći red ikona pao u vreme Drugog svetskog rata. Posebno su značajne prestone ikone Presvete Bogorodice (poklon manastira Svete Bogorodice iz Visočke Ržane) i svetog Jovana Rilskog, balkanskog pustinožitelja, koji je posebno poštovan u ovim krajevima.
U manastiru su, dvadesetih godina prošlog veka, boravili monasi ruskog svetogorskog bratstva i mnogo učinili za napredak manastira, a od priloga ruskih emigranata podigli su novu kapelu, zvonaru i konake. Ostala je uspomena na jeromonaha Lukijana, koji je vodio manastir tokom okupacije.

loading...

Tajnama nikad kraja. Otkrivaju se nove i obnavljaju stare legende, ali i novi podaci i činjenice ostaju neobjašnjeni. Tako su radnici i stručnjaci za konzervaciju ostali zbunjeni kad su 1974. godine, prilikom radova na krovu, oko kubeta crkve pronašli oko stotinu glinenih predmeta, testija sa rozetama i dekorativnim venčićima i drugim ukrasima. Otkud na ovom mestu, koju ulogu su imali, poređani u dva reda i svi okrenuti na dole…

Smešteni u Pirotskom muzeju, čekaju da njihova tajna bude odgonetnuta, ili dok se ne budu pojavile nove, neobjašnjene pojave i otkrića sukovskih, viševekovnih preteča današnjeg hrama.

SAZIDAN ZA DVA LETA
Današnji hram Svete Bogorodice manastira Sukovo sazidan je za dve godine. Tako je zapisano iznad prozora sa zapadne strane: „Poče se leto 1857. Završi se leto 1859.“ Zna se i kad je živopisan, jer i o tome postoji natpis: „Obrazopisec Vasil pop Hristov od Samokov od 1869. leto.“

HRISTOFOR SA PSEĆOM GLAVOM
Veliki prostor podeljen stubovima, dao je mogućnost da se oslika veliki broj scena iz života Bogorodice i Isusa Hrista, kao i novozavetnih i srpskih svetitelja. Iako se još u 19. veku govorilo da je živopis Sukovskog manastira „pun drečećih i nemešanih boja“ freske koje odražavaju „… neistančanost i izvestan konzervativizam u likovnom izrazu…“ veoma često su predmet iscrpnih analiza i proučavanja, a ponajviše svojevrsna retkost u srpskom freskoslikarstvu, freska u niši desne pevnice.

Ona prikazuje Svetog Hristofora sa psećom glavom „što zadire u daleku prošlost ovog mučenika, vreme konačne pobede hrišćanstva nad paganstvom“.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.