Arheološka otkrića 

Misterije Teotihuakana – Kompleks piramida

Teotihuakan je bio retkost po svom ogromnom prostranstvu, dok je po svojoj perfektnoj infrastrukturi  čudo.

Moderni urbanisti mogu ovde mnogo da nauče. Sa severa na jug pro-teže se tri kilometra duga ulica; ona se danas zove Put mrtvih. Sa obe strane ulice bio je luksuzni korzo, koji su zaklanjale piramide i platforme hramova, bulevar se prema severu dizao nekih tridesetak metara, tako da posmatrač gledajući sa juga, ima utisak da široka ulica od nekih pedeset metara vodi ka nebu.

Posmatrač koji stoji na donjem kraju ulice vidi „beskrajno“ stepenište jednakih stepenica koje se stapaju s Mesečevom piramidom. Put mrtvih završava se ispred Mesečeve piramide, kompleksa u vidu stepeništa, koji zauzima osnovnu površinu od 155 sa 200 metara, to je otprilike kao dva fudbalska igrališta.

Gledano odozgo sa mesečeve piramide, na Levoj strani raskošne ulice nalazi se najmonumentalnija građevina Srednje Amerike – piramida Sunca; ona ima osnovicu 222 sa 225. Visoka je 63 metra.

Sunčeva piramida ima veće dimenzije od Keopsove piramide. Treći hram po veličini jeste građevina Citadela, sa hramom  Kecalkoatla. Kecalkoatla je bio leteći bog Asteka i Maja. Sam hram je najlepši, najbogatije reljefom ukrašen.

Zmijske glave ukrašene perjem lelujaju svuda okolo, maske demonskih bića zure sa stepeništa i reljefa, tela zmija puze oko podnožja hrama. Ono što mi vidimo danas, obasjano suncem, belo-sivo-smeđim tonovima, nekada je bleštalo divnim dugi-nim bojama. Svaki bog i svaki demon imali su svoju boju.

Reljefi nisu služili samo kao ukras, oni su pričali neku religi-oznu priču.

Ornamentalni motivi i s unutrašnje strane hrama Kecalkoatla potvrđuju da je amblem letećeg boga u obliku zmije bio poznat u Srednjoj Americi mnogo pre doba Asteka i Maja.

Teo-tihuakan je sa svojih 200 000 stanovnika bio živ veliki grad, veći od antičkog Rima u doba Cezara. Grnčarstvo je nekada kod njih bio unosan posao, jer se izvozilo sve do Gvatemale, a  nama je silaskom sa  piramide preostalo da kupimo ako već ne grnčarske proizvode kojih više nema, kao suvenir za uspomenu ono što je sada najoriginalnije.

Ispod same piramide postoje radi-onice za obradu obsiduma, okamenjene lave crvenkaste boje koju  možete kupiti u jednoj od bezbroj malih prodavnica suvenira. Tu smo prisustvovali i prezentaciji šta se sve može napra-viti od kaktusa; pored tekile, može papir, igla i konac.

loading...

Za Hram Kecalkoatla se dugo mislilo da je tvrđava, otkuda je i došlo ono ime Citadela, ali su kasnija istraži-vanja pokazala da to nije, već da je to Hram boga vazduha  Quetya-lcoatla, jer su tvrđave na tlu Meksika nastale mnogo kasnije. Iza ovog Hrama nalazi se ogromna piramida sazidana od grubog kamena, ukrašena raznim skulpturama.

Tako, gornji deo pročelja piramide zauzima skulptura ogromne zmije, koja je predstavljala simbol boga vazduha. Simbol boga vazduha Quetyalcoatla je tako-zvana „Pernata zmija“.

U sačuvanim legendama oko „Pernate zmije“ prema kojoj je bog Quetyalcoatl  bio beli čovek s bradom, koji je nekada davno došao sa istoka, kako bi narod naučio ume-tnosti, znanju, proizvodnji. Pošto je izvršio svoj zadatak, ponovo se uputio preko mora, obećavši da će se vratiti.

Odlazak tog boga je sam bog povezan sa zvezdom Venerom čiji odraz na uzburkanom moru, za vedrih dana pri zalasku sunca, stvara sliku „Pernate zmije“ koja brzo pliva po moru udaljavajući se prema istoku, dakle na onu stranu kuda je otišao beli čovek, odnosno bog.

Ustvari to je bio jedan od razloga zašto sam morao da odem u Akapulko, na obalu Pacifika da bi to doživeo. Stvarno sam imao prilike da to vidim tamo, pojavu za koju nauka još uvek nema objašnjenje.

Ta okolnost možda objašnjava zašto su Španci tako lako osvojili Meksiko jer je sav meksi-čki narod, pa i sam kralj Montezuma, bio uveren da beli ljudi, koji su se iskrcali kod Verakruza, predstavljaju izlasanike boga Qetlyalcoatla, koji evo sada ispunjava svoje obećanje o povratku.

Misli se da je ovaj sveti grad služio samo za velike religiozne svečanosti, jer tu niko nikada nije stanovao. Iz tog svetog grada poneo sam divne uspomene i jedan neobičan suvenir koji sam kupio u podnožju piramida od nasrtljivih uličnih prodavaca.

Kupio sam jedan mali kalendar Acteka u bazaltu, koji je manja kopija od one koju sam video u Nacionalnom – Antropološkom muzeju u Meksiko Sitiju. Taj kalendar se sastoji u zamršenom  povezivanju dvadeset znakova, većinom imena životinja, s nizom brojeva od 1 do 18.

Kombina-cijama ovih znakova životinja i brojeva, dobija se nepromenljiv red, bez mogućnosti da se ikada i ikako ponovi, dok se ne bi navršilo vreme od 18 x 20 = 360 dana, što je činilo jednu godinu. Tom broju se onda još dodavalo još takozvanih 5 „nesrećnih dana“ za vreme kojih se nisu smeli obavljati nikakvi verski obredi, a za ljude koji su bili rođeni tih  dana, unapred se verovalo da su nesrećni.

A sada da se vratimo malo unazad u istoriju koja se naj-bolje može videti i naučiti u antrapološkom muzeju u Meksiko Sitiju.

Ako se zadržimo malo duže u paviljonu Asteka prvo će nam upasti u oči predivna maska od paunovih pera njihovog legendarnog sveštenika i vladara  Montezuma (oko 1466. go-dine). On je vladao ogromnim carstvom koje je imalo nekoliko miliona stanovnika i isto toliko vojnika, pa je dozvolio da ga pokori španac Hernado Kortez u ime kralja Španije Karla Petog.

Kortez ga je pokorio sa šačicom vojnika, uz pomoć baruta, topova i pušaka koji su bljuvali vatru i stotinak konja. Asteke, kao i Maje, prvi put su videle oganj iz topova ali i pored toga oni bi lako savladali nekoliko  stotina Španaca, i pored toga što su prvi put videli konje za koje su smatrali da zajedno sa jahačem čine celinu, nepoznato biće.

Ali oni su se skoro do-brovoljno predali jer su verovali u svoju viševekovnu legendu po kojoj je njihov bog Kecalkotla živeo sa njima 52 godine i jednog jutra je odjahao na nebo na leđima pernate zmije. Pre nego što je pošao on je obećao da će se vratiti za 52 godine.

Sada kada se pojavio Kortez oni su ga dočekali kao svog boga. Grad Teotihuakan je zauzimao prostor od 18 kvadratnih kilometara  (6 x 3). Unutar ovog prostora su mnoge građevine, od koje su najvažnije: Piramida Sunca visoka 63 m sa pet terasa;  Hram  Quetyalcoatla ili Citadela; Piramida Meseca, i još ceo niz manje značajnih građevina.

Sve te građevine su smeštene duž Puta mrtvih  koji počinje ispred Citadele, prolazeći pored Piramide Sunca i završava se kod piramide Meseca. Nema sumnje, Piramida Sunca je po svojim razmerama najgrandiozniji spomenik u čitavoj Americi.

Svrha mog dolaska bila je pronalaženje dokaza za hipotezu sa početka knjige, odakle su došli takozvani bogovi koji su pomogli primitivnim stanovnicima da uz njihovu tehnologiju pokrenu civilizaciju napred. Dokaz sam pronašao u Citadeli u obliku amblema letećeg boga u obliku zmije sa pernatom glavom koji je bio poznat u Srednjoj Americi  mnogo pre doba Asteka i Maja. Iz ovoga izvlačim zaključak da su bogovi leteli, znači došli su iz svemira.

Pošto sam pronašao glavni i početni dokaz sada sam morao naći i potvrdu takvog dokaza, zato sam se uputo dalje pre-ma jugu Meksika.

Već i sama vožnja od Meksiko Sitija na jug, kroz šume pinija, stepe pune kaktusa i bodljikavog grmlja, vatromet hibi-skusa i bugenvilea, orhideja  svih mogućih boja što vise u ža rdinjerama duž puta koji se penje na 2.800. metara nadmorske visine, predstavlja san o nadmoćnosti našeg prelepog sveta.

Za uzanu subtropsku dolinu Karnavaka, kroz koju sam se vozio šare nim autobusom, verovatno ne postoji više ni jedna jarka boja koja nije našla svoje mesto na njemu. Klima je blaga, njive plodne, ljudi su ljubazni i strpljivi, za naše evropske pojmove, prilično spori.

Vijuga odličan put sa slikovitim internacionalnim oznakama, tek na 1500-tom metru nadmorske visine jedna tabla pokazuje put za Šočikalko koji se nalazi na brdu nasta-lom od kratera vulkana.

Ovde je nastao astronomski centar sa jedinstvenom  opse-rvatorijom. Šočikalko u prevodu znači „mesto cvetnih kuća.“ Shvatiće se zašto se tako zove samo ako se baci pogled levo ili desno. Dolinom dominiraju, pored mnogo otkopanih građevina, dve piramide, postavljene u pravcu sever-jug.

Jedinstvena atra-kcija zbog koje sam došao nalazi se pod zemljom. Stubovi su ukopani u stenu i svi podzemni hodnici čine opservatoriju koja ima samo jednu osmatračnicu deset metara pod zemljom. Na samom vrhu nalazi se jedan otvor čiji zidovi formiraju jedan šestougaonik.

Nisam slučajno izabrao datum  20. juna da dođem ovde. Kada 21. juna u podne sunce dođe iznad otvora, počinje velika čarolija. Doživeo sam  ekvinocijum ( ravnodnevnica ) u podzemnoj komori u stenama. Izuzev difuznog okruglog svetla na tlu ne vidi se ni prst pred okom.

loading...

Oko podne dolaze Indijanci sa zapaljenim svećama u ovu prostoriju. Amajlije i posude sa vodom koju donose sa sobom postavljaju na sredinu i čekaju nebesku svetlost koja treba da osvetli amajlije i vodu. Sunce se polako diže i njegova svetlost pada polako kroz šestougaoni okvir u komoru u kojoj se mi nalazimo.

Ovo se dešava tačno u podne, 21. juna. Prvo počinju da klize zraci po zidovima, snop svetlosti postaje sve širi, dok potpuno ne ispuni otvor i celu komoru pod zemljom. Iznenada počinje refleksija svetlosnih kaskada od tla u svim pravcima i one obasjavaju sve oko sebe kao neki laserski zraci.

Niko za sada nije objasnio ovaj efekat koji traje 30 minuta, dovoljno dugo da se ispita. Prostorija za to vreme sija kao da je sva od kristala. Čemu čitava čarolija? Ko je izmislio ekscentričnu igru sunčeve svetlosti? Ko je izračunao stepen nagiba otvora za upad sunčeve svetlosti tačno 21. juna u 12 časova? Ko je konstruisao šestougaoni otvor da bi ukazao na šest boja spektra? Da li je ovde dole materijal obrađen da bude vidljiv samo pod polarizovanom svetlošću? Ili se dole nalazi fluorescentni kamen? Ovo su pitanja bez odgovora. Dokle je to dosezalo znanje jednog naroda iz kamenog doba?

Zna se sigurno da Asteke i Maje sa svojim naučnim znanjima to nisu bile u stanju da proračunaju, jer je teško da se odgonetne taj fenomen i na sadašnjem nivou nauke.

Pošto nema odgovora, nameće se onda sam logičan odgovor da je to „delo“ bogova ili drugačije rečeno ljudi koji su došli iz svemira. Oni su svakako želeli da ostave tragove o svom dolasku. Upravo ja pokušavam da idem tim tragovima da bih sklopio celinu.

 

Autor teksta Vitomir Vasić

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Foto: Wikipedia)

loading...

Related posts

Leave a Comment