Podzemni grad: Ove 4 tajne se kriju ispod ulica Moskve

neglinka006_14506390421

Ispod moskovskih ulica, duboko pod zemljom, krije se pravi podzemni grad. Misteriozni tuneli, komunistički bunkera, skladišta i katakombe – mnoge od ovih podzemnih prostorija se do danas čuvaju u strogoj tajnosti, ali ova su su otvorena za posetioce:

1. Bunker 42

Nalazi se u blizini stanice metroa „Taganska“, a izgrađen je 1950-ih, u jeku Hladnog rata. Ulaz u bunker je zaštićen betonskom pločom debljine 6 metara skrivenom iza lažne kuće iz 19. veka. Ovo podzemno sklonište nalazi se na dubini od 65 metara, na istom nivou kao kružna linija moskovskog metroa, ivisoko je kao zgrada od 17 spratova.

U vreme kada se SSSR pripremao za Treći svetski rat, niko nije mogao da zamisli da se ispod jedne obične male zgrade u maloj moskovskoj ulici krio komandni punkt strateške avijacije, smešten u podzemnom skloništu.

Kompleks se prostire na više od 7000 kvadratnih metara i sastoji se od 4 sistema tunela. Objekat je građen kao sklonište za komandu dalekometne avijacije i posedovao je infrastrukturu i opremu za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, tako da je mogao da služi kao komandni centar u slučaju nuklearnog napada na Moskvu. Temperatura vazduha u bunkeru je 16 stepeni.

U Bunkeru-42 je 2006. otvoren Muzej Hladnog rata. Muzej je interaktivan: posetioci mogu da probaju sovjetsku uniformu i dodirnu oružje iz tog vremena, da u šlemovima i zaštitnim odelima prošetaju nekada tajnim tunelima, da se oprobaju u ulozi veziste, ili da „lansiraju“ nuklearne bojeve glave pritiskom na čuveno „crveno dugme“.

2. Staljinov bunker

Takozvani „bunker Josifa Staljina“ nalazi se nedaleko od stanice metroa „Izmajlovska“. Ovaj objekat je sagrađen 1930-ih. Planirano je da bude rezervni komandni centar Vrhovnog komandanta Sovjetskog Saveza. Tunel dug 17 kilometara povezuje bunker sa Kremljom.

Staljin je u ovom bunkeru boravio krajem novembra i početkom decembra 1941. Tu je doneo odluku da se Moskva ne sme napustiti i da se po svaku cenu mora braniti. Od 1996. Staljinov bunker je pretvoren u muzej i mogu da ga obiđu svi koji to žele. Ovaj podzemni objekat je relativno mali. U njemu se nalaze samo najneophodnije prostorije: sala za sednice, radni kabinet, sobe za odmor, kabinet generalštaba, prostorije za obezbeđenje i trpezarija.

3. Negljinka, moskovska reka ponornica

loading...

Negljinka je leva pritoka reke Moskve. Duga je 7 i po kilometara, a u letopisima se prvi put pominje kada i Moskva, 1147. Negljinka izvire na površini, u rejonu Marjina rošča, zatim kao ponornica protiče ispod centra grada, pa ponovo izvire kod Aleksandrovskog parka i uliva se u reku Moskvu kroz širok kameni otvor na obali koji se vidi sa Velikog kamenog mosta.

Skoro celim svojim tokom Negljinka protiče kroz uzak kameni tunel nalik na cev. Početkom 19. veka njen tok je kanalisan kolektorom. Jedna privatna kompanija organizuje obilaske dela podzemnog toka Negljinke.
Wikipedia/Skyfi, Moskovska reka ponornica NegljinkaFoto: Wikipedia/Skyfi, Moskovska reka ponornica Negljinka
Međutim, dešava se da se dogovoreni obilasci u poslednjem trenutku odlažu zbog kiše, jer tada poraste nivo vode u reci. Reka Negljinka važi za jedno od najtajanstvenijih i najmističnijih mesta u Moskvi: avanturisti i istraživači moskovskog podzemlja tvrde da u ovom tunelu često doživljavaju priviđenja.

U kameni tunel se ulazi kroz kolektor koji se nalazi u rejonu stanice metroa „Sretenski bulevar“.

4. Sjanovski kamenolomi

Sjanovski kamenolomi se nalaze u Podmoskovlju, nedaleko od sela Starosjanovo. Iz ovih kamenoloma potiče krečnjak koji je u prošlosti korišćen za izgradnju tvrđava i hramova „belokamene“ Moskve. Sjanovski kamenolomi su otvoreni u 17. veku.

U sovjetskom periodu kamen iz ovih kamenoloma koristio se za ojačavanje pista za poletanje, tokom Drugog svetskog rata tu je bila smeštena vojna bolnica, a posle rata seizmološka stanica.

Gradskim pejzažom Moskve dominira sedam oblakodera – „Staljinovih sestara“ – čuvenih simbola sovjetske moći. Međutim, ova zdanja su samo „vrh ledenog brega“: ispod njih, kao i ispod većine drugih zgrada u Moskvi, nalazi se čitav podzemni grad.
Ulazi u Sjanovske kamenolome su zatvoreni 1974. U to vreme sistem podzemnih prolaza bio je dug preko 90 kilometara. Grupa entuzijasta je 3. jula 1988. ponovo otkopala i otvorila jedan od ulaza u Sjanovske kamenolome, koji je, zahvaljujući meštanima iz okoline i stalnim posetiocima, renoviran 2007.


NOVA kategorija na sajtu: Na današnji dan | Pogledaj OVDE.


Stalni posetioci Sjanovskih kamenoloma sebe nazivaju „sistemščiki“, po uzoru na nekada jak sovjetski hipi pokret. U ovim podzemnim tunelima i prolazima razvila se svojevrsna subkultura sa svojim pravilima, mitovima i ritualima. Tuneli Sjanovskih kamenoloma nalaze se na dubini od 25 do trideset metara, a njihova visina varira između 0,4 i 3 i po metra. Temperatura u kamenolomima se kreće od 7 do 10°C. Do ulaza u Sjanovske kamenolome možete stići autobusom br. 439. Vožnja od stanice metroa „Domodedovska“ do autobuske stanice „Pošta“ traje oko 35 minuta.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Izvor: Ruska rec)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.