Da li ste znali? 

5 potonulih brodova koji kriju zanimljive istorijske činjenice

files
Foto: Roc2it

Tokom velikog dela ljudske istorije, pomorska dominacija bila je od izuzetnog značaja za vodeće svetske sile. Postoji stara izreka da, onaj ko je vlada morima – vlada i svetom.

Imajući u vidu ograničene tehnološke mogućnosti tog doba, mora su bila jedini način za prelaženje velikih razdaljina sa jednog kontinenta na drugi. Očigledno, to je intenziviralo sukobe među narodima, a više čuvenih brodova našlo je svoj put do „plave grobnice“.

Neki od ovih brodoloma su zbog značaja koji su imali, postali predmet istorijskih istraživanja.

Britanik

Foto: Wikimedia Commons

 

Ovaj brod je izradila kompanija White Star Line, koja je, između ostalog, konstruisala čuveni Titanik. Na sreću ili na žalost, Britanikje bio izgrađen nakon što je poznatiji prethodnik potonuo, pa su neke izmene morale biti napravljene kako bi se povratila reputacija kompanije.

Te promene su se ogledale u nekoliko dodatnih čamaca za spašavanje, ojačan je trup broda oko kotlarnice, komandna soba je funkcionalno unapređena. Takođe, renovirani su svi oni delovi koji su se pokazali ranjivim pri udaru u ledeni breg.

Priznajte pomislili ste na onu scenu iz filma Titanik. Foto: Gallery Hip

Britanik je bio treći najveći brod iz serije brodova kompanije White Star Line, koji su se gradili za potrebe prevoza putnika između Evrope i Severne Amerike. Ali, kako je tada bio Prvi svetski rat,Britanik je prenamenjen u takozvani „ bolnički brod“ koji je prevozio ranjenike.

U toj službi je Britanik i potonuo, kada ga je, u blizini grčkog ostrva Kea, udarila mina. Brodolom se dogodio 1916.godine  i od 1000 ljudi na brodu poginulo je njih 30.
Žak Kusto je otkrio olupinu pomenutog broda nekoliko decenija kasnije, i bio je prilično iznenađen što ga je pronašao u izvanrednom stanju. Tokom 90tih godina 20.veka, i početkom 21.veka, mnoge ekspedicije su se spuštale na dno mora da vide i snime olupinu. Poslednja ekspedicija je bila 2012.godine.

 

Luzitanija

Foto: Wikimedia Commons

 

Brod pod nazivom Luzitanija deli istu sudbinu sa već pomenutimTitanikom. Izgrađen je 1907.godine i zajedno sa brodomMauritanija bio je u to vreme jedan od najvećih i najbržih. Torpedovan je i potopljen od strane nemačke podmornice 1915.godine što je bio povod za ulazak SAD-a u Prvi svetski rat.

loading...

 

Nemci su bili optuženi da su prekršili međunarodni pravo i da su bez upozorenja pucali na civilni brod. Međutim, nedavno je otkrivena municija u olupini što otvara mogućnost da je brod bio legitimni ratni cilj.

 

Naša gospa od Atoča

Za trenutak, vratimo se u eru dominacije piratskih brodova. Brod pod nazivom Naša gospa od Atoča bio je deo španske flote, a poznat je po količini i dragocenosti blaga koje je sa sobom nosio. Iako je deo ovog blaga već pronađen, lovcima na blago je to samo dokaz da ga ima još. Naša gospa od Atoča je bio brod španske flote.

Foto: Facilisimo

Brodolom se dogodilo 1622.godine kada je Naša gospa od Atočekrenuo iz Havane za Španiju, noseći masivan teret zlata, srebra, dragog kamenja, duvana , bakra, i svega ostalog što je bilo dragoceno u  to doba. Na putu ga je pogodio uragan i potopio.

Verovatno vam neće biti iznenađenje kada saznate da špansku vladu nije toliko bilo briga za izgubljene živote koliko za potonulo bogatstvo. Godinama su Španci slali brodove u potragu za dragocenim tovarom.

Uspeli su da povrate dosta blaga sa potonulog broda Saint Margarita, međutim, blago sa Atoče većinom nije bilo pronađeno.
Sve se to promenilo 1985.godine kada ga je profesionalni lovac na blago, Mel Fišer, pronašao. Fišer se odmah suočio sa velikim otporom raznih strana koje su želele da prisvoje otkriveno bogatstvo, a naročito je otpor pružala država Florida.

Whydah Gally

How the Whydah Gally probably looked Source: Wikipedia Commons

Ovu priču počinjemo sa poznatim piratom tog doba koji se zoveBelami. Belami je bio najuspešniji pirat koji je potopio i zarobio najviše brodova i sakupio najviše bogatstva (u današnjoj vrednosti oko 120 miliona dolara).

Međutim, Belami nikada nije uspeo da uživa u trošenju svog tog bogatsva. Njegov brod Whydah Gallypotonuo je 1717.godine u snažnoj oluji.

U ovoj nesreći je nastradala cela posada broda, kao i sam Belami.

 260 godina kasnije je brod Whydah Gally pronađen zahvaljujući mapi (mapu je napravio jedan kapetan koji je prvobitno istraživao nesreću iz 1717.godine).
Ta mapa je bila nalik na mapu blaga kakvu danas zamišljamo.
Natpis sa broda „Whydah Gally 1716“ je, takođe, pronađen.
Ovo je prvi brod koji je bez sumnje identifikovan. Od tada, preko 200 000 delova broda je pronađeno, uključujući i tone blaga u obliku zlatnika i srebrnjaka.
Osveta kraljice Ane
 
Foto: Wired

 

Iako je terorisao plavom pučinom kratak vremenski period, brodOsveta kraljice Ane je našao svoje mesto u knjigama istorije kao jedan od najstrašnijih brodova koji su ikad plovili morima.

Tome je doprinela reputacija njenog kapetana – Crnobradog. Plovio je morima nešto manje od godinu dana pre nego što je 1717.godine potonuo. Neki kažu da je namerno nasukan.

Sudbina broda Osveta kraljice Ane ostala je misterija sve do 1996. godine kada je olupina ovog ozloglašenog broda pronađena. Ipak, proces identifikovanja olupine trajao je dosta dugo.

Na hiljade artefakata je rekonstruisano od brodoloma, ali nijedan od njih nije pouzdano mogao da ga identifikuje. Ustvari, tek je 2011.godine društvo National Geographic imalo dovoljno samopouzdanja da potvrdi identitet olupine.

Rekonstrukcija artefakata je i dalje u toku. Još uvek nije nađen pouzdan dokaz da je to bez sumnje brod Osveta kraljice Ane. Međutim, neke okolnosti poput lokacije brodoloma i poreklo artefakata nas navode na zaključak da je to upravo taj brod.

Ali, sve dok ne bude pronađen deo broda na kome je rečima ispisano „Crnobradi je bio ovde“, možemo samo da pretpostavljamo. U svakom slučaju, ovaj brod je dovoljno intrigantan.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @mrdule |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

Autor teksta: Marija Ilić

loading...

Related posts

Leave a Comment