Da li ste znali? 

7 iznenađujućih činjenica o Jovanki Orleanki

Na godišnjicu dana kada je popularna francuska junakinja ujahala u Orlean, pogledajmo koje epizode njenog života izazivaju najveće iznenađenje danas, skoro 6 vekova nakon njene smrti, prema viđenju tematskog sajta „History“!

Pre nešto manje od 600 godina, čuvena francuska junakinja Jovanka Orleanka (Jeanne d’Arc), preuzela je vođstvo u odbrani Orleana, grada u srcu Francuske, u poznoj fazi Stogodišnjeg rata.

Devojka iz Domremija verovala je da ju je sam bog odabrao da dovede Francuze do pobede u Stogodišnjem ratu protiv engleskih kraljeva. Iako nije imala nikakvo vojničko iskustvo, ona je uspela da ubedi francuskog princa Šarla od Valoa da joj dozvoli da preuzme vođstvo nad odbranom opsednutog Orleana.

Vođena „božanskim nadahnućem“, ona je uspela da odbije engleske snage, zajedno sa njihovim saveznicima iz Burgundije. Nakon što je doživela krunisanje Šarla od Valoa u Remsu, Jovanka Orleanka je zarobljena od strane neprijatelja, optužena za jeres i spaljena na lomači, 1431. godine, u svojoj devetnaestoj godini.

Jovanka Orleanka smatra se jednom od najvećih svetiteljki u francuskoj istoriji, kao i simbolom francuskog nacionalnog jedinstva. Njena zvanična kanonizacija, izvršena je konačno 1920. godine.

O velikoj francuskoj junakinji ispredale su se mnoge legende koje su umele da prevaziđu istorijsku istinu. Ispred nas se međutim nalaze one činjenice koje predstavljaju opšteprihvaćene sudove istoričara, a pritom ipak deluju iznenađujuće!

Misterija prezimena Jovanke Orleanke

Popularna Žan d’Ark (Jeanne d’Arc), kako je nazivaju u Francuskoj, rođena je u seocetu Domremi, na severoistoku zemlje, kao kćerka lokalnog seljaka i njegove izuzetno religiozne žene. Njeno prezime nikada nije do kraja utvrđeno. Na samom suđenju, 1431. godine, ona je saopštila da ne zna svoje prezime i sebe je nazivala prosto „Jeanne la Pucelle“ ističući svoje devičanstvo.

Kasnije je ipak objasnila da je kćerka Žaka od Arka (Jacques d’Arc) i Izabele Rome (Isabelle Romée), pritom kazujući da u njenom selu, deca uglavnom uzimaju majčino prezime. Ovo pitanje jako je teško do kraja rešiti, jer u srednjevekovnoj Francuskoj prezimena nisu bila niti jasno definisana niti u širokoj upotrebi.

Iako bi stvarno ime junakinje moglo biti Jeanne d’Arc prema očevom prezimenu ili Jeanne Romee prema majčinom, sama Jovanka Orleanka, najverovatnije se nije odazivala ni na jedno od njih.

loading...

Lekari i naučnici smatraju da je Jovanka Orleanka imala neurološke i psihičke poremećaje

Temelj legendarne priče o „devici iz Orleana“ predstavljaju njene vizije koje je ona tumačila kao božanska nadahnuća. Na samom suđenju ona je govorila da joj se sveci obraćaju još od dvanaeste godine. U početku su joj savetovali da vodi smeran i pobožan život da bi kasnije od nje tražili da odbrani Francusku i dovede Šarla od Valoa na mesto kralja.

Po njenom svedočenju, navedene vizije bile su uglavnom praćene jarkim svetlom u pozadini, a bolje je čula glasove kada bi uz njih zvonila zvona.

Upravo zahvaljujući ovim, poslednjim detaljima, pojedini eksperti iznose broje pretpostavke da je Jovanka Orleanka patila od neuroloških i psihičkih poremećaja koji su izazivali halucinacije. Među pretpostavljenim bolestima, spominju se, između ostalog i manično-depresivna psihoza, migrene pa čak i goveđa tuberkuloza koja je mogla izazvati napade i demenciju.

Iako ratni komandant francuske vojske, Jovanka Orleanka nije učestvovala niti u jednoj bici

Iako je na slikama ovekovečena kao neustrašivi ratnik i heroina Stogodišnjeg rata, Jovanka Orleanka nije se zapravo borila ni u jednoj bici.

Ona je, noseći zastavu inspirisala svoje borce, učestvovala u izradi ratne strategije i pravaca delovanja, ali se sama nije borila ni u jednoj od velikih bitaka. I pored ove činjenice, ona je ranjena najmanje dva puta od čega jednom u samoj bici kod Orleana.

„Devica iz Orleana“ imala je prilično tešku narav

Istoričari se slažu da je njen temperament do izražaja dolazio već u ophođenju prema sopstvenim vojnicima. Izrazito pobožna, ona nije dopuštala psovanje, nepristojno ponašanje i neposlušnost. Njeni vojnici nisu smeli da propuštaju mise u crkvama, a mnogo napora, Orleanka je upotrebila da bi oterala ljubavnice i prostitutke koje su pratile njene saborce.

Takođe, uvrede koje su joj upućivali Englezi, da bi trebalo da se vrati kući kravama, dovodili su francusku junakinju do ludila. Ipak, njen temperament naročito se pokazao na samom suđenju, kada je došla u sukob sa sveštenikom koji je govorio teško razumljivim lokalnim akcentom. Transkripti sa suđenja kažu da je na njegovo pitanje kojim jezikom su govorili anđeli u njenim vizijama ona ljutito odgovorila da su francuski pričali svakako daleko bolje od njega.

Nasuprot opštem ubeđenju, Jovanka Orleanka nije formalno osuđena zbog veštičarenja

Nakon što je uhvaćena od strane Engleza, 1430. godine, Orleanka je morala da se suoči sa 70 različitih optužbi, od krađe konja do vradžbina. Taj broj kasnije je sveden na svega 12, koje su uglavnom bile vezane za oblačenje muške odeće i tvrdnje da je razgovarala sa bogom.

Konačno, sud joj je ponudio doživotno zatočeništvo u zamenu za priznanje krivice i odricanje od svojih tvrdnji. Ona je ovu nagodbu prihvatila mada nije sigurno da li je nepismena devojka iz Domremija uopšte znala šta zapravo potpisuje.

Međutim, nekoliko dana kasnije, najverovatnije zbog pritisaka stražara koji su želeli da je siluju, Jovanka Orleanka je odlučila da ponovo obuče svoju mušku odeždu. Nakon toga, izjavila je ljutitim sudijama da je ponovo doživela trenutke božanskog nadahnuća. Ta dva razloga dovela su do nove optužbe za jeres koja ju je poslala na lomaču.

Šarada Jovankine braće nakon sestrine smrti

Godinama nakon njene smrti, Jovankina braća su obmanjivala žitelje Orleana tvrdnjom da je Jovanka uspela da pobegne iz zatočeništva. U tome im je pomogla Klaudija od Armuaza koja je oblačeći mušku odeću nastojala da se predstavi kao Jovanka Orleanka. Lokalni žitelji gostili su i častili „odbeglu herojku“ i njenu braću sve dok se za slučaj nije zainteresovao i sam kralj Šarl VII. Pod kraljevim pritiskom, glumci su priznali obmanu.

Jovanka Orleanka predstavljala je inspiraciju popularne „bob“ frizure

Glasovi koji su se javljali u njenim vizijama, zahtevali su od Jovanke Orleanke da se između ostalog i ošiša. Ona je to i učinila približivši se tako izgledu vitezova tog vremena.

Godine 1909. poznati pariski stilista Antoni Cierplikovski isprobao je na svojim klijentima novu frizuru „bob“ po uzoru na frizuru Jovanke Orleanke. Zahvaljujući popularnoj kulturi, ovaj izgled je postao naročito popularan dvadesetih godina.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:@Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+Svet tajni |

(National geographic)

loading...

Related posts

Leave a Comment