Da li ste znali? 

Fenomen: Planine u moru

images-2012-09-planine_u_moru_aps_251960796
Foto: Brajan Skeri

Sa dna okeana naše planete uzdiže se na stotine hiljada podvodnih planina, od kojih je do sada istraženo jedva oko 300…

Čekamo hermetički zatvoreni u našem batiskafu „Duboki pogled” i kao u nekom nemom filmu posmatramo članove posade „Arga” kako se na palubi dovikuju.

A onda nas odvezuju, te plutamo kao sićušna tačkica u beskrajnom prostranstvu Tihog okeana. Pilot Avi Klapfer pušta vodu u balastne tankove i počinjemo da tonemo, okruženi mehurićima. Ošamućeni smo kao da ronimo u velikoj čaši šampanjca. Kroz mehuriće vidimo jednog ronioca koji vrši finalna podešavanja kućišta kamere, montirane na spoljnoj strani batiskafa. Pored kamere tamo su i hidraulika, propeleri, i još stotinu drugih delova neophodnih za našu bezbednost.

Nas trojica – Klapfer, fotograf Brajan Skeri i ja – sabijeni smo u unutrašnjosti batiskafa širine 1,5 metar, okruženi opremom za komunikaciju, ventilima za pritisak, komandama, suvom hranom, kamerama i specijalnim kesama za mokrenje – svime što nam je bilo potrebno da bismo stigli do podvodne planine Las Hemelas (Bliznakinje). Njeni vrhovi, do sada retko viđeni izbliza, uzdižu su sa dna Tihog okeana blizu Kokosovog ostrva, 500 kilometara jugozapadno od rta Kabo Blanko u Kostariki. Najviši vrh je visok oko 2.300 metara.

Podvodni vrhovi obično se obrazuju kada se vulkanske planine uzdignu sa morskog dna, ali ne stignu do površine. One koje se podignu iznad morske površine postaju ostrva. Naučnici procenjuju da postoji oko 100.000 podvodnih vrhova koji su visoki najmanje jedan kilometar. Ali ako uključimo i ostale, počev od brežuljaka do planinskih masiva, možda ih ima čak i milion.

Do sada smo videli vrlo malo ovih dubinskih oaza života. Od svih podvodnih planina marinski biolozi su istraživali svega nekoliko stotina. Verovatno postoje detaljnije mape površine Marsa nego nekih zabačenih delova okeanskog dna.

Naučnici nemaju često prilike da iz prve ruke istražuju obronke podvodnih planina, pa čak ni one vrhove koji su bliži površini. To je jedan živi lavirint korala, sunđera i gorgonija oko kojih kruže jata riba. Neke od njih, kao što je atlantska sluzoglavka (Hoplostethus atlanticus), mogu da žive i preko sto godina. U tako bogatom životnom okruženju možda ima i novih vrsta, od kojih bi se mogla dobiti neka nova hemijska jedinjenja za lečenje bolesti, možda čak i raka.

Predsednica Kostarike Laura Činčilja proglasila je 2011. godine Las Hemelas zaštićenim područjem. Namera joj je bila da „pomogne u očuvanju jedne od najbogatijih zona morskog živog sveta na čitavoj planeti”. Ali na drugim ovakvim mestima u svetu, ovo bogatstvo je ugroženo. Kočari sve više koriste mreže otežane teškim lancima da bi pokupili riblja jata koja se okupljaju oko podvodnih vrhova. Tom prilikom mreže uništavaju i korale koji su dugovečni i jako sporo rastu, kao i sunđere i druge beskičmenjake. Kad se ove podvodne zajednice jednom naruše, potrebno su stotine, možda i hiljade godina da se oporave i ponovo uspostave.

Da bismo videli šta se dešava spolja, uključujemo avetinjski bledunjavu zelenkastoplavu svetlost. Prozirne meduze graciozno pulsiraju u tami i odbijaju se od batiskafa na sve strane. A jedna crno-bela manta spušta svoja krila i jezdi kraj nas kako bi nas osmotrila. Još uvek smo u zoni gde prodire sunčeva svetlost i daje energiju bezbrojnim mikroskopskim, fotosintetičkim morskim biljkama koje proizvode veliki deo kiseonika na Zemlji. A zatim počinjemo da se spuštamo dublje, gde vlada potpuni mrak.

Na oko 200 metara dubine, pod prodornim svetlima batiskafa najzad vidimo i morsko dno. Iako Klapfer manevriše vrlo vešto, struja je jaka, tako da verovatno nećemo moći dugo da se zadržimo. Odjednom se pred nama uzdiže nešto sa inače ravnog i jednoličnog dna. Šalimo se kako smo možda otkrili novu brodsku olupinu, ali ispostavlja se da je u pitanju ostatak vulkana, star verovatno više miliona godina. Po potmulom šumu shvatamo da je Klapfer uključio propelere u rikverc da bi doveo batiskaf u položaj tik iznad samog dna i ušao u prepotopni kružni otvor sada ugašenog vulkana koji je obrazovao Las Hemelas. Njegovi kitnjasti zidovi izgledaju kao fasada neke podvodne katedrale.

loading...

Pogledajte naš NOVI video klip na temu: Kineske piramide – Svetska tajna skrivana od javnosti ↓


Ovo je bilo poslednje, peto po redu ronjenje u „Dubokom pogledu” posle nedelju dana provedenih u području Las Hemelas. Tokom našeg boravka ovde posmatrali smo životinje koje žive na vrhu ove podvodne planine, kao i beskičmenjake koji slobodno plivaju u moru oko njega.

Naš batiskaf izranja na površinu posle pet sati, ali nama se čini prebrzo. Iskrcavamo našu opremu na palubu „Arga” i krećemo na dug put natrag u svakodnevicu, gde ćemo analizirati podatke i dodati još jedan delić u zagonetnu slagalicu okeana naše planete.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment