Da li ste znali? 

Kada su dinosaurusi počeli zapravo da nestaju?

Dinosaurus_-_Dinosaur_-_Dinosaurio_-_Dinosaure_-_Brachiosaurs006

Nova istraživanja pokazuju da je izumiranje dinosaura počelo čak 50 miliona godina pre udara asteroida koji je doveo do njihovog konačnog nestanka!

Iako su naučnici dugo verovali da je udar asteroida od pre 66 miliona godina doveo do istrebljenja ovih stvorenja koja su do tada suvereno dominirala planetom Zemljom, nova istraživanja pokazuju da je proces njihovog izumiranja počeo milionima godina ranije, prenosi Independent.

Istraživanje naučnika Univerziteta u Redingu pokazalo je da je stopa reprodukcije kod dinosaura bila daleko ispod nivoa izumiranja već oko 50 miliona godina pre pada sudbonosnog asteroida u oblast Meksičkog zaliva. Doktor Sakamoto sa Univerziteta u Redingu proučavao je fosilne ostatke triju najvećih porodicadinosaura tražeći dokaze koji bi pokazali u kom periodu je brzina izumiranja počela da prevazilazi brzinu nastajanja novih vrsta.

On je došao do zaključka da su Saurodopi (biljojedi dugog vrata) nestajali najbržim tempom dok je stepen izumiranja dvonogih mesoždera, rođaka Tiranosaurus Reksa bio unekoliko sporiji. Pojedine grupe, kao na primer Triceratops bili su čak u fazi rasta, a pojedine su uspele da i uprkos postepenom opadanju opstanu u formi svojih daljih potomaka – ptica.

Ipak,uopšteno gledano, proces postepenog izumiranja počeo je već pre više od 100 miliona godina, odnosno 50 miliona godina pre pada asteroida koji je doveo do njihovog potpunog nestanka.

Naučnici smatraju da su, kao rezultat ovog evolucionog opadanja, dinosauri bili nesposobni da se oporave od krize koja je nastala nakon velikog pada nebeskog tela na Zemlju koje je izazvalo velike klimatske i ekološke promene među kojima i globalno zahlađenje i nestanak vegetacije koja je bila neophodna za opstanak dinosaurusa.

Doktor Kris Vendeti, član istraživačkog tima Univerziteta u Redingu koji se bavio ovim pitanjem kaže da bi opadanje dinosaura ostavilo mnogo prostora za sisare, a među njima i za ljude da se slobodno razvijaju i bez pada asteroida od pre 66 miliona godina. U takvim okolnostima, oni bi ubrzo bili u mogućnosti da zamene dinosaure kao dominantne vrste na Zemlji.

10 stvari koje niste znali kod dinosaurusa

Mnogo toga ni danas ne znamo o dinosaurima, fascinantnim bićima koja su svoj život na Zemljli započela pre 230 miliona godina i opstajala na planeti do pre 66 miliona godina. Ipak, nauka je utvrdila neke veoma zanimljive činjenice.

1. Neke vrste živele su i do tri stotine godina.

loading...

Veliki dinosauri živeli su najmanje sedamdeset i pet godina, a njihov životni vek mogao je da dosegne i tri stotine godina. Paleontolog Majkl Demik s Univerziteta “Stoni Bruk” u Njujorku smatra da dinosauri nisu ni hladnokrvna ni toplokrvna bića, već nešto između. Ovaj zaključak Demik je izveo na osnovu izučavanja ostataka fosila, odnosno njihovog metabolizma, težine i razvoja.

2. Argentinosaurus je bio duži od plavog kita.

Ogromni Argentinosaurus koji je živeo pre 97 miliona godina, težio je 70 tona, dok je njegova dužina bila 40 metara, a visina 7,3 metra. S druge strane, plavi kit dugačak je 30 metara, ali je zato znatno teži – oko 200 tona. Dinosaurus Drenotus se dugo smatrao za najvećeg dinosaura, ali su skorašnja istraživanja fosila pronađenog u Južnoj Americi 2014. godine pobila tu činjenicu.

3. Prvi ostatak dinosaura pronađen je u Oksfordu 1677. godine.

Ova vrstu je Robert Plot s Univerziteta u Oksfordu nazvaoMegalosaurusom. Težio je 1,1 tonu i bio dugačak 7 metara.

4. Jusein Bolt je brži od Ti-reksa.

Uz pomoć kompjuterskog programa simulirano je trčanje Ti-reksa, brzine 29 kilometara na čas. Iako ovaj dinosaur nije trčao dovoljno brzo da bi sustigao automobil, njegova brzina je i više nego dovoljna da sustigne bilo koje ljudsko biće. Osim Juseina Bolta koji trči po brzini od 27 kilometara na čas!

5. Dinosauri su preživeli dva masovna izumiranja. 

Pre 66 miliona godina, asteroid je pao na Zemlju i zbrisao 75 odsto vrsta, a čak 201,3 miliona godina pre toga desilo se još jedno pogubno masovno izumiranje velikog broja vrsta.

6. Neke vrste dinosaura su imale perje, ali nisu mogle da lete. 

Velokriptori su, zapravo, bili prekriveni perjem, ali nisu mogli da se vinu ka nebu. Uprkos uvreženom mišljenu o dinosaurima kao stvorenjima koja je krasila krljušt i prikazima koje smo do sada mogli da vidimo, mnoge vrste su bile prekrivene perjem.

7. Ti-reks je živeo u vremenu bližem našoj eri, nego Stegosaurus. 

Verovali ili ne, ove dve vrste se nikada nisu našle na istom mestu u isto vreme. Stegosaurus je živeo u doba Jure i izmreo je osamdeset miliona godina pre Ti-reksa.

8. Buve su u doba dinosaura bile 10 puta već od ovih današnjih.

Naravno, reč je o buvama koje su obletale ove životinje. Ženke su bile dugačke oko 20,6 milimetara, a mužjaci oko 14,7 milimetara.

9. Najveće jaje dinosaura bilo je dugačko oko 6 metara. 

Pronađeno je 1990. godine u Mongoliji i u poređenju s veličinom odraslih dinosaurusa je prilično malo.

10. Njihovi potomci žive i danas. 

Smatra se da su se ptice razvile od mesojeda koji je živeo u kasnom dobu Jure. U pitanju je teropod, a neke današnje vrste su upravo njegovi potomci.  Pored ptica, naučnici tvrde da su i krokodili još jedna vrsta koja živi i danas, a potomak je dinosaura.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: National geographic)

loading...

Related posts

Leave a Comment