Da li ste znali? 

Napredna ljudska civilizacija je postojala i u praistoriji u vreme Ledenog doba!

Indus-Valley-Civilization-1024x640-min
Foto: ancient-code.com

Sve što su nas naučili o poreklu civilizacije izgleda da je netačno? Moguće je da su pojedini delovi istorije namerno sakriveni, a možda tek treba da otkrijemo i shvatimo pravu priču o svojoj prošlosti. Nova arheološka i geološka otkrića nam govore o sofisticiranim civilizacijama koje su nekada postojale.

Donedavno, arheološka zajednica je natuknula da se prva ljudska civilizacija pojavila nakon Ledenog doba koje se završilo oko 9.600 godina pre nove ere. Svi ljudski preci do tog vremena su smatrani primitivnima, necivilizovanom sakupljačima i lovcima koji nisu znali za zajedničke organizacije i arhitekturu.

Tek nakon Ledenog doba, kada su se oko 3 kilometra duboki ledeni polovi koji su prekrivali većinu Evrope i Severne Amerike otopili, ljudski preci su počeli da razvijaju i usavršavaju poljoprivredu, formirajući složenije ekonomske i društvene strukture oko 4.000 godina pre nove ere.

Arheolozi su verovali da su se prvi gradovi pojavili u Mesopotamiji oko 3.500 godina pre nove ere, a kratko posle toga i u Egiptu.

 

Na evropskom kontinentu, najstarije megalitne lokacije potiču iz 3000-te godine pre nove ere, dok Stounhendž datira između 2.400 i 1.800-te godine pre nove ere.

To je ustanovljena hronologija koja se uči u školama i u koju veruje moderno društvo. Praistorijska društva poput Atlantide smatrala su se mitom.

Sve do sada. Nova istraživanja otkrivaju da su Zemlju naseljavali civilizovani ljudi tokompraistorijske ere.

„Sve što su nas naučili o poreklu civilizacija je izgleda pogrešno. Stare priče o Atlantidi i drugim izgubljenim civilizacijama praistorije, davno odbačene od strane arheologa, ispostavile su se kao tačne“, rekao je dr Deni Natavidžaja, viši geolog sa Indonežanskog instituta nauka.

Od 2011. Godine, dr Natavidžaja i njegov tim su radili na geološkoj lokaciji u Indoneziji oko 150 kilometara od grada Bandung. Značaj lokacije je prvi put prepoznat 1914. Godine kada su na većem brdu otkrivene magalitne strukture napravljene od blokova bazalta.

Kada je brdo očišćeno od drveća, shvatili su da blokovi formiraju 5 terasa. Veruje se da su služile za meditaciju i opuštanje. Lokaciju su lokalci proglasili svetomi nazvali je Gunung Padang, što znači „Planina prosvetljenja“.

loading...

 

Starost struktura se procenjuje na godine između 2.500-te i 1.500-te godine pre nove ere.

Ono što je Natavidžaja otkrio u Gunung Padangu bilo je zapanjujuće. Brdo zapravo nije bilo prirodno brdo, već piramida na nekoliko nivoa od 90 metara.

Ono što je još kontroverznije je da je struktura starija nego što se misli. Natavidžaja je ugljeničnim zračenjem otkrio da terase datiraju iz perioda od 500-1.500-te godine pre nove ere, slično prethodnim procenama.

Kako je Natavidžaja bušio dublje ispod strukture, otkrio je da bazaltne strukture potiču iz još starijeg doba. Na dubini od oko 30 metara, otkriveno je da materijal potiče iz 20.000-22.000 godina pre nove ere.

Gunung_Padang_Cianjur-640x425-min

Ovo otkriće označava da je praistorijska ljudska civilizacija postojala i u vreme Ledenog doba.

„Megaliti Gobekli Tepe, koji su 7.000 godina stariji od Stounhendža, kao i duboko zakopani megaliti Gunung Padanga označavaju da hronologija koja se podučava u našim školama i univerzitetima više ne pije vode.

Izgleda da je civilizacija ipak mnogo starija i misterioznija nego što se misli“, rekao je Grejem Henkok.

„Gunug Padang nije prirodno brdo već ljudskih ruku napravljena piramida, a poreklo izgradnje seže daleko pre kraja Ledenog doba. Pošto je posao masivan čak i na dubljim nivoima, to je znak postojanja sofisticiranih građevinskih veština koje su razvijane kako bi se izgradile piramide iz Egipta ili veće megalitne lokacije u Evropi. Očigledno gledamo na rad izgubljene i veoma napredne civilizacije“, rekao je dr Deni Natavidžaja.

Grčki filozof Platon je takođe verovao da su napredne civilizacije postojale u Ledenom dobu. U njegovim zabeleženim dijalozima sa drugim učenjacima njegovog vremena smatralo se da su Atlantidu potopile poplave i zemljotresi oko 9.000 godina pre nove ere, što je neverovanta koincidencija sa modernim znanjem koje upućuje da su se nivoi mora naglo podigli oko 9.600 godina pre nove ere.

96304788-AtlantisCOVER-large_trans++8juO8C_Vdx2cT20LARTibucoQ1zGDEqBApUIrr7XA_c-min

Nameće se pitanje: Šta se desilo praistorijskim civilizacijama? Zašto nisu preživele period „Velikih suša“ koji se odigrao između 10.900-te i 9.600-te godine pre nove ere?

Poznato je da su Velike suše bile zaista kataklizmičan period na Zemlji, sa neverovatnom klimatskom nestabilnošću i zastrašujućim globalnim uslovima.

Naučnici su dugo raspravljali o misteriji iza toga i razlozima za masivno izumrće megafaune Severne Amerike kao što su kratkoglavi medvedi i sabljozube mačke u periodu od 11.000 godina pre nove ere.

Da li je ista misterija bila odgovorna za masivni pad ljudske populacije i za nestanak naprednih praistorijskih društava?

Nova istraživanja koja sprovode geolozi širom sveta, uključujući Džejmsa Keneta, profesora emeritusa na Departmanu za Zemlju naučnog univerziteta Santa Barbara u Kaliforniji, povezao je period Velike suše sa događajem poput kosmičkog udara kao što je sudar komete sa Zemljom.

Međunarodni istraživački tim sa 21 univerziteta i 6 država identifikovao je raspodelu nanodijamanata vanzemaljske prirode na 32 lokacije i u 11 država, koja se prostire na preko 50 miliona kvadratnih kilometara preko severne hemisfere.

Kenet komentariše:

„Zaključno smo identifikovali tanak sloj preko tri kontinenta, posebno u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi, koji sadrži bogat skup nanodijamanata, koji mogu biti objašnjeni samo kosmičkim udarom.
Takođe smo pronašli YDB staklene i metalne materijale formirane na temperaturama koje prelaze 2200°C, a koje su mogle nastati samo usled kosmičkog udara.

Poznato je da je tokom Velike suše Zemlja preživljavala veliku globalnu nestabilnost sa oštrim padovima temperatura, čak nižim nego u Ledenom dobu. Povratak toplije klime 9.600-tih godina pre nove ere uzrokovao je iznenadno topljenje ledenih polova, što je rezultovalo brzim porastom nivoa okeana.

Kenet i njegove kolege veruju da je početak Velike suše i oštrog temperaturnog pada uzrokovao kosmički događaj, sličan događaju koji je odgovoran za izumrće dinosaurusa pre 65 miliona godina.


Pomozite radu naše sajta. Donirajte. Više informacija OVDE.


Naučnici su deo vremena koji predstavljaju nanodijamanti nazvali izohron. Da li je taj izohron bio odgovoran za stvaranje misterije o izgubljenim civilizacijama? Kenet misli da da:

„Nije iznenađujuće da su mnoge vrste velikih životinje, poput mamuta, izumrle tokom baš tog perioda i naravno da je to moralo značajno uticati na naše pretke, ne samo na one ’primitivne’ lovce i sakupljače o kojima arheolozi govore, već i na napredne civilizacije koje su nestale sa lica Zemlje uz dolazak Velike suše“.
Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @mrdule |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |
(Webtribune)
loading...

Related posts

Leave a Comment