Poslednji mamuti nestali su pre 3.600 godina, kada su piramide već bile izgrađene

Kada pomislimo na runaste mamute, obično mislimo na stvorenja koja su živela tokom ledenog doba. Međutim, neki od njih šetali su Zemljom i u vreme kada je, recimo, Keopsova piramida bila stara čak 1.000 godina.

Međutim, iako je većina mamuta izumrla pre 10.000 godina, jedna manja populacija uspela je da preživi na Vrangelovom ostrvu sve do 1650. godine pre naše ere. Zbog čega su konačno izumrli?

Vrangelovo ostrvo je nenaseljeno parče zemlje nedaleko od severoistočne obale Sibira. Nalazi se na 60 kilometara od najbližeg ostrva i 140 kilometara od ruskog kopna. Ima površinu od 7.510 kvadratnih kilometara i do pre oko 4.000 godina na njemu je živela poslednja populacija mamuta na svetu. Tokom 6.000 godina, stabilna populacija od 500 do 1.000 mamuta uspela je da preživi dok su njihovi rođaci sa kopna nestali.

Do tada, egipatski faraoni su bili na pola puta svoje 3.000 godina duga vladavine, a Velika piramida u Gizi je već bila 1.000 godina stara. Sumerska civilizacija, prva civilizacija Mesopotamije, bila je pokorena 500 godina pre tog vremena. Civilizacija Doline Inda je, takođe, bila pet vekova od svog vrhunca, a Stounhendž je imao 400 ili 1.500 godina.

Kada pomislimo na runaste mamute, obično mislimo na stvorenja koja su živela tokom ledenog doba. Međutim, neki od njih šetali su Zemljom i u vreme kada je, recimo, Keopsova piramida bila stara čak 1.000 godina.

Šta je konačno ubilo mamute? Ovo pitanje je tema četvorogodišnjeg projekta britanskih i švedskih naučnika, koji veruju da konačno izumiranje mamuta nije bilo nužno i da su mogli da prežive da je nekoliko uslova bilo ispunjeno na drugačiji način.

“Želeli smo da otkrijemo zašto su ovi mamuti izumrli. Vrangelovo ostrvo nije veliko i pomislili smo da je tako mala populacija mogla da ima problema s parenjem životinja koje su u bliskom srodstvu, te manjkom genetske raznolikosti. Međutim, problem je u tome što mamuti ne pokazuju toliko veliku genetsku razliku. DNK analiza otkrila je gubitak od 30 odsto u genetskoj raznolikosti kako je nivo populacije opadao – ali to je bilo očekivano. Međutim, kada smo pregledali uzorke sa ostrva, ona je dostigla tačku nakon koje više nije bilo gubitaka. Ta faza se nastavila sve dok stvorenja nisu izumrla. Samim tim, to odbacuje teoriju o parenja životinja u bliskom srodstvu. Mamuti na ostrvu bili su izolovani skoro 6.000 godina, ali su ipak nekako uspeli da održe stabilnu populaciju”, objašnjava Lav Delen, jedan od autora istraživanja.

Kada pomislimo na runaste mamute, obično mislimo na stvorenja koja su živela tokom ledenog doba. Međutim, neki od njih šetali su Zemljom i u vreme kada je, recimo, Keopsova piramida bila stara čak 1.000 godina.

Umesto toga, Delen i ostatak tima veruju da je moralo doći do drastičnih promena na Vrangelovom ostrvu, promena koje su ubile mamute, a dve su izdvojene kao najverovatniji krivci: ljudi i klima. Arheološki dokazi ukazuju da su ljudi stigli na Vrangelovo ostrvo otprilike u isto vreme kada su poslednji mamuti nestali, ali još uvek nema dokaza da su oni ikada lovili mamute. Najverovatniji odgovor je zato klimatska promena, koja je kao sporedni efekat imala to da ljudi mogu lakše da doću do ostrva, čime su nesvesno prisustvovali poslednjim danima mamuta.

Šta god da je bio tačan uzrok izumiranja, činjenica da nisu podlegli parenju u bliskom srodstvu je veoma dobra vest za očuvanje životinja. Prema Delenu, to znači da mala populacija čak i veoma velikih životinja može da održi genetsku raznolikost i preživi dugo na malom parčetu zemlje. Ukoliko neko ikada uspe da klonira mamuta, imamo poprilično dobru ideju gde bi moglo da bude njihovo prirodno stanište.

loading...

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: National geographic)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.