Da li ste znali? 

Šta je život? Materija ili iluzija?

Od početka sveta čoveka uče da svet ima svoju materijalnu realnost. Čovek izgrađuje ceo svoj život na takvom gledištu. Najnovika naučna otkrića su pokazala drugačiju realnost od onog što ljudi misle da jeste.

Svi naši podaci o spoljnom svetu prenose nam se preko pet čula. Sve to je za nas samo ono što nam pokažu naša pet čula. Čovek od samog rođenja poznaje spoljni svet samo onako kako mu predočavaju tih pet čula, ali sadašnja istraživanja su iznela jednu važnu činjenicu iz koje se sastoji materijalni svet koji opažamo.

Po njoj čovek je samo oblik i sveukupno naše iskustvo je privremeno i da je ceo Kosmos samo senka, a to ćemo lako shvatiti ako posmatramo naše čulo vida koje nam pruža najdetaljnije podatke o spoljnom svetu koji nas okružuje.

Kad kažemo da vidimo mi zapravo vidimo efekte pretočene u električne signale koje stvaraju zraci dolazeći do našeg oka iz spoljnog sveta. Mozak je zatvoren za svetlost i njegova unutrašnjost je potpuno mračna. Mi zapravo ne vidimo samo okom, već vidimo iz centra mozga a oko je samo sredstvo preko kojeg stiže signal iz spoljnog sveta do našeg mozga.

Kad kažemo da vidimo, zapravo vidimo efekte naših signala u mozgu koje stvaraju zraci koji dospevaju do našeg mozga. Mozak tako isto oseća i ukus, miris, zvuk, dodir kao i električne signale koji stižu do njega. Još su Grci predosećali da nešto postoji što oni neznaju da objasne, pa su oni to objasnili na svoj način, da u čoveku postoji mali čovek, kao da postoji neki duh u mašini.

Mozak se  tokom našeg života ne sreće sa izvornom materijom, nego sa kopijom te materije koja se formira unutar mozga. U jednom trenutku mi dolazimo u zabludu da su te kopije stvarna materija van našeg uma. Tako dolazimo do jedne konstatacije koju možemo nazvati spoljni svet u našem mozgu.

Sada da izvedemo zaključak, sve što vidimo dodirujemo, čujemo, osetimo, ceo Kosmos, sve oko nas, to su samo električni signali koji dolaze do našeg mozga.

Uzećemo jedan primer, mi vidimo pticu u spoljnom svetu. Ustvari, ta ptica je u našem mozgu. Čestice koje se odbijaju od ptice dolaze do našeg oka i tu se pretvaraju u svetlosne signale. Neuroni prenose te signale do centra za vid u našem mozgu.

Kada bi se prekinuli nervi koji idu od našeg oka do mozga ptica bi odjednom nestala. Ista je situacija i sa zvukom! Kada bi se prekinuli nervi koji idu od uha do mozga mi nebi smo čuli crvkutanje te ptice. Ptica koju vidimo i čujemo ili dodirujemo nije ništa drugo nego signal kojim naš mozak tumači električne signale.

Kad vi posmatrate zvezde na nebu vi pretpostavljate da su one udaljene od vas mnogo. Ne, one se nalaze u vašem mozgu! Zvezde su u vama! Dok čitate ovu knjigu u sobi vi mislite da se nalazite u sobi, ne, soba je u vama! I vaše sopstveno telo je slika koja se oformila u vašem mozgu! Izgleda neverovatno, ali vaše telo se nalazi unutar vašeg tela, u mozgu.

loading...

Do sada smo pričali o spoljnom svetu, o onome što opažamo i što se nalazi u našem mozgu. Ako nikada ne možemo da dođemo do tog sveta, kako smo onda sigurni da taj svet postoji? Definitivno ne možemo da budemo sigurni! Jedina realnost je ona koju opažamo u našem umu.

Mi verujemo da objekti u svetu postoje, jer ih mi vidimo i možemo da ih opišemo putem naših čula, ali naša opažanja  su samo naše ideje u našem umu.

Objekti koje opažamo nisu ništa drugo nego naše ideje, a tih ideja nema nigde nego u našem umu. Pošto svi ti objekti postoje samo u našem umu to znači da smo prevareni zabludama kada zamišljamo svemir i sve ostale stvari van naše sveti. Zamišljati da materija postoji van našeg uma je zabluda. Zapažanja koja mi vidimo dolaze od veštačkog izvora.

Ako smo hipotetički izvadili naš mozak i priključili bi ga na kompjuter sa koga bi smo slali signale našem mozgu on bi se ponašao isto kao do sada.

Prepoznavao bi slike, jer bi signali preko oka i nerava dolazili do centra za vid u mozgu i mozak bi to prerađivao i mi bi smo to stvarno videli. Te imaginarne imitacije imaćemo sve dok dolaze stimulacije sa komjutera. Čemu sada ovako upoređenje?

Zato što hoćemo sada da objasnimo šta se dešava kada čovek sanja. Za nas je realnost ono što možemo da vidimo okom i dodirnemo rukom. Ako u snu vidimo materijalnu realnost koju možemo da vidimo i opipamo bićemo sigurni da smo prevareni, jer u snu mi nemamo ni ruke ni noge.

To stvarno nema veze sa stvarnošću. Čovek može da sanja da vozi avion, da vozi bicikl i da se preznojava, može da bude u bilo kom gradu, ali dobro znamo da taj čovek nije mrdnuo iz kreveta. I ako ovo što čovek sanja nema veze sa realnošću, čovek ih u snu doživljava kao pravu realnost, jer on jede, pije razgovara sa svojim prijateljima.

Tek kada se čovek probudi iz sna on shvati da su to bila samo obična opažanja. Isto to možemo primeniti i na svet u kome živimo. Tamo smo imali iluziju, odnosno zabludu da smo par sati lepo živeli.

Čovek u svom krevetu, u dubokom snu može da vidi svet sasvim drugojačije nego što je onaj u kome živi kad se razbudi. Sve se to može primeniti i na svet u kome smo budni. Kada se probudimo zar ne možemo sada da pomislimo da smo sada ušli u jedan drugi mnogo duži, san koji se zove stvarni život?

Nije ništa drugo, već je to proizvod naših navika i predrasuda. Ovo sugeriše da smo probuđeni iz života na Zemlji za koji mislimo da ga sada živimo kao i kad se probudimo iz nekog sna.

Sva ova opažanja koje smo do sada naveli nameću pitanje, šta je onda mozak? Pošto je naš mozak materija kao što su ruke i noge, onda je on objekt opažanja kao i sve ostale materije. Naš mozak nije ništa drugo nego opažanja koja formiraju sva čula, posebno čulo vida.

Zar može mozak sam sebe da opazi? Ko to vidi, ko to čuje, dodiruje, miriše opaža? Koje je to biće koje promišlja i kaže: „Ja sam ja“. Ovo metafizičko biće koje vidi, oseća, upotrebljava mozak i promišlja je životni Duh. (Univerzalna Svest).

Ono što mi nazivamo materijalnim svetom samo je skup opažanja koje naše duhovno biće posmatra i oseća. Ovo je kao kada sanjamo tela, objekte materiju, svoje telo, a nemaju fizičku realnost. Jedino postoji duhovno biće i ono je to koje opaža i vidi. I ako mislimo da je materija stvarna svi zakoni kvantne fizike nam govore da se materija sastoji iz jedne iluzije.

Sve nas to vodi do jedne metafizičke materije, a to je tajna koja se krije iza materije. Svi koji misle da je materija apsolutno biće,  u zabludi su i to je jedno naše novo alarmatno upozorenje svim naučnicima o ljudskim čulima na koje se materijalisti oslanjaju.

Ako se materijalni svet sastoji samo iz opažanja data našem duhovnom biću, šta je onda izvor tih opažanja? Da bi smo odgovrili na to pitanje moramo da znamo da materija nema svoju egzistenciju, ona je proizvod samo opažanja i zato ovo opažanje mora da ima za uzrok neku drugu silu, mora da je stvorena.


Pogledajte NOVI video klip na temu:  Kako izgleda istorija kraja sveta?

 V I D E O


Šta više, to stvaranje mora da se  kontinuirano odvija, jer ako nema kontinuiranog odvijanja onda sve ovo što nazivamo materijom nestaće i izgubiće se. Ovo se da najbolje razumeti sa televizorom koje će prikazivati sliku sve dok se emituje signal. Kad nestane emitovanje signala, nestaće i slike.

Odgovor se sam nameće, to je Tvorac, stvarno i apsolutno Nebiće. Svakako da to čini superiorni Tvorac koji je stvorio ceo Kosmos a samim tim i nas.

Onaj koji je stvorio sav materijalni svet kao skup svih opažanja i koji ne prestaje da stvara. Pošto Tvorac iskazuje veličanstvenu kreaciju sigurno poseduje i večnu silu i moć. Sva opažanja koja On stvara zavise od njegove volje. On dominira nad svim što je stvorio u bilo kom trenutku.

Taj Tvorac je Univerzalna Svest, ili kako bi Crkva rekla, Bog.. Jedino stvarno i apsolutno biće je Bog kako Crkva kaže. Mi kažemo i to smo objasnili u prehodnim poglavljima da Tvorac nije biće nego Nebiće koje je stvorilo sva bića i sve bogove.

Gde god se nalazimo Tvorac je u nama, naša svest je samo projekcija Univerzalne Svesti. Sve dok nam Tvorac daje da vidimo ove slike i osećaje vezane za ovaj svet nastavićemo da živimo u ovom svetu.

Kada nam Tvorac bude okončao slike i osećaje vezane za ovaj svet, kada naša opažanja prestanu kao u snu, kad prestajemo da sanjamo, to unači da smo umrli.

Autor teksta Vitomir Vasić

Ukoliko želite da i VI pišete za sajt Svettajni.com, više informacija OVDE.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment