Da li ste znali? 

Tajne morskog dna – Koje zagonetke krije?

Nigde na svetu nisam video tako čarobna jutra kao u Polineziji. Sunce se rađa vrlo rano u  obliku ogromne vatrene kugle koja dugo izranja iz azurno plave morske pučine nudeći raskošnu lepezu purpurnih boja.

I sve u tim fascinirajućim  trenucima, na razbacanim pacifičkim ostrvima deluje nestva- rno; i preplanuli domoroci što hitaju ka penušavoj morskoj obali i vitke palme što prkose nebu, i drvene kolibe, i ptice u letu, i zverinji urlik, i zemlja i more.

Sve zapravo gori u kaleidoskopu neobičnih boja izlazećeg sunca, podsećajući neodoljivo na nestvarni prizor iz naučno fantastičnih filmova na nekoj udaljenoj planeti.

Najjužnije i najlepše ostrvo u tom neobičnom podneblju, gde među šezdeset hiljada starosedelaca živi samo pet stotina belaca, zove se Tangatabu.

Već znamo da su se bogovi koji su stvorili carstvo Asteka, Maja i Inka, i da su se razočarali u njih jer su ih na-pali na obalama jezera Titikaka i veliki broj njih pobili. Oni su se povukli preko mora gde su se nastanili na Polinezijskim ostrvima. Čak i danas oni imaju svoje potomke koji su bele puti, plave ili crvenkaste, riđe kose koji žive sa domorocima mrke puti.

Taj trag je lako dokazati, ali na tim ostrvima među tim belcima postoji legenda o „zlatnim ljudima“ crvene kose koji su se jednog jutra dovezli  „Vatrenim kuglama“ s neba i nestali u okeanu. Tu misteriju nauka do danas nije čak ni pokušala da reši, jer se skoncentrisala na istraživanje kosmosa a ne mo-rskih dubina.

Oduvek se u moru čula neka buka, što su domoroci tuma-čili kao da bogovi u morskim dubinama prave svoje gradove. Otkuda ovde takve legende teško je objasniti.

No, jedno je sigurno, u ovom kraju su se u prošlosti zbivale čudne stvari. Tako je u istoriji ostalo zabeleženo da je ostrvo Fonuafo, koje se nalazi nedaleko od Tangatabua, 1885. godine zaista izronilo iz mora, da je posle nekoliko godina ponovo potonulo, da bi se javilo ponovo tek 1927. godine. Legende kažu dalje da su bogovi izlazili iz mora na svojim vatrenim kuglama samo onda kada su želeli da potope neko ostrvo.

Ako odemo u drugi kraj sveta, videćemo da u irskim lege- ndama postoji misteriozno ostrvo Brazil koje je registrovano 1452. kodine kod Irske, da se zatim u 18. veku registruje blizu Severne Amerike, zatim ponovo se vraća na svoje mesto, na obale Irske.

Takođe postoje stare keltske priče o devet malih ostrva što se svake sedme godine izdižu iz mora i da su na njima vi-đena neka čovekolika stvorenja.

loading...

Šta zapravo znamo o moru? Da li smo ga potpuno istražili? Kakve zagonetke, konačno, krije morsko dno u dubinama koje ni najmodernije atomske podmornice i amfibije još nisu uspele da posete. Koliko ima istine o bogovima, neobičnim bićima, što su došla u vatrenim kuglama sa neba?

Zar ne bi trebalo da shvatimo ozbiljnije istraživanje Ser Čarls Laufto-na, engleskog čuvenog prirodnjaka, koji je u svom izveštaju Kraljevskom institutu za okeanografiju u Londonu, dokazao da je uspeo da na četri hiljade metara ispod površine Antlantika snimi jasne tragove stopala nekih dvonožaca. Nisu li to možda otisci „bogova mora“ koji se često spominju u legendama?

Ideja o životu ljudi pod morem u specijalno izgrađenim građevinama nije nova. Setimo se da su među planovima  „Pojsedonovih konjanika“ tajne nacističke organizacije, koja je brojala petnaest hiljada članova, nalazi nacrt podvodnog grada iz kojeg bi se moglo vladati širokim vodenim prostranstvima.

U nacrtu su predviđeni i specijalni uređaji koji bi recimo, potapanjem američke ili ruske atomske podmornice konde-nzovali nuklearnu energiju dovoljnu za potrebe celog grada za sledećih pet hiljada godina. Završetak rata je sprečio naciste da to ostvare.

Da legende nisu bez osnova, potvrdio je američki ekspert za morsku floru i faunu ali se sve to već drži godinama u najstrožoj tajnosti. On je sa grupom svojih saradnika u martu 1962. godine, na morskoj obali Tasmanije, pronašao neobični organizam koji zapravo nije bio ni biljka ni životinja.

Telo tog zagonetnog organizma bilo je čudnog oblika, dugačko sedam metara a široko šest metara, pokriveno nekom vrstom krzna bez očiju, bez usta i skeleta, otporno na vatru i hemijske supstance. Verovatno odatle datiraju dečije priče o Tasmanijskom đavolu.

Američki  prirodnjak došao je detaljnim ispitivanjem do neobičnog zaključka. Organizam koji je podsećao na gumu nije sastavljen po bilo kojoj do sada poznatoj formuli, već je izvan svake standardne klasifikacije. O čemu se zapravo radi? Nije li pomenuti misteriozni orga-nizam izbačen iz mora na kojima su snimljeni tragovi stopala dvonošca! Razumnih dvonožaca, ili?

More je po mnogo čemu nalik na kosmos, što ga više ispitujete, otkrivate sve više tajni! Morske dubine su svojevrsna misterija i današnjeg vremena. Najneverovatnije priče koje su ko-lale svetom poslednjih nekoliko vekova bile su, kao po nekom pravilu vezane za more.

More i okeani neprestano „gutaju“ brodove, nestaju podmornice, pojaljuju se neidentifikovani ploveći objekti i  iznad i ispod površine. Zato nije ni čudo što mnogi ljudi tvrde da se u morskim dubinama nalazi baza misterioznih letećih tanjira.

Prisetimo se vesti koje su do nas dospele sredinom februara 1960. godine. Tih dana, posade brodova Nuevo, hiljadu i trista kilometara južno od Buenos Ajresa, primetili su nekoliko misterioznih podmornica.

Odmah je dat alarm, u zaliv su bačene čelične mreže i pošto podmornice nisu htele da se identifikuju, u pomoć su pozvane i američke snage. Pošto se mrežama koje služe za lov na podmornice zatvorio zaliv tako da niko nije mogao da izađe iz zaliva. 17-tog januara argetinsko ministarstvo inostranih poslova predalo je notu ambasadorima dvadesettriju zemalja, sa pitanjima da li neka od nepoznatih podmornica pripada floti njihovih zemalja. Odgovor na ovu notu glasio je negativno.

Za to vreme argentinski i američki  stručnjaci zatvorili su zaliv Nuevo prema otvorenom moru. Zatim je upućen poziv neidentifikovanim podmornicama da se predaju i izađu na površinu. U protivnom upotrebiće se specijalne dubinske bombe. Pošto odgovora nije bilo nekoliko časova odjekivale su dubinske bombe u zalivu Nuevo. Ali sve je bilo uzalud. Kada su podignute čelične mreže, nijedna mreža ne samo da nije bila probijena nego nije čak ni oštećena. Podmornice su nestale bez traga.

Uređaji koje su Amerikanci doneli sa sobom registrovali su misteriozne podmornice, posle bačenih bombi registrovali su da podmornica jednostavno nema. Da li su imale sposobnost da se kreću kroz dno, kroz kopno nikada se neće saznati.

Posle izvesnog vremena sve se to opet ponovilo ali sada u Karipskom moru, Amerikanci su bacili nekoliko tona dubi-nskih bombi bez upozorenja, ali sve je bilo uzalud. Septembra 1960. godine Australijski ratni brodovi ustanovili su u blizini Sidneja, na dubini od samo 150 metara, prisustvo nepoznate podmornice. Bilo im je isuviše lako da je zarobe, to su i pokušali ali je ona jednostavno nestala na prosto neshvatljiv način.

I onda se dogodilo nešto što je potreslo celu Ameriku, kao da se neko šegačio sa Amerikancima zato što su pritekli u po moć Argentini u uništavanju misterioznih podmornica. U samoj njujorkškoj luci nepoznata podmornica se sudarila, bolje reći namerno se pokazala i oštetila ogromni tanker „Alkaid“ i nestala bez traga.

Iste godine ili malo kasnije na raznim pomorskim meridijanima u Tihom okeanu, Indijskom okeanu, na Antlantiku, oko Bermuda, oko Havaja viđeni su misteriozni ploveći objekti koji ne pripadaju ni jednoj državi naše civilizacije. Nisu uvek bili baš miroljubivi, 12. februara 1959. godine, južno od NJufaundlenda  neko ili nešto je preseklo debele i dobro obezbeđene pomorske kablove. Četiri godine kasnije iznenada je potopljena američka podmornica „Treše“ koja je krstarila Atlanskim okeanom! Kako je potopljena? Ko ju je potopio? Zašto nije zvala pomoć?

Ne samo legende nego i arheologija potvrđuju da je na ostrvima duž Santa Barbare živela neka iščezla rasa. I sada se pored tih ostrva javlja jedan neobičan fenomen, iz ne tako udaljenog mora, poput nekog signala, još uvek sa vremena na vreme, bukne plamen raznolikih boja!

Isto tako nedaleko od Kumamota na japanskom ostrvu Kijušio, svake godine u noći između 31. jula i 1. avgusta, događa se zaista neobična stvar. Čim zađe sunce, i okolinu pokrije blaga tama, sa morskog dna počinje da izbija neka magična svetlost narandža-ste boje, koja traje sve do prvih sunčevih zraka. Po-što nauka ne daje nikakvo objašnjenje, onda moramo da prihvatimo neke legende, gde nama neka nepoznata civilizacija iz kosmosa, koja je nekada nastanjivala mo-rsko dno na zemlji, na taj način želi da nam nešto kaže!

Možda kako je došla i gde se sada nalazi? Ili pak nešto drugo? Nekako u isto vreme pilot Jokomo Šiu vraćao se u svoju bazu kada je iznenada, iznad Ošime, južno od Tokija, primetio nešto stravično ispod njega. More se odjednom otvorilo, ispod njega i uz muklu eksploziju iz morske pene vinulo se nešto nalik na srebrni disk. Javio se bazi i rekao šta je video i pitao šta da radi. Rečeno mu je da leteći objekt prati na određenoj razdaljini i čeka dalja upustva. Letelica je počela da menja bo-ju, od jarko crvene prešla u narandžastu i nestala munjevitom brzinom.

Kako je nedavno javila japanska agencija Kjodo, japanski biolozi već odavno rade na konstrukciji veštačkih škrga, koje bi čoveku omogućile da bude pod vodom bez ograničenja, kao riba. Uspeh nije izostao pa je nedavno ova konstrukcija isprobana. Tom prilikom prvi čovek koji je istinski disao na   „škrge“ proveo je pod vodom čitavih pet sati, udišući isključivo kiseonik izdvojen iz same vode.

Veštačke škrge ni malo ne liče na prirodne; to je, ustvari, hermetički zatvorena komora, opremljena baterijom ploča od silikona. Kiseonik koje ove ploče upiaju iz vode, sada već u gasovitom stanju dospevaju unutar, u komoru, odkle ga čovek normalno diše!

Sudeći po ovim eksperimentima nismo daleko od vremena kada će čovek zaroniti u mračne dubine mora kako bismo dole gradili predivne gradove. Ako to možemo mi, zašto to ni-je i mogla neka daleko tehnički savršenija civilizacija koja nas je posetila u davna vremena?

Otkrića do kojih dolaze arheolozi i prirodnjaci to donekle i potvrđuju. I još nešto, teško je uopšte tvrditi da trenutno na zemlji živimo jedino mi. Jer kako objasniti pojavu letećih tanjira, tajanstvenih plovećih objekata i neobičnih signala sa morskog dna, za koje je utvrđeno da su veštačkog porekla?

Ako legende i predanja mogu da posluže kao verodostojni pokazatelji, onda je zaista mnogo dokaza da su našu planetu posetili gosti iz svemira.

Na japanskom ostrvu Hokaido i danas živi legenda o putnicima koji su došli sa neba u blistavim čamcima i neo-bičnim bićima od kojih su domoroci naučili bezbroj korisnih stvari.

  1. jula 1954. godine kako je pisao jedan od najtiražnijih listova Zemlje izlazećeg sunca „Japan Tajms“ posada jednog japanskog broda zabeležila je zaista neobičan fenomen. Kada je brod prolazio istočno od Sahalina, sa morskog dna počele su da dopiru potmule eksplozije koje su odjekivale u pravilnim vremenskim razmacima. Zašto su se eksplozije čule u određenom ritmu, poput signala? Još jedna posada registrovala je detonacije u trenutku kada je prolazila nedaleko od ostrva Kokoando, i drugom delu naše planete, u Severnom ledenom moru. Isto to su tada slušali i mornari jednog sovjetskog broda čiji je kapetan podneo zvaničan izveštaj o tom događaju. Neki sovjetski naučnici su tvrdili da se te ekplozije čuju kada leteći tanjiri prelaze iz manje u veće brzine, i da zapravo ne postoji probijanje zvučnog zida samo na jednom nivou.

Samo da se još jednom podsetimo simpozijuma u Meksiko Sitiju gde je poznati meksički paleontolog i arheolog Montez doneo autentične dokaze da nismo sami živeli na zemlji!  Ceo region između reka DŽajla i Sent DŽon – kaže Montez – pokriven je ruševinama spaljenih gradova i kraterima prouzrokovanim vatrom, dovoljno vrelom da istopi svaku stenu i metal. Dalje, ka  severozapadu pustinja se završava u podnožju planine Šasta, za koju je izneo dokaze da je bila nastanjena direktnim bićima iz svemira! Postoje očevici koji tvrde da su u planini videli misteriozne svetlosti i čudna stvorenja u blizini.

Takođe izneo je nešto što se uvek može proveriti, da na malom brazilskom ostrvu Lenosos, žive „deca meseca“. Ti ljudi se sakrivaju od sunčevih zraka i žive praktično samo noću.  Zašto nauka nije zainteresovana da ispita tako očigledne dokaze, ili zna i samo ćuti o tome iz nekih nama sasvim neshva-tljivih razloga.

Koliko nauka nije zainteresovana za otkrivanje istine i koliko dugo živimo u zabludama najbolji je možda primer, otk-rivanje Amerike.

Opšte je prihvaćeno mišljenje da je kontinent Amerika dobio ime po hrišćanskom imenu Ameriga Vespučija, bogatog trgovca iz Sevilje, koji je plovio do novog sveta 1499. godine, sedam godina nakon Kolumba.Takođe se veruje da su mnogi Evropljani i Azijati dospeli na kontinent mnogo pre ovih poznatih ekspedicija koje su finansirali Španci. Pretpostavlja se da su templari otišli u potragu za zemljom ispod  večernje zvezde koju su znali kao „Merika“.

Njih su 1307. godine proglasili za jeretike, imali su odličan motiv da napuste stari i pronađu Novi svet. NJihovi navigacioni magnetski kompasi i astrološke mape bile su dovoljne da ostvare taj put.

Sve to navodi da su neki od templera jedrili prema zapadu u nepoznato, vijoreći svoju pomorsku zastavu na kojoj se nalazila lobanja sa prekrštenim kostima. I da su pronašli zemlju zapadne zvezde sto osamdeset godina pre Kolumba. Za takvu pretpostavku potrebni su i dokazi. Odgovor, odnosno dokazi za takvu tvrdnju nalaze se u Škotskoj.

Blizu Edinburga nalazi se seoce Roslin, gde se nalazi Roslinska kapela. Uvidom  u istorijski muzej u Edinburgu saznao sam da je Roslinska kapela sagrađena 1441.godine. Cela unutrašnjost građevine je ukrašena duborezom masonskog i botaničkog značaja. Sve grede i stu-bovi su prekriveni motivima različitih biljaka. Među biljkama se nalazi aloja kaktus i kukuruz. Kolumbo je došao na Bahame 1492.godine, Portoriko 1493, na Kubu 1494.godine.

Autor teksta Vitomir Vasić

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu@dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Foto: abc.es)

loading...

Related posts

Leave a Comment