Da li ste znali? 

Teogonija – Mit i tri generacije Bogova (Deo I)

52152_orig

Mnogi stari narodu zamišljali su da je pre postanka sveta, sa svim njegovim bogovima, živim bićima i neživom prirodom, postojalo nekakvo neodređeno stanje nalik praznini, iz kojeg se postepeno razvilo sve ono što će kasnije biti sastavni deo kosmosa. Stari Grci su to prastanje nazivali rečju Haos (grč. Chaos) i verovali su da su se iz njega postepeno uobličili prvi bogovi. Za njih je Haos bio ono što je nastalo i postojalo pre svega ostalog.

Postanak bogova nazivamo grčkom rečju theogonia (koja se odomaćila i u srpskom jeziku u obliku teogonija), a bogove koji su nastali iz Haosa i njihovo neposredno potomstvo nazivamo prvobitnim. U politeističkoj misli starih Grka njih su nasledili drugi bogovi, A da bi se lakše shvatila ta zbunjujuća brojnost božanskih bića i zamršenost njihovih odnosa, najbolje je priču započeti od drevne mitske predstave o tri generacije bogova.

Prema shvatanjima Grka, kosmosom su vladale tri generacije bogova, od kojih je svaka sledeća nasilno zbacila prethodnu da bi uspostavila svoju vlast. Svaka je imala svoga vladara, vrhovnog boga, i njegovu suprugu vladarku. Prva je bila, kako smo rekli, generacija prvobitnih bogova nastalih iz Haosa, a njima su vladali Uran i Geja.

Druga generacija, potomci Urana i Geje, poznata je pod imenom Titani, a njihovi vladari bili su Kron i Reja. Najzad, treća i najpoznatija generacija, o kojoj se isprelo i najviše priča, jesu Olimpljani, bogovi predvođeni Zevsom i Herom, nazvani po planini Olimp, na kojoj su živeli u svojim božanskim dvorima. Jedan deo olimpskih bogova porod je Krona i Reje.

Prvobitni bogovi. Uran i Geja

Osnovna crta prvobitnih bogova, za razliku od olimpskih bogova, jeste manje izražen antropomorfizam. Prvobitni bogovi su mahom personifikacije prirodnih pojava i duševnih stanja, zbog čega ih je teže opisati i zamišljati. Osim toga, priče o prvobitnim bogovima spadaju u najstarije grčke mitove i zato o njima postoje brojne, često zbunjujuće verzije.

Zbog toga ćemo se u daljem izlaganju uglavnom oslanjati na najvažniji književni izvor naših saznanja o grčkom mitu – epsko delo pod nazivom Postanak bogova (Theogonia) pesnika Hesioda iz 8. veka stare ere.

Među najvažnije prvobitne bogove spadaju sledeća božanstva:

Geja, Majka Zemlja, jedno od najstarijih i najvažnijih božanstava u svim starim kulturama. Ona rađa i hrani sva živa bića (sveroditeljka i hraniteljka). Homer i drugi pesnici je nazivaju “majkom bogova i ljudi”. U njenoj utrobi se nalazi Podzemni svet, carstvo mrtvih. Mrtvi se, dakle, vraćaju u zemljinu utrobu koja ih je i rodila. Zbog poštovanja koje je uživala i kod bogova i kod ljudi, jedna od najsvečanijih zakletvi bila je upravo u Gejino ime, a bogovima je pomagala svojim savetima i proročanstvima.

Uran, Gejin suprug i vladar prve generacije bogova, personifikacija neba. Treba uočiti da je u vreme svog stvaranja on bio spojen sa Gejom, inače ne bi mogli da imaju poroda. Ta važna pojedinost da su Uran i Geja imali dece simbolički govori o grčkom verovanju da na samom početku stvaranja sveta nebo i zemlja još nisu bili sasvim razdvojeni.

loading...

Hipnos
Bog Hipnos sa grančicom maka

Tartar, duboki, mračni ponor u Gejinoj utrobi koji je, dakle, deo Podzemnog sveta. On je toliko dubok, kaže Hesiod, da bi nakovanj bačen sa zemlje padao do njegovog dna devet dana i devet noći. Tartar će igrati važnu ulogu u nasilnim smenama božanske vlasti.

Hipnos, bog sna. Zamišljali su kao kao krilatog mladića koji u ruci nosi grančicu maka. On svake večeri tu grančicu umače u Letu, reku zaborava koja protiče Podzemnim svetom, i svakom čoveku lako prelazi grančicom preko očiju da bi ga uspavao.

Tanatos, bog smrti, Hipnosov brat blizanac. Ova dva boga se često pominju zajedno, što nam govori o tome da su stari Grci videli vezu između smrti i usnulog stanja (kao stanja privremene, “male” smrti). Tanatos je bog čeličnog srca, od kojeg zaziru i ljudi i bogovi. On jedini od bogova nije primao ni žrtve ni darove, niti su mu građeni hramovi i žrtvenici. Tanatos je takođe jedan od prvih htonskih bogova (htonski = podzemni, od grč. Chthōn “zemlja”), tako nazvanih jer obitavaju u Podzemnom svetu.

Parisov sud
Prikaz Parisovog suda na antičkoj keramici

Erida, boginja svađe i nesloge. Grci su verovali da njeno nevidljivo prisustvo nagoni ljude na svađu. Erida je najpoznatija iz mitske epizode poznate kao Parisov sud. Kada su se venčavali, Ahilovi roditelji Pelej i Tetida odlučili su da sa spiska zvanica uklone jedino Eridu, plašeći se njenog lošeg uticaja. Uvređena boginja se neprimetno pojavila na svadbi i ubacila među zvanice zlatnu jabuku sa natpisom “Najlepšoj”.

Odmah je izbila svađa između Here, Atene i Afrodita oko toga kojoj treba da pripadne jabuka. Svađa je razrešena tako što je Hermes odveo tri boginje trojanskom princu Parisu da on presudi. Svaka boginja je princu ponudila po jednu povlasticu ako presudi u njenu korist – Hera najveću vlast, Atena najveću mudrost, a Afrodita najlepšu ženu – a Paris je izabrao Afroditu. No, pošto je najlepša žena već bila udata (to je bila Helena) i Paris je morao da je otme, Eridin lukavi potez bio je jedan od uzroka Trojanskog rata.

Mojre, tri boginje koje svakom čoveku na njegovom rođenju određuju sudbinu, a pogotovo dužinu života. U našoj narodnoj tradiciji postoji identično verovanje, koje te tri božanske starice naziva Suđajama. U nekim mitovima se pominje da mojre dolaze sedmog dana po rođenju deteta.

Tada jedna razmotava sa vretena nit nečijeg života, druga mu meri dužinu, a treća seče nit makazama u vreme koje je čoveku dosuđeno. U ovom mitu dolazi do izražaja duboko ukorenjeno antičko grčko verovanje u predodređenost ljudske sudbine i života.

Kere, demoni smrti koji personifikuju način čovekovog umiranja. Svaki čovek rođenjem dobija svoju Keru koju ne može da bira. Nekome je Kera takva da će mirno umreti u snu, nekome drugom takva da će pasti smrtno ranjen u boju, već prema sudbini. Jedini čovek koji je mogao da bira svoju Keru bio je Ahil. Njemu je bilo ponuđeno da bira hoće li umreti mirno u srećnoj starosti ili junački na bojnom polju.

Kao što je poznato, Ahil je izabrao ovo drugo. Kere su zamišljane kao veoma strašna bića, crna i krilata, buljavih očiju, isplaženih jezika i oštrih zuba. Ne treba brkati Tanatosa i Kere. Tanatos svakom čoveku donosi smrt, a Kere samo određuju način umiranja.

Mit o kastraciji Urana

U mitu o Uranu i njegovoj deci opažamo jasnije izražen antropomorfizam nego u slučaju drugih prvobitnih bogova. Na primer, u ovom mitu već postaje veoma važan telesni izgled (koji je uzrok Uranovog sukoba sa decom), a i sam sukob Urana i Geje dobija izgled bračne svađe u kojoj deca staju na stranu jednog roditelja.

Iz svoje veze sa Uranom Geja je rodila tri “grupacije” dece: Kiklope, Hekatonhejre i Titane~~pobj.

Hekatonhejri
Umetnički prikaz jednog storukog diva

Kiklopi (doslovno “oni sa okom na sredini”), tri džinovska brata ružnog izgleda, imali su samo po jedno oko na sredini čela. Omrznuvši ih već od prvog dana zbog njihovog zastrašujućeg izgleda, Uran ih je vratio u majčinu utrobu, drugim rečima, zarobio ih u tminama Tartara.

Geja je bila veoma pogođena tim postupkom svoga muža, ali se nije usudila da mu se sama suprotstavi. Hekatonhejri ( “storukaši”) bili su tri storuka džina sa po pedeset glava na ramenima. Zgrozivši se zbog njihovog izgleda, a i plašeći ih se njihove snage, otac Uran ih je takođe bacio u Tartar. Ovo je dodatno povećalo opterećenje koje je Geja osećala, a samim tim i njen gnev prema mužu.

Titani su bili sušta suprotnost svojoj ružnoj i prezrenoj braći. Ovih šest sinova i šest kćeri Urana i Geje bili su izuzetno lepi, moćni i, kako će se pokazati, ambiciozni. Među Titanima možemo zapamtiti sledeće važnije likove: od sinova, to su Okean, Hiperion, Japet i Kron, a od kćeri Temida, Feba, Mnemosina i Reja. Geja, koja je već dugo kovala osvetu, u titanima je najzad našla saveznike.


PREPORUKA  ZA  GLEDANJE!

Pogledajte NOVI video klip na temu: Misteriozne podvodne ruševine u Japanu stare 12.000 godina

V   I   D   E   O


U potaji, ona je skovala veliki gvozdeni srp i ponudila ga Titanima da njime kazne oca. Od svih njih, jedino je najmlađi Kron imao hrabrosti da se prihvati tog zadatka. Uzevši srp, on je sačekao Urana u zasedi. Jednom, kad je ovaj krenuo da se nađe s Gejom, Kron ga je napao i srpom mu odsekao genitalije.

Osakaćen, osramoćen i onemogućen da dalje vlada, Uran se povukao sa prestola i zauvek napustio Geju. Na upražnjeni presto popeo se Kron. Kiklopi i Hekatonhejri su oslobođeni iz zemljine utrobe. Međutim, dok se u gnevu povlačio, Uran je prorekao Kronu da će se i njemu desiti ista stvar: da ga rođeni sin zbaci sa prestola.

Nastaviće se…

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment