Drevne civilizacije 

Da li se Trojanski rat odigrao u Turskoj?

Rustem Aslan, glavni arheolog lokaliteta “Troja”, smatra da je na korak do dokaza da je baš to mesto bilo poprište rata o kom je Homer tako detaljno govorio u “Ilijadi” i “Odiseji”.

“Ne možemo biti 100 odsto sigurni da su Prijam, Ahil i Hektor živeli i umrli ovde, ali ako biste ovde proveli 30 godina, danju i noću, leti i zimi, okruženi ovim pejzažem, osetili biste to. Počeli biste da verujete”, kaže Aslan, koji na Troji radi još od 1988. godine, kada je bio student.

Ruševine Troje se nalaze na oko sat vožnje od Čanakale, grada na severozapadu Turske, koji se nalazi blizu Galipolja.

Ovo mesto na brdu Hisarlik sadrži ostatke ukupno deset gradova (Troja od I do X), od kojih je najstariji iz 3000. godine pre nove ere.

Najveći deo iskopavanja u poslednje dve godine bio je fokusiran na oblast direktno preko puta južne kapije grada Troje VI iz 14. veka pre nove ere, kao i na glavni ulaz u drevnu citadelu.

Pronađen je i u put iz kasnog bronzanog doba, kao i ostaci kuće iz iste ere, što ukazuje na to da je i izvan grada postojalo uređeno naselje.

Istraga će se nastaviti i u narednoj godini, tokom koje će Aslan i njegove kolege tražiti dokaze da se na ovom mestu nekada u istoriji odigrala velika bitka.

Arheolozi veruju da Homerova priča ima osnove u istoriji i da ih mogu otkriti kroz detaljno iskopavanje, čitanje literature i pisanih dokumenata Hetitskog carstva, koje je postojalo uz Troju i srušilo se krajem bronzanog doba.

“Sledeće godine ćemo pokušati da razumemo poslednji sloj ruševina izvan citadele. Šta im se desilo, kako se desilo i kada se desilo”, kaže Aslan.

Turska se nada da će, ukoliko pronađe čvrste dokaze da je to mesto bilo poprište bitke, privući više turista na ovaj lokalitet, koji predstavlja jedan od najvažnijih iz antičkog doba.

loading...

Ministarstvo kulture Turske proglasilo je 2018. godinom Troje, a planira i da nizom manifestacija promoviše tu oblast. Između ostalog, biće otvoren muzej sa svim ključnim artefaktima pronađenim na tom lokalitetu.

Turska radi na tome da za te potrebe vrati vredne predmete pronađene u Troji, koji se nalaze u muzejima širom sveta, poznate kao Prijamovo blago, odnosno, kolekciju zlatnog nakita, oružja, vrčeva i dijadema.

Lokalitet je namerno očuvan s minimalnim intervencijama, izuzev obnove građevina od blata i cigle u centralnoj tvrđavi. Aslan kaže da želi da posetioci zamišljaju zidove i utvrđenja, kao i borbu Hektora i Ahila, da u svom umu vide Patrokla, Helenu i Parisa i velike grčke trupe u ravnici ispod citadele.

Za njega nema nikakve sumnje da je grad pronađen na brdu Hisarlik Homerova Troja, a navodi sledeće dokaze: stepen uništenosti građevina, pisani trag o Hetitskom sporazumu, koji pominje kralja Aleksanda (za kog se veruje da je bio Paris, Trojanac čija je ljubav prema Heleni, kraljici Sparte, navodno bila okidač za veliki rat u grčkom mitu) i prirodnu topografiju, koja odgovara opisima iz Homerovih knjiga.

Za neke, Trojanski rat nije samo ključna legenda u zapadnoj književnosti, nego i priča o sukobu između Istoka (simboliše ga Troja i Hetiti) i Zapada (simbolišu ga egejski Grci).

Aslan u tom sukobu vidi mnoge lekcije za današnji svet. Uništenje Troje prethodilo je još mnogim sukobima između Hetita, Mikenjana i Egipćana. “Kao ni tad, ni danas nema pobednika, baš kao i u ratu u Siriji”, kaže ovaj arheolog.

On vidi i paralelu između izbegličke krize i legende u Vergilijevoj “Enejidi” u kojoj trojanske izbeglice naseljavaju Zapad i postaju preci Rimljana.

“To nije lak posao i ne možete dokazati šta se sve desilo samo na osnovu arheoloških objekata, ali dodajemo jedan po jedan dokaz”, kaže Aslan.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Guardian)

loading...

Related posts

Leave a Comment