Drevne civilizacije 

Drevni Egipat – Oaza Misterije

Egipat treba početi i završiti Kairom. Kairo, neponovljiv ukras Severne Afrike a ne samo Egipta. U Kairu sam bio nekoliko puta, on zapravo ima čudnu moć da i one koji su ga više puta videli magično privuče pod svoje raskošno okrilje još jedanput.

Svaki susret sa egipatskim prestonim gradom nova je avantura iz koje se izlazi poluomamljen lepotom i misterijom kojoj ni šest hiljada godina nije moglo da naudi. Niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko ljudi živi u Kairu. Pretpostavlja se da ih je oko dvadeset i pet milona. Uz turiste koji tokom čitave godine obilaze el Kahiru, Pobednicu.

Grad liči na uzavreli mravinjak. Za neke je prljav, pokriven pustinjskom prašinom, za većinu prestonica hedonizma i simbol luksuza. U pravu su i jedni i drugi, jer naspram sirotinje koja ponosno nosi svoju sudbinu, aristokratske četvrti čuvaju duh vremena u kojem su šeici, u mirisu i dimu nargile, vekovima gospodarili bogatstvom i lepotom.

Otvoreni muzej sa blagom neprocenjive vrednosti i palminim baštama, za lepotu duguje Nilu, reci života. Zabluda je da je to zasluga faraona, jer su oni mnogo više voleli Luksor i aleksandriju gde su i ostavili više tragova. Moćna reka koja daje tri žetve godišnje, od pamtiveka je duša egipta. Po njoj danas plove lukuszni brodovi sa kockarnicama i trbušnim plesačicama koje zanosnim pokretima mame uzdahe i bogataše teraju da i obasipaju zlatom i evrima, mada nisu imune ni na dolare.

U centru Kaira, na trgu tahir je muzej sa tutankmonovim blagom. egipćani su i pored stalne najezde osvajača uspeli da deo neprocenjenog bogatstva sačuvaju. U Nacionalnom muzeju, među 150.000 eksponata iz doba faraonskih dinastija je Namerova palata, prvi poznati zapis na svetu, kip amenofosa Četvrtog, princa rahotepa i Nofret. Fascinantna je tutankamonova maska od jedanest kilograma čistog zlata.

Pred tri kolosalne građevine, Keopsovom, Kefrenovom i Mikerinovom piramidom, ljudska moć dobija pravo značenje. jer kako objasniti sklop kamenih blokova teških nekoliko tona, bez vezivnog materijala, spojenih u savršeno arhitektonsko čudo. LJudi su na temperaturi od plus 50 stepeni Celzijusovih, u srcu pustinje, bez mašina i pomagala izgradili ove kolosalne građevine. egipćani su pre 4.000 godina zidali piramide visoke 146 i široke 230 metara nošeni željom da udovolje bogu, fa- raonu i svojoj zemlji. U središtu srednjovekovnog Kaira je Han al Halili, bazar iz 1384. godine, sa uskim ulicama i krcatim prodavnicama.

Kairo, kao i ceo egipat, danas uglavnom živi od turizma. sve vodeće kompanije u Kairu imaju svoja predstavništva. Najskuplje lokacije su pored Nila. Kopte (hrišćane) je danas teško razlikovati od muslimana, jer se svi osećaju arapima, bez obzira na njihov status građana drugog reda kakvim ih smatraju muslimani. svi se oni u Kairu dele po debljini novčanika i veličini kuća. Među hrišćankama i obrazovanim muslimankama razlike da go- tovo i nema, jer je sve više kratko potšišanih devojaka u farmerkama i sa mobilnim telefonima.

Naspram neslućenom bogastvu, kao protivteža, stoji Grad mrtvih, u kojem među grobnicama Fatimida živi tri milona siromašnih.

Otpratili smo šta se dešavalo sa jednom grupom ljudi, koji su otišli sa kontineta Mu, koji je tonuo u okean i nastanili se na poluostrvo jukatan u Meksiku odakle su se raširili prema Pacifiku i formirali dve civilizacije, civilizaciju Maja i civilizaciju asteka.

Druga grupa ljudi sa oboda kontinenta Mu koji je tonuo, a nalazili su se okrenuti prema africi, kao što sam već sam rekao, sa svojim vladarom koji se zvao ra i njegovom suprugom izidom našli su svoj mir, svoj spokoj, svoje carstvo i svoje utočište u egiptu gde su ih prihvatili kao svoje bogove. ako bismo nastavili dalje istraživanje u egiptu i pokušali da objasnimo one manje poznate stvari, došli bismo pre do pravog zaključka. Zato ćemo početi naše istraživanje u egiptu, ne od istraživanja mumificiranih ljudi, već od mumificiranih životinja.

loading...

Malo je poznato da su u egiptu pored ljudi u  mnogo većem broju mumificirane skoro sve životinje koje su postojale, od ptica do nilskog konja. Zašto? U legendama skoro svih većih naroda nalazimo da su bogovi stvarali različita bića, monstrume i mešovite kreature svih vrsta. Da nabrojimo neke.

Da počnemo od najvažnijih: apisbik; sirene; ljudi sa duplim krilima, sa dva lica, četiri ruke, sa dve prirode (muško i žensko u jednoj); ljudi sa nogama koza, rogovima na glavama, sa konjskim kopitima; onda na zadnjem delu konj a na prednjem čovek, koji čine jednu celinu, koji su imali oblik hipokentaura. stvarali su takođe i bikove sa ljudskim glavama, pse sa četiri tela, konje sa psećim glavama, zatim zmajolika bića svih vrsta reptila, riba, zmija. sve sam to imao prilike da vidim obilazeći hramove i muzeje po svetu.

Najviše ih je bilo u egiptu. Na prvi pogled izgleda da je sve to besmislica. ako je tako zašto onda u nas pilje njihovi reljefi i skulpture u svim većim muzejima sveta? LJudi sa nogama koza i rogovima, kakva glupost! Da li je baš tako?

Šta reći za sfingu, za veliki lik lava sa ljudskim licem pored velike piramide iz Gize. takođe u egiptu sam imao prilike da vidim čitave aleje različitih sfingi koje su se otrgle pustinjskom pesku, one pilje u nas sa zidova jednog malog hrama u Dendri u centralnom egiptu. One imaju lavlje glave, sa dugim grivama ili glave pavijana, ali se završavaju zmijskim repovima.

samo da nabrojim nekoliko monstruoznih kombinacija: telo lava sa glavom ovna, telo psa sa glavom čoveka, telo ovna sa glavom ptice. U Memfisu, prvoj prestonici faraona, imao sam prilike da vidim ljudsko telo sa glavom krokodila.

Ipak, najjači utisak doživeo sam u Bagdadu gde sam u nacionalnom muzeju video figuricu „arhaične boginje” Prelepo žensko telo sa nežnim grudima i glavom monstruma. isto tako snažan utisak odaje dvadesetak centimetara visok pehar „pehar Gudea” nastao takođe 2.200-te godine p.n.e. Gravura na peharu pokazuje mešance posebne vrste, ptičije kandže na nogama, zmijsko telo, ljudske ruke, krila i glava zmaja.

Malo dalje na jednom postolju prika- zuje se «krilata boginja” – dražesno telo žene sa likom devojčice, rukama dame, sa krilima na leđima i odvratne životinjse šape umesto stopala ometaju ovu erotiziranu sliku. Takođe i nemačka bajka o Lorelaj na reci rajni može zahvaliti za svoje poreklo antičkim sirenama. sada po- kušajmo da nađemo neko razumno objašnjenje. ako je nauka dokazala da postoje leteće ribe i leteći slepi miševi

Zašto ne bi postojali i leteći konji. Poreklo Pegaza je osnovano verovatno željom ljudi da poseduju letećeg konja. ako analiziramo kentaura, to je šematska predstava konja i jahača stopljenih u jedno. Možda su to asteci i Maje doživeli kada su prvi put videli osvajača Korteza sa svojom konjicom. To mogu biti neka logična objašnjenja. Ali kakve veze imaju ta objašnjenja sa prostorima koji su udaljeni od drugih više hiljada kilometara i nekoliko stotina godina.

Ako to odbacimo onda nam ostaje samo fantazija i mašta ljudi koji su to slikali i pravili. Otkud identični monstrumi u svim legendama koji su ne samo slični, već i isti a takođe odvojeni vekovima i kontinentima.

Ostale su samo dve mogućnosti pristupa predanjima umetničkim prikazima ovih mešovitih bića.

  1. Ovih životinja nikada nije ni bilo. One su produkti fantazije. Onda su se stari slikari, vajari, šarlatani, zaluđivači naroda, vekovima dogovarali idući sa kontinenta na kontinent kako da se šegače sa narodom.
  2. Ovakve kreature su nekada egzistirale. U tom slučaju su ova čudesna bića mogla nastati putem genetičkog dizajna. Bilo koji drugi zaključak je nemoguć zato što evolucija nije bila u stanju da stvori monstrume takve vrste. Polni aparati i hromozomi životinja su različi- ti, pa takvo sparivanje ne bi ništa donelo.

Da nije izgorela biblioteka u aleksandriji, danas bi svet izgledao mnogo drugačije, jer je izgorelo celokupno dotadašnje znanje sveta koje je bilo sakupljeno na jednom mestu. tako o tim znanjima ostaće samo priče, legende koje današnjim pokoljenjima izgledaju neverovatne.

Ako do danas nauka nema neko razumno objašnjenje, onda nam ne ostaje ništa drugo nego da postavimo hipotezu kao mogućnost, da je Bog stvorio i civilizacije na drugim planetama. ako je neka mnogo naprednija civilizacija od naše prolazila pored našeg sunčevog sistema, pa joj je možda ponestalo energije, goriva a znali su da se takve sirovine nalaze na zemlji, onda su usidrili svoje vasionske brodove i dolazili na zemlju prema potrebama u različitim vremenskim intervalima i na različitim mestima. Zapravo sve legende govore da su bogovi dolazi- li sa neba.

Možda su vanzemaljci (bogovi) čekali na neki transport koji se odugovlačio, a oni su se dosađivali, pa im je Zemlja postala poligon za razonodu. Počeli su da silaze na Zemlju i da prave sve i svašta, počev od piramida pa sve do monstruma sa kombinacijama čovek-životinja. Posle njihovog odlaska ostale su samo legende, a nikada nije pronađena ni jedna od životinja o kojima smo pričali u prethodnom poglavlju. Znači, nisu mogle same da se razmnožavaju, već su pravljene samo za jednokratnu upotrebu, odnosno oni su se zabavljali čekajući da odlete u svemir.

Kada smo već kod egipta, da vidimo o čemu je pisao Herodot, koji je 448. godine p.n.e stupio na tlo egipta, kao grčki mislilac i istoričar. Kada se vratio iz egip- ta na svoje ostrvo samos, bio je očaran onim što je video. Video je veštačko jezero Meris, koje je opisao kao nadljudsko čudo sa obimom veličine 3.600 stadiona i sa dužinom koja se može uporediti sa morskom obalom egipta. Po današnjim merilima to jezero je imalo 640 kilometara.

Za upoređenje Bodensko jezero ima 259 kilometara. U okolini toga jezera nalazile su se dve piramide veće od Keopsove u Gizi. Na obali jezera nalazio se veliki grad koji se zvao Krokodilski grad. taj grad je pronađen blizu prve egipatske prestonice Memfis. Na obali tog jezera je postojao jedan ogroman lavirint sa 1.500 soba iznad i isto toliko ispod zemlje.

Šta je tu interesantno za nas? interesantno je da se posle Herodota kao očevica tog ogromnog lavirinta ja- vljaju i mnogi drugi istoričari koji pišu o tome. ali to je sve u suprotnosti sa naukom, odnosno sigurnim znanjem egiptologa, koji su u poslednja dva veka bezuspešno pokušavali da otkriju taj lavirint, ali nisu našli nikakav trag.

Interesantno je to što ljudi u to vreme nisu poznavali dinamit, niti su imali približnu tehniku da naprave tako nešto. takođe ni traga od piramida i od grobova dvanaest kraljeva koji su tu živeli. ako je jezero vremenom upila pustinja šta je bilo sa lavirintom kada je bila poznata tačna lokacija? Ko je mogao da ga napravi? Da nisu možda opet vanzemaljci koji su čekali da ih pokupi neki njihov brod; dotle su se na zemlji igrali bogova za primitivne ljude.

Postavlja se pitanje, dok su čekali na povratak svojih vasionskih brodova, i mnogi od njih možda umrli, da nisu oni ti prabogovi koji su sahranjeni u piramidama, da nisu faraoni možda potomci bogova, odnosno vanzemaljaca. ako znamo pouzdano da piramide ne mogu napraviti obični smrtnici sa oskudnim znanjem i primitivnom tehnologijom, onda ostaje hipoteza da su piramide napravili ljudi ali naručioci svakako nisu bili ljudi.

Šta ako je veliku piramidu izgradio neki bogkralj, ili potomak boga, ako se to dogodilo u vreme Keopsa, ako pi- ramida sadrži tajne koje još nisu razjašnjene i ako neki od tih bogova-kraljeva leži sahranjen u piramidi?

Najbolje objašnjenje nudi sfinga. Ona u tome modelu postaje grandiozno sećanje na vezu između zemaljskog i vanzemaljskog elementa, zemaljske životinje i božanskog intelekta. Ona je okamenjeni simbol povezanosti mesa i analitičkog razuma, primitivnost iz koje izbija sna- ga i uzvišena, vanzemaljska kultura.

Kroz hiljade godina sfinga se smeši podrugljivo i osećajno. Oči sfinge posmatraju naš razvoj blago i sa puno razumevanja sve do onog dana kada se nama budu otvorile oči. taj dan stoji pred nama, skrivene tajne se polako otkrivaju i tako tre- ba posmatrati i ovu knjigu, kao mali doprinos skidanju vela tajni sa naših očiju.

Da li ideja o ponovnom rađanju potiče baš odavde, iz onog vremena kada su kraljevi odlazili u duboki san? Da li su faraoni samo imitirali ono što su znali, da su neki bogovi mnogo pre njih bili sahranjeni, jer su „mrtva“ tela samo spavala i njih će pokupiti bogovi – van- zemaljci kada se budu vraćali sa nekog pohoda prolazeći pored naše planete. Da li su se zato okruživali zlatom u svojoj grobnici verujući da se tim zlatom može platiti ekipa koja će ih razbuditi.


Pogledajte NOVI video klip na temu: Poslednja Misterija u 2017. Godini | 20k SPECIJAL

V I D E O


Kako sam već napomenuo da su faraoni možda bili samo imitatori, to se bazira na činjenici da su ljudi oduvek bili izvrsni imitatori. LJudi su skoro u celom svetu vršili deformacije svojih lobanja da bi ličili na svoje bogove, vanzemaljce.I ako bez elektronske razmene, bez putovanja avionima, bez komunikacije putem satelita, ipak skoro na svim kontinentima u isto vreme dolazi do namerne deformacije lobanja.

Želeli su da liče na neko- ga, ko je imao izduženu lobanju sa ispupčenjima na slepoočnicama, ličeći na osu a potiljak ima dvostruko veći obim nego normalno. Na koga su hteli da liče? Verovatno na one koje su videli, kojih su se svakako plašili i koje su imitirali. a ti svakako nisu sa naše planete.

Autor teksta Vitomir Vasić

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu@dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment