Drevne civilizacije 

Drevni spisi menjaju istoriju: Zašto čak 3 svetske religije vekovima čuvaju ovaj manastir?

Sinajsko poluostrvo i naročito njegov vrh – Sinajska gora, smatraju se jednim od najznačajnijih religioznih mesta u trima religijama – hrišćanstvu, judaizmu i islamu.

Dovoljno je reći da, baš kao i u njegovim severnim ekvivalentima, Levantu i Jerusalimu, i u ovoj oblasti se nalazi veliki broj istorijskih znamenitosti.

Jedna od najznačajnijih biblioteka (koja i dalje postoji) jeste ona u manastiru Svete Katarine koji se nalazi pokraj klisure u podnožju Sinajske gore.

On se smatra jednim od najstarijih hrišćanskih manastira na svetu koji su i dalje u funkciji, ali ovaj lokalitet Svetske baštine Uneska ima još veću vrednost jer se u njemu nalazi najstarija biblioteka na svetu koja radi u kontinuitetu.

Manastir je osnovan u 6. veku (između 548. i 565. godine) i pretpostavlja se da je sagrađen po naređenju Justinijana I, vizantijskog cara.

 

U stvari, prema nekim teorijama, ovaj manastir je sagrađen da bi se zagradila starija kapela “Nesagorive kupine” koja je izgrađena pod pokroviteljstvom majke cara Konstantina Velikog, carice Helene.

Veruje se da je trouglast rešetkast krovni nosač u manastiru Svete Katarine najstariji preživeli krovni nosač na svetu.

Što se tiče biblioteke u ovom drevnom rimskom manastiru, u njoj se nalazi druga najveća zbirka drevnih kodeksa i rukopisa na svetu, odmah posle Vatikana.

U vezi sa tim, najvažniji književni primerak je Sinajski kodeks (Codex Sinaiticus) – najstarija poznata kompletna Biblija (iz perioda oko 345. godine) koju je u 19. veku pronašao biblijski učenjak Konstantin fon Tišendorf u prostorijama manastira Svete Katarine.

Ova impresivna kolekcija takođe uključuje niz dela napisanih na sirijskom, koji je nastao od istočnog aramejskog dijalekta.

loading...

 

Književnost na sirijskom uključuje i primerke kao što su Jevanđelja iz 5. veka – “Životi svetica” (Lives of Women Saints, iz 779. godine) i “Aristidova apologija” (originalna grčka verzija još uvek nije pronađena).

Ova dela upotpunjuju rukopisi na arapskom iz ranog srednjeg veka, gde se uključuje i primerak Muhamedovog pisma (Ashtiname of Muhammad) u kojem islamski prorok obećava zaštitu manastiru.

Druge stavke u pismu (“Svetom zavetu”) odnose se na oslobađanje od plaćanja taksi i pružanje vojnih usluga hrišćanskim monasima u manastiru dok su pod muslimanskom vlašću.

Treba napomenuti da su neki učenjaci predstavili ideju da su srednjovekovni monasi iz Svete Katarine falsifikovali pismo.

U svakom slučaju, bez obzira na autentičnost dokumenta, u retkim situacijama pozivali su se muslimanski vojnici iz Fatimidskog kalifata iz 11. veka da zaštite manastir i pruže monasima logističku pomoć.

 

Kada se već spominje obim književnih dela, dobra vest za ljubitelje istorije je da će biblioteka Univerziteta u Kalifroniji napraviti digitalne kopije oko 1100 retkih i jedinstvenih rukopisa na sirijskom i arapskom iz manastira Svete Katarine (iz perioda od 4. do 7. veka).

Ovaj neverovatni projekat restauracije je plod saradnje sveštenika iz manastira, biblioteke Univerziteta u Kaliforniji i neprofitne elektronske biblioteke za rane rukopise (EMEL), a finansira se pomoću nedavne donacije fondacije “Ahmanson”.

Konačno, vraćajući se na impresivno istorijsko zaveštanje manastira Svete Katarine, u ovom zdanju se nalazi i veliki broj umetničkih dela i artefakta inspirisanih religijom, uključujući verovatno najbolju kolekciju ranih ikona i umetnina.

Pošto je manastir bio relativno zaštićen od surovosti vizantijskih ikonoklastičkih borbi, mnoge sačuvane ikone datiraju iz 5. i 6. veka, dok je najstarija ikona sačuvana u izvornom stanju.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:Svet tajni |
Pratite me na Instagramu@dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:@Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+Svet tajni |

(redinfoportal)

loading...

Related posts

Leave a Comment