Drevne civilizacije 

Istraživač pronašao pećinu plemena Maja i unutra čuvara majanskog blaga, sveštenika starog 1.000 godina

Robert B. Stejsi Džad bio je engleski arhitekta i entuzijasta majanske civilizacije. On je poznat po dizajniranju građevine Mayan Revival arhitekture, Aztec hotela, izgrađenog 1924. godine na američkom putu Route 66 u Monroviji u Južnoj Kaliforniji.

On je takože bio istraživač i pisac sa mnogo spisa. Arhitektura, posebno majanska arhitektura, bila je glavna tema njegovih spisa.

Jedna od njegovih nedatiranih spisa pod nazivom Pustinjak Loltuna govori o njegovom susretu sa misterioznim pustinjakom kada su on i njegovi vodiči bili beznadežno izgubljeni u dubinama Loltun pećina.

Ovaj susret je takođe kasnije pokriven od strane Modesto News-Herald 3. januara 1931. godine, u članku pod nazivom Misterija pustinjaka Loltun pećine.

Loltun pećina se nalazi na oko 5 km južno od mesta Oxkutzcab u Jukatanu u Meksiku, i predstavlja mesto majanske civilizacije koje datira iz kasnog preklasičnog doba.

 

Loltun pećina je duga oko dva kilometra sa dokazima da je bila nastanjena još pre 10.000 godina. Na jeziku Maja, reč “Lol-Tun“ znači “kameni cvet.“

Tu pećinu su navodno Robert B. Stejsi-Džad i njegova tri majanska vodiča, Anton, Tavis i kauboj, krenuli da istražuju.

Nakon dužeg putovanja, odmarali su se u jednoj hacijendi Tabi i krenuli u Loltun sledećeg jutra.

Prema rečima Stejsi-Džada, to je bila njegova peta ekspedicija da pokuša da istraži Loltun. Nakon što su stigli tamo, ušli su u pećinu koja je vodila do ogromne pećine pune stalgamita i stalaktita.

Iz pećine, koju Stejsi-Džad naziva centralnom pećinom, ima mnogo prolaza koji vode u dalje dubine. U oblastima gde je sunčeva svetlost mogla da prodre, bilo je i biljaka i drvo koje se uzdizalo do krova zbog svetlosti.

loading...

 

On je ostavio svoju opremu u centralnoj pećini i odlučio da istraži ostatak podzemlja uspostavljajući niz baznih tačaka za upućivanje.

Nakon što je krenuo dalje u jedan od prolaza, postavio je svog prvog vodiča na mesto gde se mogao videti osvetljeni deo pećine.

Idući još dalje, iskoristio je svoj glas da formira drugu vezu između njega i prvog vodiča, i postavio drugog vodiča na mesto gde se glas mogao samo čuti. Nastavio je mnogo dublje sa trećim vodičem Antonom, do druge ogromne pećine.

Dok su bili unutar pećine, Stejsi-Džad je imao imao osećaj i taman je na vreme pomerio sebe i Antona na sigurno kada se velika gomila kamenja odvalila sa desne strane plafona, gde su oni bili pre toga. Ali taj zvuk je naveo prvog vodiča da napusti svoju poziciju da ih spase, gubeći njihov jedini način da se vrate.

Nakon kolapsa, Stejsi-Džad i Anton su pratili svoje korake unazad do drugog vodiča koji je bio uplašen zbog toga šta im se dogodilo.

 

Dok je Stejsi-Džad razmišljao kojim putem da krenu dalje, čuli su prvog vodiča kako trči prema njima. Da bi sačuvali svoje resurse, on je ugasio baklje koje su nosile Maje i koristio samo svoju električnu baklju.

Počeli su da prate svoj trag unazad koliko god je moguće. Nakon neke razdaljne postavio je jednog od vodiča na poziciji sa bakljom, a na još daljoj razdaljini je postavio drugu dvojicu.

Zatim je nastavo sam sve vreme održavajući glasovnu vezu dozivajući se međusobno. On je stigao do uskog otvora i provukao se kroz njega. Ova pećina, malo iznad mesta gde je on stajao, je bila visoka oko 15-ak metara i imala je neodredivu dubinu. Baš kad je hteo da se vrati nazad, video je nešto što ga je nateralo da se zaustavi.

Oko 10 metara iznad sebe Stejsi-Džad je primetio malu tačku svetlosti kako se polako diže iz ogromne gomile kamenja, i na njegovo veliko iznenađenje, potom i glavu i ljudsku siluetu.

 

Kada se silueta potpuno pojavila, video je da je to veoma star čovek obučen u belu odoru, jedan komad tkanine omotan poput tunike.

On je takođe nosio kapu napravljenu od tikve, ispod koje se mogla videti tanka seda kosa.

Iako je izgledao veoma mršavo sa naboranom kožom, bio je jak, zdrav i bistar. Takođe je držao uljanu lampu napravljenu od tikve, čija je svetlost uplašila Stejsi-Džada.

On nije mogao da razume kako neko može biti u podzemnoj pećini usred takve nenastanjive džungle, a kako je kasnije saznao, ni vladini zvaničnici niti njegovi vodiči nisu imali nikakva saznanja da bilo ko živi bliže od Hacijende Tabi. On je, zatim, pozvao Antona, koji je pozvao ostale.

 

Njegovi vodiči su mogli da razgovaraju sa starcem i preneli su Stejsi-Džadu kroz znakove da je on bio majanski sveštenik, starosti od preko hiljadu godina i da mu je povereno čuvanje majanskog blaga.

Iako je Stejsi-Džad znao da su godine bile preterane, osećao je da starac mora imati više od stotinu godina. Starac je bio gotovo slep, i nežno je pomilovao lice Stejsi-Džada i njegovu odeću, verovatno da bi znao kako izgleda.

Prema rečima Stejsi-Džada, njegov vodič ga je obavestio da je starac živeo daleko ispod nivoa kojim su oni hodali. Takođe, on je dodao da je starac živeo na divljim orasima, bobicama, voću i biljkama koje je sakupio iz šume.

U tom trenutku Stejsi-Džad je pogledao na sat i utvrdio da su izgubljeni pet i po sati. Zatim je starac počeo da ih vodi kroz više prolaza i na kraju ih je doveo u veliku pećinu u kojoj se nalazila njihova oprema.

Bilo da je zaista postojalo nešto mistično o susretu ili ne, pisanje Stejsi-Džada i njegove beleške su uzbudljivo štivo o avanturi u pećinama proslavljene civilizacije.


Pogledajte NOVI video klip na temu: Drevna Petra – Misterije kamenog grada

V I D E O


Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @mrdule |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Webtribune.rs)

loading...

Related posts

Leave a Comment