Drevne civilizacije 

Istražujemo: Da li je Mesopotamija zaista kolevka civilizacije?

Prema istraživanjima arheologa, najstarija civilizacija je možda potekla u dolinama Dunava, a ne u Mesopotamiji, kako smo oduvek mislili.

Verovali smo da je Mesopotamija „kolevka civilizacije“ zato što je tamo pronađen najstariji dokaz pisanog jezika.

Međutim, arheolozi su otkrili da tabla Dispilio iz Grčke datira iz vremena 5260 godina pre nove ere, a u dolini reke Dunav pronađene su table koje sadrže pisane tragove, koje potiču 5500 godina pre nove ere.

Arheolozi još uvek nisu složni oko toga da li su simboli na dunavskim tablama ukrasi ili tragovi pisanog jezika, ali ako se ispostavi da ipak jeste jezik, to će značiti da je najstarija civilizacija potekla u dolinama Dunava, a ne u Mesopotamiji, kako se ranije mislilo.

Činilo se da znamo sve o civilizaciji iz doline Dunava, pa smo verovali da je jezik potekao u Mesopotamiji. Takođe, smatralo se da su se najranije forme pisane komunikacije pojavile istovremeno, ali nezavisno jedna od druge, u Mesopotamiji i Egiptu, oko 3500 godina pre nove ere.

Prvo pismo stvorili su Sumerci i bilo je jako prosto, u vidu jednostavnih slika koje su predstavljale životinje. Ono se pretvorilo u klinasto pismo, koje je označavalo apstraktne koncepte kao i jednostavne imenice.

Arheolog Džordž Hurmoziadis je 2004. godine objavio vest da je pronašao najraniji dokaz pisanog jezika na tabli blizu sela Dispilio u Grčkoj.

Drvena tabla iz Dispilia datirala je 5260 godina pre nove ere i bila je delimično oštećena prilikom iskopavanja.

Ono što znamo o Dunavskoj civilizaciji jeste da su ljudi sa balkanskih brda imali razvijenu tehnologiju, umetnost i trgovinu. I sve to mnogo pre nego što su to imale Mesopotamija, Grčka pa čak i Rim.

Dok je ostatak Evrope bio zamrznut u kamenom dobu, ljudi sa Dunava su znali kako da pronađu bakar, da dizajniraju grnčariju i figure, prave nameštaj i kuće na dva sprata kao i da prave ukrase i nakit koje su po smrti stavljali u grob preminulog. Oni su izmislili i točak.

loading...

Jedini element koji nedostaje da bismo ih proglasili civilizacijom jeste dokaz pisanog jezika, a sada ga možda i imamo.

Smatra se da dunavske table datiraju iz 5500 godina pre nove ere. Prema nemačkom lingvisti Haraldu Harmanu, one sadrže vinčanske simbole što je verovatno forma jezika koja još nije dešifrovana.

Ako se ispostavi da je ovo zaista jezik, ljudi Dunavske doline mogli bi biti najstarija civilizacija. Međutim, zagovornici Mesopotamske civilizacije insistiraju da su ovi simboli samo ukrasi, jer se nalaze na grnčariji i drugim predmetima. Neki čak spekulišu da su oni kopirali simbole civilizacije sa Mesopotamije.

Harman ipak smatra da mnogi naučnici ne mogu da se pomire sa činjenicom da dugo prihvaćena teorija o prvoj civilizaciji može biti dovedena pod znak pitanja.

Zigurati – svedoci prošlosti Mesopotamije?

U vreme kada su se gradile prve egipatske piramide, između 2900. i 2350. godine pre naše ere, u „kolevci civilizacije“ nicale su slične građevine.

Neobični zajednički hramovi u kojima su se okupljali Sumeri, Vavilonci i Asirci podizani su, kako je zabeležio Herodot, tako da na njihovom vrhu bude svetilište. Ipak, do danas nije pronađeno nijedno očuvano svetilište.

Ove građevine su imale i praktičnu svrhu – kada su poplave pogađale Iransku visoravan, sveštenici su na njihovim vrhovima mogli da se sklone od vode.

Pored toga, do svetilišta nije bilo lako doći jer su do njih vodila tri reda stepenica koje su stražari čuvali kako bi sačuvali tajne rituala sprovođenih na vrhu zigurtata.

Svaki zigurat bio je deo većeg kompleksa u kojem se nalazio veliki broj kupatila, stambeni prostor, skladišta, dvorište, a oko ovog kompleksa gradio se i širio grad.

Sumerani su verovali da je zigurat svojevrsni most između neba i zemlje i da bogovi, kada borave na Zemlji, posećuju hramove na vrhovima zigurata. Iz tog razloga su u ove građevine mogli da uđu samo kraljevski službenici i sveštenici.

Najstarijim ziguratom se smatra onaj u Tepe Sialku, u Kašanu, jer je utvrđeno da je sagrađen veoma rano u trećem milenijumu pre naše ere.


Pogledajte NOVI video klip na temu:  Kina krije stotinu gigantskih piramida?

V I D E O


Jedan od najbolje očuvanih nalazi se u Čoka Zanbilu, na teritoriji današnjeg zapadnog Irana, a on je, pored brojnih previranja u minulim milenijumima, preživeo i Prvi zalivski rat osamdesetih godina XX veka, u kojem su uništena brojna nalazišta.

Ipak, najpoznatiji je Veliki zigurat Ura, južno od Bagdada, koji je podignut u čast bogu Meseca Nani. On je u velikoj meri očuvan, a jedan njegov deo je rekonstruisan, pa je danas jedini veliki objekat iz vremena Ura koji se može videti.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @mrdule |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment