Legenda iz Verakruza: Mulatkinja iz Kordobe

fiazana-1971565

Kažu stare priče da je pre više od dva veka, a u poetskom gradu Kordobi, živela jedna čuvena žena, devojka koja nikada nije ostarila uprkos poodmaklim godinama. Niko nije znao čija je ćerka bila, ali su je svi zvali Mulatkinja.

Po mišljenju većine Mulatkinja je bila veštica, gatara koja je sklopila ugovor sa đavolom koji ju je posećivao svake noći, jer su mnogi susedi tvrdili da su, prolazeći po ponoći pored njene kuće, videli kako kroz kapke na prozorima i kroz prorez ispod vrata sija neka zlokobna svetlost, kao da u unutrašnjosti jaki požar proždire pokućstvo.

Drugi kažu da su đavola videli kako leti iznad krovova kuća prerušen u ženu, ali su ga ipak prepoznali jer su ga odavale njegove crne oči satanskog pogleda, đavolski osmeh njegovih crvenih usana i blještavo beli zubi.

Njoj su pripisivali raznorazna čudesa.

Kada se pojavljivala u gradu, momci su se, zapanjeni njenom lepotom, prepirali ko će od njih pokušati da joj osvoji srce.

Međutim, ona nikada nikome od njih nije odgovarala, sve ih je prezirala i tako je rođeno verovanje da je jedini koji je posedovao njene čari bio gospodar tame.

Uprkos svemu tome, ta uvek mlada žena, išla je redovno na pričešće, prisustvovala bogosluženjima, davala milostinju, a svako ko bi je zamolio da mu pomogne imao ju je uz sebe; bila je na pragu kolibe siromašnih i uz krevet samrtnika.

Govorilo se da se nalazila na svim stranima, na različitim mestima – istovremeno, a saznalo se da je jednog određenog dana viđena u istom trenutku u Kordobi i u Gradu Meksiku. „Imala je dar posvudašnosti“, rekao je o njoj jedan pesnik. Bilo je sasvim normalno pronaći je i u nekoj pećini, kao i u bolničkoj sobi, ili u stravičnom kućerku na zlom glasu. Neki su je viđali u najogavnijim delovima grada, a neki u nekoj skromnoj sobi u komšiluku, smerno obučenu, priprostog izgleda, opuštenog ponašanja i ne otkrivajući magičnu moć kojom je bila obdarena.

Čarobnica je takođe služila kao advokat izgubljenim slučajevima: devojkama bez verenika, ugojenim ženturačama, onima koje su gubile nadu da će pronaći muža, otpuštenima sa posla, damama sa ambicijama da se tunikama i nakitom takmiče sa princezama, penzionisanim oficirima i siromašnim lekarima. Svi su išli kod nje, svi su joj dolazili donoseći svoju utučenost, a ona je sve ostavljala raspoložene, ispunjene i zadovoljne.

Zbog toga i dan danas, kada se od nekoga traži neka velika usluga, skoro ili u potpunosti neostvarljiva, obično upitani uzvikne: „Nisam ja Mulatkinja iz Kordobe!“

loading...

Slava te žene bila je velika, ogromna. Svuda su o njoj govorili i na mnogobrojnim mestima širom Nove Španije spominjali su joj ime od usta do usta.

„U suštini je bila“, kaže isti pesnik, „varalica, mudrac, vračara, izuzetno biće kojem ništa nije bilo strano, koga su svi slušali i čija je moć dostizala takve visine da je savijala zakone prirode… Bila je, na kraju, žena koja bi se u antičkom svetu nalazila među božanstvima, ili najmanje među najpoštovanijim sveštenicama. Bila je medijum, od najpovlašćenije vrste koja je uživala duhovnu školu onog vremena… Velika je žalost što ne živi u naše doba! Kakvom sve čudu ne bismo bili svedoci! Kakva otkrovenja bi uradila u ovo vreme! Koliko prizivanja, koliko duhova ne bi pristigli kroz njen glas! Koliko bi nevernika prestalo da to budu!“

Koliko dugo je trajala slava te žene, vidovnjaka svog vremena i predmet divljenja kasnijih vekova? Niko ne zna! Ono što se tvrdi je da je jednog dana Grad Meksiko saznao da su je doveli iz Kordobe i smestili u mračne tamnice Svete Inkvizicije.

Zatim se nešto neverovatno dogodilo, spasla se, Bog zna kako, od nedokučivih tajni Inkvizicije, a to je bio glavni događaj u svim slojevima društva, kao i među brbljivcima po pijacama i u dućanima. Toliko se iz raznih uglova govorilo o njenom uspehu da je i jedna smela osoba čak tvrdila da Mulatkinja nije bila gatalica, ni veštica, ni ništa tome slično i da su joj, zato što je greškom pala u ruke Svete Inkvizicije, dugovali oštetu skoro nemerljivog bogatstva. Ošteta se navodno sastojala u deset velikih glinenih ćupova napunjenih zlatnim prahom. Drugi brbljivac je dopunjavao gornju priču tvrdeći da je u sve bio umešan jedan neugledni udvarač, koji je zaslepljen ogorčenošću lažno optužio Mulatkinju iz Kordobe, samo zato što je ona ignorisala njegova udvaranja.

Prošle su godine, sve su izmišljotine zaboravljene, sve dok jednog dana grad nije s iznenađenjem saznao da će se na sledećem ispitivanju koje se spremalo gatara pojaviti sa pogrdnom kapom na glavi i da će nositi zelenu sveću, ali se iznenađenje udvostručilo kada se nekoliko dana kasnije proneo glas koji je tvrdio da je ptičica odletela za Manilu, rugajući se stražarima koji su je čuvali… Tačnije, izašla je na očigled jednog od njih. Kako se to dogodilo? Kakvu je moć posedovala ta žena, da tako namagarči uvaženu gospodu inkvizitore? A kada je pobegla? Tada ili godinama ranije?

Niko nije znao. Najčudnija i najapsurdnija objašnjenja kružila su gradom. Bilo je onih koji su tvrdili, dok su prstima pravili znak krsta, da je sve bilo delo samog đavola koji se neprimećeno uvukao u tajne zatvore da bi spasao Mulatkinju. Neko se prisećao onoga da lepa reč otvara… rešetke. Bio je i jedan zlobnik koji je pričao da ljubav pobeđuje sve… i da su oni iz Svete Inkvizicije, kao svi smrtnici i sami sastavljeni od kostiju i mesa.

Evo ovde šta se stvarno dogodilo:

Jednom je islednik ušao u odvratnu ćeliju gatare i istinski se iznenadio ugledavši na jednom zidu ugljem naslikanu lađu. Onda ga je Mulatkinja iz Kordobe upitala:

– Šta nedostaje ovoj lađi?

– Nesretna ženo, – odgovorio je islednik – da si htela da spaseš svoju dušu od užasnih kazni u paklu, ne bi bila ovde i uštedela bi Svetoj Inkviziciji i narodu napor da ti se sudi. Ovoj lađi jedino što nedostaje je da zaplovi. Inače, savršena je!

– Dobro, ako Vaša blagost želi, ako se čovek potrudi, krenuće, otploviće veoma daleko… – rekla mu je Mulatkinja.

– Kako? Da vidim!

Mulatkinja je s lakoćom uskočila u lađu koja je, sporo u početku, a potom brzo i punim jedrima, nestala s prelepom ženom prošavši kroz jedan ugao ćelije.

Islednik, nem i nepokretan, s izbečenim očima i s nakostrešenom kosom, s otvorenim ustama, preneražen, nije verovao da je sve to video. A posle? Tvrdi onaj pesnik:

„Kaže tradicija da je nekoliko godina nakon što se sve to dogodilo postojao čovek, zatvoren u ludnici, koji je pričao o jedrenjaku koji je jedne noći plovio Meksikom noseći ženu uzvišenog držanja. To je bio islednik. O mulatkinji ništa se više nije znalo, osim što se veruje da gori u svetu demona“.

Čitaoče, ostavi je u plamenu.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: Pulse)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.