Misterija koja zbunjuje: Kako su kraljevi Mesopotomije mogli da vladaju desetinama hiljada godina?

mesopotamia
Foto: 7continentslist.com

Drevna Mesopotamija, o kojoj zahvaljujući pregalništvu arheologa i istoričara i mnogih drugih naučnika danas znamo mnogo, i dalje krije svoje tajne i misterije koje nisu razjašnjene. Jedna od njih i ovo o čemu ćemo danas pričati, a tiče se pretpotopskih vladara sveta koji su „sišli sa neba“.

Od svih silnih arheoloških nalaza i artefakata koji su otkriveni na tlu drevne Mesopotamije – čije ime doslovno znači “međurečje” a odnosi se na prostor između Tigra i Eufrata koje se danas nalazi na teritoriji nesrećnog Iraka, takozvane kolevke civilizacije na kojoj su nekada cvetale brojne kulture pa tako i sumerska, koja je bila prva od svih – retko je koji intrigantniji od drevnog “rukopisa” ispisanog klinastim pismom na glinenim tablicama na jeziku drevnih Sumera a koji sadrži spisak njihovih i kraljeva okolnih naroda, sa sve vremenskim rasponima vladavine i mestima u kojima su stolovali.

Ono što ga čini jedinstvenim je činjenica da se mitske predinastičke figure spajaju sa istorijskim vladarima čije smo postojanje nepobitno utvrdili.

Prvi fragment ovog posebnog teksta star je 4.000 godina i otkriven je početkom 20. veka od strane nemačko-američkog istraživača Hermana Hilprehta na mestu drevnog Nipura i objavljen je 1906. godine.

Od tada, pronađeno je još barem osamnaest drugih primera ove liste, a većina se datira u period druge polovine trajanja dinastije Isin, dakle između 2017. i 1794. godine p.n.e.

Nijedan od ovih dokumenata nije identičan, iako postoji veliki broj istovetnog materijala u svim verzijama iz čega se može izvući zajednički imenitelj te stoga i idealan prikaz toka sumerske istorije.

20 santimetara visoka Veld-Blundelova prizma, koja se čuva u Ešmolovom muzeju u Oksfordu, najobimnija i ujedno najkompletnija lista, sadrži na četiri svoje strane po dva stupca teksta.

Veruje se da je originalno imala drveno vreteno koje je prolazilo kroz sredinu te da se mogla rotirati u svim pravcima i tako čitati bez pomeranja onoga koji čita. Na njoj se nalaze i imena vladara “pre poplave”, odnosno “Potopa”.

Mesopotamian-Dara
Foto: turkishtravelblog.com

Spisak ima neprocenjivu vrednost jer pruža uvid u drevno predanje i važnu hronologiju povezanu sa različitim periodima kraljevanja u Sumeriji, pa čak i neverovatne paralele sa navodima koje možemo naći u biblijskoj Knjizi Postanja.

Sumeri su obitavali na jugu Mesopotamije, na prostoru koji će kasnije postati kraljevstvo Vavilona a danas Bagdad, pa sve do Persijskog zaliva.

loading...

Do početka trećeg milenijuma pre nove ere, Sumerija je obuhvatala barem dvanaest odvojenih i nezavisnih gradova-država: Kiš, Ereh, Ur, Uruk, Sipar, Akšak, Larak, Nipur, Adab, Uma, Tibira i Larsa.

Svaki grad je imao zidine i bio okružen selima i poljoprivrednim zemljištem koje je bilo navodnjavano složenim sistemom irigacije kakvu mi ni danas nemamo; u središtu grada, u kome su ulice bile uske i popločane, stajao je hram u obliku zigurata.

U početku je vlast pripadala građanima, ali kako se rivalstvo između gradova uvećavalo svaki je uspostavio instituciju monarha.

Sumerski spisak kraljeva beleži da je osam njih (u nekim verzijama deset) vladalo pre velike poplave, koji se povezuje sa biblijskim Potopom, a potom su različiti gradovi sporadično osvajali vlast nad svojim susedima.

Spisak počinje sa samim poreklom institucije kralja, na koju se gledalo kao na bogovima danu: “kraljevanje je sišlo sa neba”.

Vladari ranih dinastija takođe su predstavljeni kao ljudi koji su živeli tokom fantastično dugih vremenskih perioda:

“Nakon što je kraljevanje sišlo sa neba, kraljevanje je bilo u Eridugu. U Eridugu, Alulim je postao kralj; vladao je 28.800 godina. Alalngar je vladao 36.000 godina. Dva kralja, vladali su 64.800 godina”.

Uglavnom, spisak pruža imena osam kraljeva koji su ukupno vladali 241.200 godina, od “silaska sa neba” do Potopa, a neki vladari koji se pominju u ranijim spiskovima, kao što su Etana, Lugal-banda i Gilgameš, su mitske i legendarne figure čiji su herojski podvizi predmet niza sumerskih i vavilonskih narativnih kompozicija.

Heinrich_Kiepert._Asia_citerior.Mesopotamia
Foto: thinglink.com

Pun spisak glasi ovako: Alulim, Alalngar, nakon pada Eriduna kraljevanje je premešteno u Bad-tibiru gde su vladali En-men-lu-ana (43.200 godina), En-men-gal-ana (28.800), Dumuzid Pastir (36.000), posle koga pada Bad-tibira i kraljevanje se seli u Larag gde je vladao En-sipad-zid-ana (28.800), nakon čega presto prelazi u Zimbir gde vlada En-men-dur-ana (21.000) i konačno pada i Zimbir i tron prelazi u Šurupag gde vlada Ubara-Tutu (18.600).

Tada dolazi do velike poplave; arheološka iskopavanja su potvrdila da je na prostoru ovog poslednjeg grada, kao i u drugim sumerskim mestima severno do Kiša, zaista došlo do lokalizovane poplave cirka 2900. p.n.e.

Spektakularno dugačke vladavine ranih kraljeva dovele su do mnoštva različitih interpretacija. Jedni idu u negativnu krajnost pa kažu da su ove astronomske brojke potpuno veštačke i izmišljene i na sve gledaju sa akademskim prezirom, smatrajući da to nije vredno ozbiljnog razmatranja.

Na drugoj strani krajnosti su oni koji smatraju da brojke imaju osnovu u realnosti i da su prvi kraljevi bili zaista bogovi sposobni da žive duže nego ljudi.

Između ova dva ekstrema je hipoteta da brojke zapravo predočavaju relativnu moć, trijumf ili važnost. Na primer, u drevnom Egiptu, fraza “umro je u 110. godini” koristila se za nekoga ko je živeo u potpunosti i dao društvu neki važan doprinos.

Na isti način, ove duge vladavine ranih vladara možda predočavaju neverovatnu važnost koju su imali u očima naroda.

Ova hipoteza međutim ne pruža objašnjenje zašto su dužine vladavine kraljeva nakon poplave postale realistične i normalne.

Sa ovom hipotezom je takođe povezano uverenje da iako su rani kraljevi istorijski nepotvrđene ličnosti, ovo ne znači da nisu u nekakvoj vezi sa istorijskim vladarima koji su naknadno mitologizovani.

Konačno, pojedini učenjaci su pokušali da objasne ove cifre putem matematičkih ispitivanja, proračuna i interpretacija.

Neki akademici su ukazali takođe i na činjenicu da postoje vanredne sličnosti između spiska kraljeva Sumera i navoda u biblijskoj Knjizi Postanja.

Na primer, Postanje priča priču o Potopu i Nojinim naporima da spase životinje od uništenja. Spisak o kome danas pričamo govori i “poplavi koja je preplavila svet”.

Što se tiče dugih vladavina ranih osam kraljeva Sumera, čiji se vremenski rasponi kreću od 18.600 do 43.200 godina, ukazuje se na Postanje u kome se govori o generacijama koje su živele između stvaranja sveta i Potopa.

Između Adama i Noje postoji osam generacija, što je paralela sa osam sumerskih kraljeva od uspostave kraljevanja pa sve do poplave.

Nakon Potopa, fantastično duge vladavine kraljeva se vraćaju u normalu i oni počinju da vode živote normalne dužine, baš kao što se u Bibliji nakon Potopa smanjuje dugovečnost Adamovih potomaka.

Bilo kako bilo, spisak kraljeva Sumera je zbunjujuća misterija.

Zašto bi Sumeri kombinovali mitske vladare sa stvarnim istorijskim ličnostima, u jednom te istom dokumentu? Zašto su rani kraljevi prikazani kao da su vladali hiljadama godina?

Zašto postoji mnogo sličnosti sa Knjigom Postanja? Da li je samo zato što su Jevreji pozajmili već postojeće mitove tokom vavilonskog ropstva, ili možda postoji još nešto?

Nadamo se da će nauka jednoga dana pružiti odgovore na ova pitanja; jer, to je posao nauke, i jedino ona može da razveže čvor i pruži uvid u istinu.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

 

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.