Novi dokazi da su napredne drevne civilizacije zaista postojale!

Foto: globalcir.com

Što ako je sve što smo učili o poreklu civilizacije pogrešno? Bilo to zbog toga što su određeni delovi naše istorije namerno skriveni, ili zbog toga što imamo još puno toga da otkrijemo i sastavimo istinsku priču o našoj prošlosti, nova arheološka i geološka otkrića otkrivaju da su sofisticirane civilizacije verovatno postojale još u praistoriji.

Sve do nedavno, arheološka zajednica se držala stajava da su počeci ljudske civilizacije započeli nakon poslednjeg ledenog doba, koje je završilo oko 9.600 godina pre nove ere. Svi ljudski preci pre toga se smatraju kao primitivni, necivilizovani lovci-sakupljači koji su bili nesposobni za komunalne organizacije i arhitektonski dizajn. Tek nakon ledenog doba, kada se ogromni ledeni pokrivač koji je pokrivao veći deo Evrope i Severne Amerike otopio, naši ljudski preci su počeli da se razvijaju i usavršavaju poljoprivredu, stvarajući složene privredne i društvene strukture, oko 4.000 godina pre nove ere. Arheolozi veruju da su prvi gradovi nastali oko 3.500 godina pre nove ere u Mezopotamiji, a ubrzo nakon toga, u Egiptu. Na evropskom kontinentu, najstarije su megalitske građevine nastale oko 3.000 godina pre nove ere, a popularni Stounhendž datira između 2.400-1.800 godina pre nove ere.

To je otprilike uobičajena hronologija koja se uči u školama i u koju se u modernom društvu veruje. Praistorijske civilizacije poput Atlantide svrstavaju se u mitove.

Sve do sada. Novo istraživanje otkriva da su civilizovani ljudi živeli na Zemlji još u praistorijsko doba.

“Sve što smo učili o poreklu civilizacije može da bude pogrešno. Stare priče o Atlantidi i ostalim velikim izgubljenim civilizacijama praistorije, koje arheolozi smatraju mitovima, mogu da se pokažu za istinite. ” govori Danny Natawidjaja, dr.sc., viši geolog iz istraživačkog centra za Geotehnologiju na indonezijskom Institutu Nauke.

Gunung_Padang_Cianjur
Foto: su.wikipedia.org

Ali ono što je Natawidjaja otkrio na Gunung Padangu je zapanjujuće. Brežuljak zapravo nije prirodno brdo, već 90 metara visoka stepenasta piramida. A ono što je još kontroverznije je to da je piramida starija nego što bi iko to mogao da zamisli. Korišćenjem radioaktivnog ugljenika Natawidjaja otkriva da se starost terase otprilike poklapa sa onom već procenjenom od oko 500 do 1.500 godina pre nove ere. Ali korišćenjem cevastih bušilica uspeo je da dođe do dubljih nivoa ispod površine megalita. Što bi dublje kopali, Natawidjaja je počeo da otkriva da bazaltne strukture duboko ispod površine donose puno starije datume. Starost materijala na dubini od 90 metara i više, seže u vreme 20.000-22.000 godina pre nove ere. Budući da je čovek napravio megalite, Natawidjaja i njegov tim, su dokazali  da je praistorijska ljudska civilizacija postojala i u vreme ledenog doba.

“Ovo istraživanje otkriva da je istorija koju učimo u školama i na univerzitetima zadnjih stotinjak godina pogrešna. Vreme je da prihvatimo da je civilizacija, kao što sam tvrdio u svom kontroverznom bestseleru iz 1995-te “Fingerprints of the Gods“, mnogo starija i mnogo tajanstvenija nego što smo mislili.” – Graham Hancock

“Gunung Padang nije prirodno brdo, već piramida koju je napravio čovek, a poreklo datira davno pre kraja zadnjeg ledenog doba. Budući da je građevina masivna i vrlo duboko postavljena, to svedoči sofisticiranim građevinskim veštinama poput onih koje su korišćene za izgradnju piramida u Egiptu ili najvećih megalitskih građevina Evropi, iz čega možemo da zaključimo da smo na tragu poprilično napredne izgubljene civilizacije.” Dr Danny Natawidjaja

Grčki filozof Platon je takođe verovao da je napredna visoka civilizacija postojala i za vreme poslednjeg ledenog doba. Njegovi zapisani dijalozi s drugim naučnicima svoga vremena govore o Atlantidi i poplavi i potresima koji su je zadesili oko 9.000 godina pre nove ere, što je u skladu sa modernim naučnim spoznajama o brzom porastu nivoa mora pred kraj ledenog doba, 9.600 godina pre nove ere.

Šta se dogodilo sa praistorijskim civilizacijama?

Nameće se pitanje: Šta se dogodilo sa praistorijskim civilizacijama? Zašto nisu preživele razdoblje “Mlađeg Drijasa” koje datira od 10.900-9.600 pre nove ere? Poznato je da je Mlađi Drijas bilo vrlo kataklizmičko razdoblje na Zemlji, sa ogromnom klimatskom nestabilnošću i zastrašujućim globalnim uslovima. Naučnici su dugo raspravljali o ovoj misteriji kao i o razlozima masovnog izumiranja severnoameričke faune poput medveda kratkog lica i sabljastih mačaka koje datiraju oko 11.000 godina pre nove ere. Da li je ista misterija odgovorna za veliki pad broja ljudskog stanovništa i nestanak naprednih praistorijskih civilizacija?

loading...

Novo istraživanje koje su sproveli geolozi širom sveta, uključujući i James Kennetta, profesora na Odseku za nauku o Zemlji na Univerzitetu Kalifornija u Santa Barbari, povezuje razdoblje Mlađeg Drijasa sa kosmičkim događajem, poput sudara komete sa Zemljom. Međunarodni istraživački tim iz 21 univerziteta i 6 zemalja je identifikovao rašireno prisustvo nano dijamanata vanzemaljske prirode na 32 lokacija u 11 zemalja, što se proteže na površini od 50 miliona kvadratnih kilometara u celoj severnoj hemisferi.

Decenijama se raspravljalo o tome šta je iskorenilo brojne gigantske životinjske vrste koje su nastanjivale planetu pre 13 milenijuma, naučna zajednica je bila zbunjena savršeno očuvanim telima mamuta i njihovih mladunaca koji su se zamrzli u svega nekoliko sekundi još uvek žvačući svežu zelenu travu.

doby ledové
Foto: dolomity.cz

Osim mamuta, sličnu sudbinu su doživeli i gigantski; veliki ljenjivci, sabljasti tigrovi, pećinski medvedi i druge neobične vrste čiji se ostatci nalaze širom Kanade, Sibira, nekim pećinama po Siciliji, Alpama itd. O ovom potresnom i do sada misterioznom događaju se jako puno pisalo i špekulisalo, ali on nije samo pogodio floru i faunu planete već je ostavio dubok trag i u brojnim ljudskim mitovima i religijskim tekstovima.

Naučnici su na bazi novootkrivenih dokaza shvatili da je pre 12.900 godina kometa udarila u planetu stvarajući kataklizmu čije posledice osećamo i dan danas. Do sada su pobornici udara nekog vanzemaljskog tela imali jako puno problema da objasne da se nešto tako dogodilo, jer klasičnih dokaza kao što je krater ili delovi takvog tela nikada nisu nađeni.

Umesto toga širom planete su nedavno pronađeni mikroskopski delići rastvorene stene, koji se u stručnom jeziku nazivaju sferule ili nano dijamanti, oni su iskopani iz prastarih slojeva tla i jasno dokazuju silinu udarca koji se dogodio pre skoro 13 milenijuma. Mešavina ovih malenih komadića stena je mogla nastati samo uz pomoć ekstremnih temperatura, koje su na površini naše planete mogle da nastanu jedino udarom ogromnog nebeskog tela. Naučnici Američkog Geološkog Saveza (AGU) su po prvi put javnosti prezentovali otkriće nano dijamanata 2007. godine, i to na mestima prastarih arheoloških nalazišta, u sloju tla koji je zadnji put video svetlost dana pre tačno 12.900 godina.

Dodatna nezavisna istraživanja o istoj temi su u javnost izašli 19.09.2012. u žurnalu PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences). Vođa tima istraživača, prof. dr. Malcolm LeCompte sa Univerziteta Severne Karoline je potvrdio nastanak sferula na dodatnim nalazištima u: Novom Meksiku, Južnoj Karolini i Marylandu.

Dodatnim istraživanjem ledenih polja u istočnoj Kanadi, otkriveno je da je ta lokacija najverovatnije mesto udara komete koja je toliko promenila izgled Zemlje na kraju zadnjeg ledenog doba.

Iako se u školama uče deca o udaru asteroida koji je izbrisao dinosauruse sa lica planete, javnosti je malo poznata činjenica da su svi veliki sisavci nepovratno zbrisani pre 13 milenijuma, pa je na Američkom kontinentu čak nestala i jedna vrsta ljudi, zahvaljujući istoj katastrofi, reč je o ljudima iz kulture Clovis, visoko razvijenoj civilizaciji iz neolita koja je nestala bez traga u izuzetno kratkom vremenskom periodu.

Upravo su nalazišta kulture Clovis pomogla u identifikaciji sferula, u slojevima neposredno iznad ostataka njihovih artefakata, naučnici su pronašli 30 puta više sferula.

Udarac komete takođe objašnjava nastanak Mlađeg Drijasa, perioda od 1.300 godina u kojem se pokazao nagli pad temperature na planeti, što se sad može objasniti naglim oslobađanjem ogromne količine energije nakon udara komete, sa kojom se otopila velika količina glečera, stvarajući potpuni haos u morskim strujama koje su kontrolisale planetarnu temperaturu. Nakon što su velike količine ledene vode dospele u more, poremetila se slanost okeana i termalinske struje su tada nestale.

Ovaj mehanizam bi trebao da nas zamisli nad sličnom situacijom koju možemo videti u našem današnjem svetu, otapanje glečera i globalno zagrevanje definitivno utiče i na termalinske struje u današnjim okeanima.

S druge strane mitovi i predanja o nesretnom kraju Atlantide se najčešće povezuju sa neočekivanim klimatskim obrtom u Mlađem Drijasu, ali za takva istraživanja većina naučnika nikad ne bi dobila potreban novac, jer opšte prihvaćena naučna paradigma tvrdi da se društva razvijaju linearno, od jednostavnih ka složenijim, a ne kako neki moderni ‘naučni heretici’ i drevni spisi poput Veda, predlažu – ciklički s velikim periodima napretka i razaranjem na kraju ciklusa.

Od 2011, Dr. Natawidjaja i njegov tim rade na geološkom nalazištu u Indoneziji oko 100 km od grada Bandung. Značaj nalazišta prvi je put prepoznat još 1914-te, kada su otkriveni megalitni blokovi od bazalta oko velikog brežuljka. Nakon što je nalazište očišćeno, došlo se do saznanja da su blokovi formirani u pet terasa. Verovalo se da su se terase koristile za meditaciju i odvajanje od sveta zbog duhovnih spoznaja. Nalazište se smatra svetim od strane meštana i nazvano je Gunung Padang, što znači “planina svetlosti” ili “planina prosvetljenja”. Procenjena starost terasaste strukture je oko 1.500-2.500 godina pre nove ere.

Pratite nas na: FacebookTwitterGoogle+ |

(Izvor: arheo-amateri)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.