Čarls Darvin – Genije bez presedana ili običan čovek?

carls-darvin
Foto: in4s.net

Da li je čuveni naučnik imao izuzetne i retke talente ili bi bilo koja visoko inteligentna osoba danas mogla da ostvari njegove domete u nauci?

Da bi se zaista razumeo Darvinov doprinos nauci i stekao uvid u logiku njegovih opservacija, potrebno je vratiti se u period između davne 1831. i 1836. godine.

Boraveći na Galapagosu i proučavajući prirodu, čuveni naučnik tada je primetio da su lokalne biljne i životinjske vrste slične onim koje nastanjuju kopno Južne Amerike. Istu pojavu Darvin je zabeležio krećući se ka istoku – biljni i životinjski svet Zelenortskih ostrva bio je sličan onom na kopnu Afrike. Na osnovu toga, Darvin je zaključio da živi svet na ostrvima potiče sa kopna glavnih kontinenata i da je vremenom, dospevši na manje i izolovanje kopnene površine, evoluirao u novim uslovima.

Da li bi bilo koja visoko inteligentna osoba primetila razliku između živog sveta Zelenortskih ostrva i onog na Galapagosu? Svakako.

Da li bi primetila njegovu sličnost sa onim na glavnoj kopnenoj masi? Manji broj pojedinaca.

Ali koliko njih bi nakon toga došlo do potpuno nove naučne teorije umesto da se potrudi da svoja otkrića uklopi u stare naučne okvire i jednostavno zaključi da su ove vrste u tom obliku tu postojale oduvek, da ih je stvorila “neka viša sila”? Gotovo niko.

One deliće slagalice, koji su mnogim naučnicima toliko jasni i očigledni danas, bilo je veoma teško sastaviti nekada, pogotovo ako se uzme u obzir da su se kosili sa brojnim religijskim, kulturološkim i naučnim stanovištima.

Dok je boravio na Galapagosu, Darvin je primetio i da su fizičke osobine, pesma i navike u ponašanju drozda slični onima koji karakterišu drozdove u Čileu, ali da se drozdovi sa ostrva Floreana razlikuju od onih koji nastanjuju ostrvo San Kristobal. Oba ostrva nalaze se na Galapagosu. Od svih ptica, Darvin primećuje razliku kod one koju je danas izuzetno teško uočiti, a još teže proučavati.

U Peruu, posmatrao je kako buba vinčuka sisa krv iz prsta sve dok se ne zasiti. Zatim bi bubu držao u izolaciji kako bi ustanovio koliko vremena je potrebno da buba ponovo ogladni. Ovakvu vrstu eksperimenta moglo bi da uradi i sedmogodišnje dete, mnogi bi rekli. Ali koliko odraslih osoba bi imalo strpljenja za tako nešto i koliko bi osoba bilo u stanju da sagleda širu sliku?

Darvin je vrlo dobro znao da to nije bilo beskorisno znanje – na osnovu ovog otkrića, on je ustanovio da li bi insekti ili ptice bili u stanju da prežive prelazak velike razdaljine od Južne Amerike do Galapagosa, koja iznosi 965 kilometara.

loading...

Ali Darvin se tu nije zaustavio. Potapao je semenje u rezervoare sa slanom vodom na duže vreme, a zatim pokušavao da ga dovede do klijanja. Pažljivo je vadio semenje iz izmeta mnogobrojnih životinja u zoološkom vrtu i beležio u koje bilje bi izraslo. Ukrštao je cveće, golubove, izučavao brojne insekte i puževe, a većinu eksperimenata vršio je u blizini zadnjeg dvorišta svoje kuće, bez sofisticirane i složene laboratorijske opreme kakva na raspolaganju naučnicima stoji danas.

Ovo su neke od Darvinovih ličnih osobina i talenata koji su odigrali značajnu ulogu u njegovim dostignućima, a koje su zajedničke visoko inteligentnim ljudima:

– Darvin je bio zainteresovan za veliki broj najraznovrsnijih tema i imao je sposobnost da sintetiše široke oblasti znanja u različitim oblastima – geologiji, botanici, zoologiji, paleontologiji, istoriji prirode… Ova ljubav ka međusobnom povezivanju različitih oblasti danas je retkost jer se specijalizacija naročito forsira.

Ono što je naročito fascinantno jeste to što je, i pored sveg zanimanja za živi svet, o geologiji pisao četiri puta više nego o zoologiji.

– Darvin je imao naviku da stvara hipoteze koje su se zasnivale na široj slici posmatranja. Naučnik je i sam izjavio da je njegov um imao sposobnost pronalaženja opštih zakonitosti u velikom moru činjenica

– Bio je izuzetno istrajan i strpljiv, i tragao je za čvrstim dokazima pre nego što bi nešto zaključio. Bio je metodičan, imao vrlo strog pristup istraživanju i eksperimentisanju – on je čovek koji je pisao cele knjige o bićima poput crva ili školjki. Knjigu “O poreklu vrsta” objavio je tek 20 godina nakon što je u njegovoj glavi začeta ideja o evoluciji

– Bio je i ambiciozan i radoznao, naročito u pogledu sveta prirode, i imao je sposobnost koncentrisanja na ekstremne detalje, ali ih je uvek smeštao u najširu moguću pozadinu

– Bio je dovoljno otvorenog uma da prihvati promene – promene u naučnim paradigmama, kao i društvenoj i religijskoj misli

– Darvinova ljubav za nauku bila je tako jaka da se često upuštao u naporna putovanja na otvorenom moru, koja su mu donosila morsku bolest tokom perioda od pet godina. Takođe je imao dovoljno hrabrosti da se kasnije suoči sa javnošću koja je bila izuzetno besna nakon što je otvoreno izneo svoje ideje

– Darvin nije bio samo čovek od ideje – on je takođe imao sklonost ka organizaciji, sakupljanju, klasifikaciji, očuvanju…

– Uprkos tome što je u obzir uzimao najrazličitija moguća objašnjenja za određene pojave, nije mu bilo teško da odbaci sopstvene hipoteze ukoliko ne bi naišao na dokaze. Vodio se objektivnošću, a ne egom, ideologijom ili maštanjem.

Filozof Danijel Denet teoriju evolucije prirodnom selekcijom nazvao je “najboljom idejom koju je iko ikada imao”, a njegov savremenik, istraživač Alfred Rasel Voles, jednom prilikom naučniku je napisao: “Zašao si u detalje kojih se ja nikada ne bih setio, i to mnogo godina pre nego što je do mene dopro tračak svetlosti u vezi sa tom temom”.

Bilo koju osobinu sa liste verovatno ima svaka osoba na svetu. Njihov skup, međutim, retko može biti zastupljen u jednoj individui. Dakle, upravo je zbir ovih osobina, a ne svaka osobina pojedinačno, učinio naučnika toliko posebnom individuom. I upravo iz tog razloga mnogi ga danas smatraju genijem bez presedana.

A ako bi zaista bilo koja iole inteligentna osoba zahvaljujući svojim talentima i sposobnostima došla do zaključaka do kojih je naučnik došao, zašto tu kreativnu energiju i napor ne bi usmerili ka današnjoj slici o tome kako svet funkcioniše i došli do neke sasvim nove, revolucionarne ideje? Ako je zaista tako lako, onda bilo koja druga osoba može biti novi Darvin danas. U svakom slučaju – razloga za čekanje nema. Mnoga pitanja čekaju na odgovore.

(Izvor: Blic)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.