Drevni umovi 

Drevno pismo Rune – čarobni znakovi i misterije

jovic_04

Najstarije rune potiču iz 3 veka p.n.e..razlikuju se rune koje su bile u upotrebi u Skandinavskim zemljama i koje se nazivaju ”Futhark”, od runa korišćenih kod anglosaksonskih naroda i koji se označavaju izrazima ”fuþorc” ili ”futhorc”.

Kad je u pitanju poreklo reči ”Runa”, ono može da se tumači na više različitih načina. Sa jedne strane poreklo ove reči kod Gota je od njihove reči ”Runa” koja znači ”šaputanje” ili ”tajno”, dok sa druge strane u finskom jeziku ”Runo” znači pesma. Kod baltičkih naroda runa je označavala govor, dok je staronordijksi jezik poznavao reč ”Run” što je imalo vise značenja kao što je mudrost, tajno znanje, čarobni znakovi…

Kada je u pitanju etimologija anglosaksonske reči ”runa”, na starosaksonskom ona označava misteriju ili tajnu, dok se na svim starim jezicima Kelta ovom rečju označava tajan ili misterija.

Tek kasnije smisao same reči ”Run(a)” počinje da se interpretira onako kako nam je sad poznat, a to je kao hijeroglifski znak koji se koristio za pisanje tajnih predanja. Rune na prvi pogled mogu da podsete na klasična pisma koja su se koristila kroz vekove, ali one nikad nisu bile to, jer dok se većina pisama može fonetski izraziti, što je slučaj i sa nekoliko runa, ipak veći deo njih je ostala u formi simobla koji su poznati kao glifovi.

Stari germanski alfabet, rune, u bukvalnom prevodu znači: misterija, tajna, šapat. Oko njega se već vekovima plete misterija jer je reč o neobičnom pismu koje ima dublje značenje. Svaka runa, pored fonetskog glasa, ima svoje ezoterično značenje, to jest svaki simbol poseduje određene karakteristike.

Rune ne služe samo za pisanje, već i za proricanje i magiju. Sve do 16. veka koristile su se na prostoru Evrope. Nastale su kao pismo germaskih plemena, ali su se brzo proširile na sever kontinenta i danas su najviše poznate kao vikinško pismo. Najstariji tip runa zove se “Elder Futhark” i sadržao je 24 simbola.

Naziv je nastao od prvih 6 slova alfabeta: f, u, th, a, r, k. Pri osvajanju Britanije germanska plemena Angli, Saksonci i Juti su poneli znanje o runama, pa su tako nastale anglo-saksonske rune, sa 33 simbola. Zapisi u runama pronađeni su i na Balkanu, u Nemačkoj, Skandinaviji, Britaniji, pa čak i na Grenlandu.

Najzanimnjivije, veoma stari zapisi pronađeni su u severnoj Americi, čime je još jednom potvrđena teorija da su Vikinzi stigli do „novog sveta“ mnogo pre Kolumba. Gde god da su išli Vikinzi su se služili runama da bi se izrazili. Pronađeno je mnoštvo zapisa, poetskih i u prozi, na svemu, od velikih kamenih spomenika do kućnih predmeta. Slova su oštrih uglova i pravih linija, jer su nastala urezivanjem u kamen i drvo.

Izvor za ovo pismo nije sasvim otkriven. Postije sličnosti sa etrurskim pismom, koje se razvijalo na severu Italije, ali i sa grčkim i latinskim. Skandinavci imaju svoju priču o nastanku runa. Legenda kaže da je vrhovni bog Odin proveo devet dana proboden na drvetu ne bi li primio okultna znanja.

Tokom devet vetrovitih noći saznao je za misteriju runa, koju je zatim preneo narodu. Verovanje u božansko poreklo runa dovelo je i do njihovih magičnih moći. Naime, rune služe za gatanje, proricanje, takozvano „gledanje runa“. Tacit je u svojoj „Germaniji“ zapisao čitav proces: odseče se grana sa neke voćke i isecka se na male delove. Na svaki komad grane zapisuje se po jedna runa.

loading...

Zatim se grančice nasumice bacaju na belu tkaninu, a Majstor Runa sa očima uprtim ka nebu bira tri grančice i čita znake koji su na njima zapisani. Ovakvo gatanje nije u pravom smislu proricanje, jer se verovalo da rune samo otkrivaju najverovatniji ishod, a na čoveku je da ga promeni ukoliko mu se ne dopada.

Korišćene su i za bacanje čini, ali su Vikinzi jasno zapisali:”Čovek ne sme koristiti rune za čini, dok ne nauči da ih dobro čita“. Majstori su pozivani pred polazak u boj, da izaberu rune koje donose sreću i čuvaju od zlih duhova. Simboli su urezivani u mačeve, brodove, štitove, a ratnici su polazili u bitku verujući da ništa ne može nauditi moći runa. Danas se mogu naći mnogobrojni spomenici sa urezanim runama.

Često je nadgrobno kamenje obeleženo magičnim simbolima koje će pokojniku olakšati prelazak na onaj svet. Norvežani su koristili rune uporedo sa hrišćanskim simbolima sve do 17. veka. U to vreme crkva je zabranila njihovu upotrebu u nameri da iskoreni svaku vrstu sujeverja, paganizma i magije.

Rune su izašle iz široke upotrebe, ali nisu sasvim nestale, a u poslednje vreme mnogo je pokušaja da se u upotrebu vrati enigmatsko vikinško pismo.

Kod Vikinga,Germana i drugih severoevropskih naroda rune su bile pismo koje se ne razlikuju od našeg protosrpskog vinčanskog pisma Dunavske civilizacije,koristile su se u različite magijske rituale za iscelivanje kao i za proricanje budućnosti,a u mnogim slučajevima služili su kao talismani.

Već smo spomenuli glifove, a to su rune koje nisu imale fonetsko značenje, već je njihovo značenje bilo čisto simbolično. Neki od takvih glifova su bili Torov čekić koji je bio prikazan kao nacistički kukasti krst, kao i Sunčev točak, kojje predstavljao krug u kojem se nalazi krst, i koji je označavao sveta mesta.

Ovaj simbol su kasnije usvojili i hrišćani, naravno sve u cilju da pridobiju i pokrste narode koji su koristili prvobitno ovaj simbol. Rune su se tada kombinovale sa raznim mitovima, ali i sa filozofijom i ritualima tadašnjih plemena. I kao što kod drugih naroda imamo druge magijske simbole, predmete i reči koje su korištene u magijske svrhe, ista situacija je i sa runama koje su se koristile za lečenje, bacanje kletve, proricanje budućnosti.

Nije bila ni retka situacija da su rune bile uklesane u kamenje oko sela, da bi se selo sačuvalo od magijskih uticaja i zlih duhova, kao ni to, da na mačevima budu ispisane rune, koje bi svom nosiocu davale nadljudsku snagu i pomoć u borbi i ratu.

Premda su same rune smatrane moćnim simbolima, vrhunac moći runa je predstavljala kombinacija više runa u jedan magičan simbol nazvan bandrun. Međutim, to je bio zadatak koji nije svako mogao da obavi. Da bi se više runa ukombinovalo u jednu, bilo je potrebno da se poseduje specifično i posebno znanje. Moralo se znati detaljno značenje svake rune, magična posledica svake od pojedinačnih runa, kao i poseldica kombinovanja pojedinih runa sa drugim.

Nisu samo rune bile te koje su se kombinovale. Pored njih, sa runama su bile kombinovane i slikovite prezentacije svetih simbola koji su pomagali u usmeravanju moći runa i koji su radili u saradnji sa runskim snagama ili su pak korišćeni kao dodatak ili završetak magijskog rituala. Ti simboli su bili korišćeni kao talismani za zaštitu, ili objekti za meditaciju, ili pak za bilo koju drugu vrstu magije.

Mišljenja je da imaju magično svojstvo ali malo ko zna da postoji runski horoskop.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment