Drevni umovi 

Fizičar Alan Lajtman: Kroz 200 godina ljudi će komunicirati mislima

Američki fizičar i pisac Alan Lajtman veruje da će ljudi kroz 200 godina komunicirati mislima i sa čipovima u glavi biti direktno povezani sa internetom, a ono čega se pribojava je nuklearni rat.

“Biologija i tehnologija, radeći zajedno, proizvode novu vrstu ljudskog bića i mislim da ćemo u narednih 100 do 200 godina više razumeti kako je memorija skladištena u čovečijem mozgu.

Verujem da ćemo svi imati kompjuterske čipove u mozgu koji će nas direktno povezivati sa internetom. Biće dovoljno samo da pomislimo na neku informaciju koja nam je potrebna i ona će se pojaviti u našoj glavi“, rekao je Lajtman u intervjuu Tanjugu.

Lajtman veruje da će ljudi moći da komuniciraju međusobno mislima.

“Možda će čovek izgledati isto kroz 200 godina, ali će biti potpuno drugačiji. Verujem da ćemo postati polumašine i polukompjuteri i da nas biologija i tehnologija, u sadejstvu, vode ka tome“, istakao je Lajtman.

Lajtman boravi u Beogradu povodom premijere predstave „Ajnštajnovi snovi“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, rađenoj po njegovom istoimenom bestseler romanu, u kojem se kroz snove slavnog naučnika poslednjih meseci pre završetka teorije relativiteta, bavi različitim aspektima vremena.

Primećuje da se danas, naročito u razvijenim zemljama, živi previše brzo.

“Svi negde žure, brzina komunikacija, protok informacija, pametni telefoni, svi smo non-stop povezani, stalno jurimo, ne dajemo sebi vremena da razmislimo ko smo i koje su naše vrednosti. Živimo u jednom ubrzanom svetu i to nas uništava duhovno, nanosi nam veliku štetu“, smatra Lajtman.

Kaže da su „Ajnštajnovi snovi“ više fikcija i nalikuju romanima Gabrijela Garsije Markesa i Salmana Ruždija, ali i primećuje da moderna nauka zapravo ima mnogo toga fantastičnog u sebi.

“U 20. veku smo naučili da je priroda mnogo drugačija od onoga što smo mislili. Ako pogledamo na nivou atoma, vidimo da se priroda ponaša mnogo drugačije, da deo nas može da bude na dva mesta istovremeno. Sada znamo i da naš univerzum nije oduvek postojao i da je začet pre 14 milijardi godina. Moderna nauka nam otkriva nevidljivi svet i u tom smislu nauka je fantastična“, primetio je Lajtman.

loading...

Mi smo spontani sanjari

Vlasnik pet počasnih doktorata, prvi koji je dobio dvostruko nameštenje na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), u oblasti prirodnih i društvenih nauka, bavi se istraživanjem u oblasti astrofizike i ujedno je autor šest romana.

Od detinjstva je bio zainteresovan podjednako za nauku i umetnost i kaže da je pravio rakete, imao malu kućnu laboratoriju, ali i pisao poeziju.

Smatra da se nauka i umetnost dopunjuju u čoveku i da je samo tako ljudsko biće kompletno.

“Verujem da intuicija, osećaj sveta, važna i u nauci i u umetnosti. I nauka i umetnost tragaju za istinom, samo što umetnost traga za unutrašnjom istinom, a nauka za istinom u spoljašnjem svetu“, ističe priznati fizičar.

Nauka i umetnost, smatra on, podjednako izražavaju ono što je ljudsko u nama.

“Mi smo racionalna, logična bića, a s druge strane smo spontani sanjari. Kao ljudska bića imamo mnogo aspekata u sebi. Ako smo samo naučnici ili samo umetnici, nismo kompletni. Potrebni su nam mostovi, ali i slike”, objasnio je Lajtman.

Misli da umetnost ima moć i nosi vrednosti koje nauka i tehnologija same po sebi nemaju.

“Umetnost izražava ono ljudsko u nama i mislim da moramo biti više ljudi“, rekao je Lajtmen.

Religiju takođe doživljava kao izvor vrednosti po kojima živimo, iz kojih proističu naše moralne ideje i smatra da nas ona sprečava da uništimo sebe.

Sličnost između nauke i religije pak vidi u tome što obe mogu da čine i dobro i loše zavisno od načina na koji se koriste.

“Kada govorim o religiji ne mislim na institucionalnu religiju, već na individualno, spiritualno iskustvo. Religija je učinila mnogo lošeg u svetu, ali važno je naše verovanje u nešto više od nas samih. Verujem u zlatno pravilo ‘ponašaj se prema drugima, kako želiš da se oni ponašaju prema tebi’. Mislim da to povezuje sve nas“, istakao je.

Plaše me dvojica ludih lidera

Ajnštajn je upozorio 1939. godine predsednika SAD Ruzvelta na opasnost od nastanka atomske bombe, a Lajtman danas kaže da se plaši nuklearnog rata.

“Mislim da imamo dvojicu ludih lidera, jednog na čelu Amerike i drugog na čelu Severne Koreje. Obojica su nepodobni da budu vođe, a obojica kontrolišu nuklearno oružje i to me mnogo plaši. Obojica se ponašaju kao deca“, iskren je fizičar.

Pored posvećenosti nauci i pisanju, Lajtman je osnivač i Fondacije „Harpsvel“, neprofitne organizacije s misijom da pruži pomoć novoj generaciji žena lidera u jugoistočnoj Aziji.


NAJAVA: Danas u 16:20h, očekujte NOVI video klip na našem Youtube kanalu Svet tajni!


“Ja sam feminista i verujem da su žene tokom istorije bile diskriminisane i da su isto tako diskriminisane i danas u svim zemljama. Veliki resurs se gubi time što se ne daje prilika ženama i sa Fondacijom ‘Harpsvel’ pokušavamo ne samo da damo priliku ženama već da pronađemo žene lidere i da im pomognemo da to postanu“, objasnio je Lajtman, koji je i otac dve kćeri.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Nationalgeographic.rs / Foto: lifeboat.com)

loading...

Related posts

Leave a Comment