Drevni umovi 

Luj Darže: Priča o čoveku koji je fotografisao misli i snove

Verovanje francuskog komandanta da može da fotografiše unutrašnje funkcionisanje uma imalo je značajan uticaj na modernu nauku.

Gospođa Darže je prilegla na kauč u suprugovoj radnoj sobi da se odmori kada joj je on prišao, držeći u rukama kutiju sa fotografskim pločama.

„Ugasiću lampu i pokušati da napravim fluidni snimak iznad sopstvenog čela“, rekao joj, prema sopstvenim rečima, Luj Darže.“Daću ti ploču da i ti uradiš isto.”

Sledeći njegova uputstva, gospođa Darže je držala ploču na udaljenosti od 2,5 centimetra, a u mraku su joj se sklopile oči. Trgla se iz sna kada joj je hladna, glatka ploča pala na lice, piše BBC.

Sutradan je francuski komandant uleteo u supruginu sobu sa razvijenom fotografijom u rukama. Ispod nejasne mrlje u obliku ptice napisao je: “Fotografija sna. Orao.”

Bila je to jedna od fotografija koje su uverile Luja Daržea da je uspešno snimio misli projektovane iz ljudskog mozga. U pismu Francuskoj akademiji nauka 1904. godine tvrdio je da metoda može da otkrije šta se događa u ljudskom umu.

Na prelazu iz 19. u 20. vek, Daržeovi eksperimenti su bili u skladu sa tadašnjom trendovima. Deset godina ranije, nemački fizičar Vilhelm Rentgen prvi je opisao rendgenske zrake, pomoću kojih je snimio kosti šake svoje supruge.

Ubrzo potom, Marija i Pjer Kiri dokazali su radioaktivnost polonijuma i radijuma.

Svet je iznenada bio prepun neobičnih, nevidljivih fenomena koji bi mogli da se otkriju tom tehnologijom. Početkom 1900-tih, fotografija je bila prozor u do tada neviđeni svet.

Daržeovo otkriće: “ljudsko zračenje” u obliku misli, koje je nazivao “V-zracima” (vitalni zraci).

loading...

“Kada ljudska duša proizvede misao”, pisao je Darže 1911. godine, “šalje vibracije putem mozga, fosfor koji on sadrži počinje da zrači i zraci se projektuju napolje.”

Da bi snimio te zrake, Darže je razvio “prenosivi radiograf”, koji se sastojao od fotografske ploče prikačene na traku za glavu. Stavljen na čelo subjekta, uređaj je proizvodio apstraktne, zamućene slike, koje je Darže tumačio.

Među dokazima koje je prikupio bila je fotografija supruginog “Sna o orlu”, slika “Flaše, druge flaše i štapa”. To što se gospođa Darže nije sećala da je sanjala orla tokom eksperimenta “San o orlu”, za njega nije imalo značaj.

Imajući u vidu neuhvatljivost zračenja, možda ne iznenađuje što su odgovarajuća istraživanja bila povezana s natprirodnim silama. Darže i njegovi savremenici koristili su reč “zrak” da bi svom delu dali naučni legitimet, ali su je kombinovali s pričama o dušama i “vitalnim snagama”.

Darže je bio ubeđen da njegov rad ima naučni karakter, što potvrđuju njegova prepiska sa Akademijom i podrška pojedinih medicinskih stručnjaka.

Ispostavilo se, međutim, da su oblici na fotografijama rezultat uticaja slabog rastvaranja emulzije za razvijanje fotografija i toplote ljudske kože.

Provera njihovih tvrdnji u prvi mah je potvrdila Daržeove principe – kada bi se ploča stavila na telo pokojnika, nije bilo nikakvih oblika. Međutim, kada bi ga zagrejali na temperaturu ljudskog tela, pojavile bi se iste šare kao i kod živog čoveka.

Međutim, tu nije bio kraj pokušaja da se fotografišu misli. Tokom godina mnogi samozvani fizičari tvrdili su da su otkrili način kako da snime svoje misli, a u 21. veku, pojavila se nova generacija fotografa misli, naučnika koji su se oslanjali na složenu mašineriju.

Funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI) smatra se pionirskom alatkom za mapiranje unutrašnjih procesa u ljudskom mozgu, što nedvosmisleno i jeste.

Neki naučnici, međutim, smatraju da bismo, stvarajući snimke protoka krvi kroz različite delove ljudskog mozga i identifikujući odgovarajuće modele razmišljanja, mogli da čitamo ljudske misli.

Žarku želju da se definitivno identifikuje određeni model, neki naučnici smatraju fiks-idejom, a u prilog tome govori studija koja je ukazala na visok procenat grešaka programa za analizu snimaka MRI, a samim tim i na mogućnost da su moždane aktivnosti otkrivene tamo gde ih uopšte nije bilo.

Na mnogo načina, fMRI je miljama udaljen od smešnih eksperimenata koje je izvodio Darže, ali postoje određene sličnosti, a osnovna je u želji čoveka da razume mozak – naročito ljudski.


Pogledajte NOVI video klip na temu: Markahuasi – magija uklesana u stenama

V I D E O


“Postoji osećaj da ako ste napustili natprirodni pogled na svet, morate imati naturalistički pogled na ljudski um”, kaže Rejmond Talis, filozof i bivši lekar.

U nedostatku ljudske duše, ili “vitalnih zraka” želimo da nauka objasni sve, ali, barem za sada, nema ničeg lošeg u tome da dopustimo malo misterije.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Blic.rs)

loading...

Related posts

Leave a Comment