Najveće Biblijske misterije

Biblija je izvor nepogrešive istine milijardama ljudi širom sveta, ali sa toliko starom knjigom, nebrojene spekulacije nastaju oko činjenica sadržanih u njoj. Sledeće priče gledaju na neke istorijske misterije sadržane u Bibliji.

To su teme koje svojom misterioznošću fasciniraju kako biblijske učenjake tako i laike.

 Ko je autor Jevanđelja?

Jevanđelja su verovatno najvažniji deo Novog zaveta i sve do XVIII veka njihovo autorstvo nije se smatralo kao misterija.

Ali kada su moderni biblijski učenjaci istražili istoriju četiri knjige, počeli su da preispituju činjenicu da su ih napisali Mateja, Marko, Luka i Jovan.

Postoji mnogo spekulacija da su Jevanđelja pisali ljudi koji su poznavali apostole, tj. da ih nisu pisali sami apostoli.

Ova misterija će se teško razrešiti ukoliko neki zajednički izvorni dokument ne bude pronađen, a koji bi trebalo da sadrži poznate navode iz Jevanđelja, te opovrgao spekulacije oko samog autorstva.

Ko je bio omiljeni Isusov učenik?

Jedna od najvećih misterija u biblijskom učenju tiče se identiteta “učenika koga je Isus voleo.”

Prema Jevanđelju po Jovanu ovo je bio učenik koji je bio prislonjen uz Isusa na Tajnoj večeri, i jedini muškarac prisutan tokom raspeća. Osim toga, Jovan nagoveštava da je celo Jevanđelje po Jovanu zasnovano na sećanjima tog učenika, pak, čudna je činjenica da nikada nije naveo njegovo ime.

Čak ni ostala tri Jevanđelja ne odaju identitet misterioznog učenika, u stvari, nikada nije ni spomenut u njima. Takođe se u ostalim Jevanđeljima ne navodi da je bilo koji učenik bio prislonjen uz Isusa tokom Tajne večere niti da je prisustvovao raspeću.

Nekoliko učenjaka tvrde da je omiljeni Isusov učenik bio Lazar, brat Marije i Marte iz Vitanije, tj. čovek koga je Isus vaskrsao iz mrtvih. Razlog za ovo je momenat kada sestre Marija i Marta zovu Isusa da pomogne Lazaru: “Gospode, onog koga voliš je bolestan.”

Ipak neke moderne teorije zagovaraju da je čak Marija Magdalena bila Isusov voljeni učenik.

Gde se nalazi lokacija Nojeve barke?

Najranije od vremena Euzebija (c. 275 – 339 n.e.) do današnjih dana, potraga za fizičkim ostacima Nojeve Barke fascinira Hrišćane, Jevreje i Muslimane.

Uprkos mnogim glasinama, tvrdnjama o viđanjima i ekspedicijama, nijedan naučni dokaz o Nojevoj barci nikada nije pronađen.

Tragaoci za barkom imaju malo toga što ih vodi ka njihovom cilju, osim pominjanja “planine Ararat” u knjizi Postanka.

Do sredine XIX veka, arheolozi su identifikovali kraljevstvo i region Urartu u I milenijumu p.n.e., paralelno sa Asirijskim carstvom i ranim kraljevstvima Judeje i Izraela, koje se nalazi u planinama današnje Jermenije i istočne Turske. Sve do XIX veka region je bio nestabilan i njegovi žitelji negostoljubivi prema Zapadu, tako da nije bilo moguće za značajnije ekspedicije traganja za barkom.

Do početka XXI veka pojavila su se dva moguća kandidata za istraživanje: tzv. Anomalija na Araratu (na slici) u blizini glavnog vrha, i posebna lokacija na Durupinaru u blizini Dogubajazita, 29. km južno od velikog vrha na Araratu.

Ko je bio faraon Egzodusa?

Faraon Egzodusa je faraon (kralj) koji je vladao drevnim Egiptom u vreme Egzodusa.

Tačnije, pitanje je ko bi ovaj faraon mogao da bude.

Priča o porobljavanju dece Izraela u Egiptu, i njihov kasniji beg od vojske koja ih je sledila do raskršća na Crvenom moru, ispričana je u uvodnim poglavljima knjige o Egzodusu. Faraon u priči nije imenovan -on se jednostavno naziva “faraon”- i pitanje njegovog identiteta bio je predmet mnogo spekulacija među onima koji veruju da je Egzodus bio istinit događaj.

Najčešće pominjana figura u popularnoj kulturi je Ramzes Veliki, iako ne postoje dokumentovani niti arheološki dokazi da je on bio faraon koji je proterao Jevreje iz Egipta. Takođe postoji svedočenje Merneptaha, u vidu poeme iz tzv. Izraelske Stele, koji navodi potpuno uništenje Izraela: “Izrael je izbrisan…njegovo seme više ne postoji.”

U osnovi ne postoje dokazi koji snažno objašnjavaju ko je bio faraon koji je vladao tokom Egzodusa.

Šta se desilo sa izgubljenim plemenima?

Fraza Deset izgubljenih plemena Izraela odnosi se na drevna plemena Izraela kojima se u Bibliji gubi trag nakon što je drevna Asirija uništila i porobila Kraljevinu Izrael a plemena proterala.

Mnoge grupe Jevreja imaju učenja koje se tiču kontinuiranog skrivenog postojanja ovih plemena.

Ovo je tema delimično zasnovana na autentičnim i dokumentovanim istorijskim činjenicama, delimično pisanoj religijskoj tradiciji i delimično spekulacijama.

Pojavile su se neke bizarne tvrdnje o tome koji narodi bi mogli da budu potomci izgubljenih plemena kao što su Irci, američki urođenici, Britanci i Japanci.

Kaifeng Jevreji u Kini (na slici) tvrde da potiču od jednog od izgubljenih plemena.

Čini se da Biblija sadrži kodirane poruke, da li je ovo slučajnost?

Biblijski kod, takođe poznat kao kod Tore (ime prvih pet knjiga jevrejske biblije), je niz poruka za koje se tvrdi da postoje u biblijskom tekstu, tako da kada se dekodiraju čine reči i fraze koje navodno demonstriraju predviđanja i proročanstva. Istraživanja i rezultati ove šifre popularizovani su knjigom Biblijski kod.

Primarna metoda kojom su izdvojene ove poruke se naziva engl. Equidistant Letter Sequence (ELS). Da biste dobili ELS iz teksta, odaberete polaznu tačku u tekstu (u principu bilo koje slovo) i broj za čiju vrednost preskačete slova (takođe po mogućstvu bilo koji negativan broj).

Zatim, počevši od polazne tačke izaberete slova iz teksta na jednakom rastojanju za vrednost broja kojim se preskaču slova.

Zagovornici biblijskih kodova obično koriste tekst jevrejske biblije.

Korišćenje i publikacija “predviđanja” zasnovanim na biblijskim kodovima uspela su u popularizovanju kodova, pre svega na osnovu radova novinara Majkla Drosnina. Drosninovo najpoznatije predviđanje korišćenjem tehnike biblijskog koda je iz 1994. godine kada je predvideo ubistvo izraelskog premijera Jicaka Rabina koje se dogodilo sledeće godine.

Da li je Rajski vrt zaista postojao?

Dok većina biblijskih učenjaka i teologa smatra da priča o Rajskom vrtu najverovatnije nije istinita, neki ljudi zaista veruju u njegovo postojanje. Osim toga, Biblija daje uputstva do njegove lokacije.

Priča o postanku odnosi se na geografsku lokaciju Rajskog vrta na četiri reke (Pishon, Gihon, Tigar, Eufrat), i tri regije (Havila, Asirija i Kuš). Postoje hipoteze da se Raj nalazi na izvorištu reka Tigar i Eufrat u današnjem Iraku, kao i u Africi i Persijskom zalivu.

Dok je prava lokacija Raja misterija, jedan poseban fascinantan detalj daje obrt ovoj priči: Etiopija se pominje da je blizu ili je okružena Rajskim vrtom, o čemu se govori u Postanju (“i ime druge reke je Gehon: iste one koja prožima celu zemlju Etiopije”).

Od 1974. godine paleontolozi su otkopali slojeve zemlje do šest miliona godina i zaključili da Etiopija jeste naučna lokacija ljudskog porekla, naučno, pravi Rajski vrt.

Da li su Sodoma i Gomora bili stvarni gradovi, i ako jesu, gde se nalaze?

Zbog grehova njihovih stanovnika, Sodoma, Gomora, Admi i Zeboim su uništeni “sumporom i ognjem od Gospoda sa neba” (iz knjige Postanja).

U hrišćanstvu i Islamu, imena tih gradova postala su sinonimi za okoreli greh i njihov pad je manifestacija Božijeg gneva.

Arheolozi su i dalje u sporu oko istorijskog postojanja Sodome i Gomore.

Biblija ukazuje da su im lokacije bile u blizini Mrtvog mora. Mogući kandidati za Sodomu i Gomoru su lokacije koje su otkrili i posetili Walter E. Rast i R. Thomas Schaub 1973. godine, uključujući i lokaciju Bab edh-Dhra, koju je prvobitno otkopao arheolog Paul Lapp 1965. godine.

Ostale mogućnosti uključuju lokacije Numeira, es-Safi, Feifeh i Khanazir, koje su Walter E. Rast i R. Thomas Schaub takođe posetili.

Sve lokacije se nalaze u blizini Mrtvog mora, sa dokazima paljevina i tragovima sumpora na kamenju. Interesantna je i činjenica iznenadnog prestanka naseljavanja područja krajem ranog bronzanog doba.

Gde se nalazi Starozavetni kovčeg?

Starozavetni kovčeg, po opisu u Bibliji, sadrži kamene table na kojima je ispisano Deset Božijih Zapovesti kao i Aronov štap (štap koji je nosio Mojsijev brat Aron) i manu (jestiva supstanca koju je, prema Judeo-hrišćanskoj i islamskoj doktrini, Bog obezbedio Izraelićanima tokom njihovog putovanja kroz pustinju).

Kovčeg je čuvan u Jerusalimu dok Vavilonci nisu opljačkali i uništili hram. Od tada je kovčeg ušao u domen legende nestavši zauvek.

Neke od teorija šta je moglo da se desi sa kovčegom: namerno prikrivanje od strane sveštenika ispod hrama (Temple Mount); izmeštanje kovčega iz Jerusalima pred najezdom Vavilonaca; etiopski princ Menelik I sakriva kovčeg.

Moderna iskopavanje u blizini hrama (Temple Mount) u Jerusalimu naišla su na tunele, ali iskopavanja ispod hrama su striktno zabranjena.

Jedna od najvažnijih islamskih svetinja, “the Dome of the Rock”, stoji na lokaciji gde se navodno nalazio prvi Solomonov hram. Prema Bibliji, kralj Solomon, kada je gradio hram, stavio je Starozavetni kovčeg na platformu koja je imala mogućnost da se spusti do tunelskog sistema ako bi hram bio napadnut. Ovo bi mogla biti verovatna lokacija Starozavetnog kovčega.

Gde se nalazi Sveti gral?

Prema hrišćanskoj mitologiji, Sveti gral je posuda, tanjir ili čaša koju je koristio Isus na “poslednjoj večeri”, za koju se kaže da poseduje čudesne moći.

Povezanost Josifa iz Arimateje sa legendom Svetog grala datira iz kasnog XII veka nove ere, gde Josif preuzima Sveti gral od Isusovog priviđenja i šalje ga preko svojih sledbenika u Veliku Britaniju.

Verovanja u Sveti gral i interesovanja za njegova potencijalna kretanja nisu nikada prestala. Vlasništvo je pripisivano različitim grupama (uključujući Vitezove Templare, verovatno zbog činjenice da su bili na vrhuncu svog uticaja u vremenu kada su priče o Svetom gralu počele da se pojavljuju).

U nekoliko crkava postoje čaše za koje se tvrdi da su Sveti gral, na primer u katedrali Svete Marije u Valensiji, u kojoj se nalazi predmet, Sveta šoljica (na slici, napomena: samo gornji deo predmeta je originalan), koju je navodno Sveti Petar doneo u Rim u I veku nove ere, a zatim Sveti Lorentije preneo u grad Huesku u Španiji u III veku nove ere.

Predmet iz Valensije trenutno drži zasluge kao najbolji kandidat za pravi Sveti gral nakon što je naučno potvrđeno da je napravljen između IV veka pre nove ere i I veka nove ere na Bliskom Istoku. Druge priče tvrde da je Sveti gral zakopan ispod Roslinske kapele ili leži duboko ispod izvora u mestu Glastonburi Tor u Velikoj Britaniji.

Ipak, ostale priče govore da tajna linija naslednih zaštitnika čuvaju Sveti gral, ili pak da je skriven od strane Vitezova Templara na Ouk ostrvu, u čuvenoj “jami sa novcem” u Novoj Škotskoj u Kanadi.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @mrdule |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *