Drevni umovi 

Ogledalo vremena: Može li budućnost biti zamrznuta ili promenjena?

Senke naših života se granaju u više različitih budućnosti – u koje mi možemo lako banuti, a zatim se vratiti u stvarnost.
Neke od njih su protkane spokojem i radošću a druge su opasne i mračne – ali nisu definitivne
Male promene u ponašanju mogu da nas izbave od dolazećih teškoća

Da li ste se pitali kakav je osećaj kad se čovek nađe u sopstvenoj budućnosti; kad u sledu sablasnih slika vidi čas svoje smrti, a zatim prepozna da je došlo vreme kad se sve to ponovo dešava – na javi?
Ja sam to doživeo krajem rata 1999. godine.
Holografski obrazac govori da svaki delić sadrži potpunu sliku celine kojoj pripada. Kad se to gledište primeni na vreme, otvaraju se mogućnosti pred kojima blede sva naša znanja o prirodi, životu, sudbini…

Uzbudljiva je i sama pomisao da svaki trenutak sadrži sliku večnosti i da se u holističkom ogledalu vremena vidi sve što je bilo, ali i sve što će biti. Međutim, po čudesnosti, jedna pojava nadmašuje sve ostale.

Kad sebe budete pogledali u ogledalu vremena, a to se postiže smirenim umom i određenim znanjem, doživećete nešto nepojmljivo: videćete senku vašeg života koja se grana u više različitih budućnosti.

Neke od njih su protkane spokojem i radošću, a druge su opasne i mračne. Koji će od tih ogranaka olistati, zazeleneti, procvetati, zavisi od vas samih. Male promene u sadašnjem ponašanju mogu u trenu da vas izbave od dolazećih teškoća.

Opširnija uputstva za te delotvorne promene data su u knjigama “Skriveni zakoni sudbine” i “Magija i peta sila”, a ovde ću izneti deo tih saznanja iz fizike i tehnologije svesti.

Čarobna moć
Stiven Hoking je jedan od vodećih naučnika današnjice. U knjizi “Kratka povest vremena”, on piše o istovremenim a višestrukim istorijama osnovnih čestica, koje su osnovna građa za sav svet, i kaže: “Prema ovoj zamisli, data čestica nema samo jednu istoriju, kao što bi to bio slučaj u klasičnoj teoriji.

Umesto toga, pretpostavlja se da se ona kreće svim mogućim putanjama u prostorvremenu, a sa svakom od tih istorija stoje u vezi dva broja, od kojih jedan predstavlja veličinu talasa, a drugi njegov položaj u ciklusu…

Ono što odgovara istoriji neke čestice, sada je celokupno zakrivljeno prostorvreme koje predstavlja istoriju svakolike Vaseljene”.

Pošto data osnovna čestica ima više istovremenih istorija, onda se i njena budućnost grana u više mogućih putanja. Budući da je reč o česticama-talasima od kojih smo i sami izgrađeni i čiju sudbinu delimo, za nas je posebno značajan ovaj ugao posmatranja: naša priroda je talasna.

loading...

Svaki naš delić, svi organi, telo i celo biće, rašireni su u nedogledne dubine prostora i vremena, svuda gde dosežu naša zračenja. Povezano sa holografskim načelom, da se u najmanjem odslikava najveće, naše “ja” je nošeno moždanim talasima, prisutno na bezbroj mesta u prirodi, ali i u različitim vremenima – u prošlosti i budućnosti.

Osvešćeno “ja” dobija čarobnu moć da, između ostalog, pogleda sebe u ogledalu vremena i vidi mnoge ogranke svojih mogućih života.

Praktična primena ovih saznanja je da određenim postupcima i naše telesno biće stopimo sa onim ogrankom budućnosti u kojem su zdravlje, blagostanje, radost i, iznad svega, povoljni uslovi za ostvarenje zadataka zbog kojih smo i poslati na ovaj svet.

U smirenom stanju svesti bude se čarobna svojstva da našim umom vidimo i stvaramo budućnost. Na našim druženjima u Zemunu, a u skorije vreme i Žarkovu, hiljade ljudi su se mogli praktično uveriti u delotvorne mogućnosti smirenog uma.

Potpunija slika sveta
Majkl Talbot, u knjizi “Holografski univerzum”, piše da “postoji ogroman broj dokaza koji potvrđuju da bar neke buduće događaje možemo videti isto tako lako kao i prošle. Ovo je obilato provereno kroz stotine istraživanja”.

Na primer, 6. januara 1969. godine, od vidovitog Kroazeta je traženo da opiše ko će 23. januara 1969. godine sedeti na jednoj nasumično izabranoj stolici.

Ogled je vodio dr Džul Ajzenbad, klinički profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Koloradu. Kroazet, koji je tada bio u Utrehtu (Holandija), rekao je da će osoba biti muškaraca visok 173 santimetara, unazad zaglađene crne kose, da ima zlatan zub u donjoj vilici, ožiljak na nožnom placu, da radi u nauci i industriji i da mu je laboratorijski mantil ponekad umrljan nekom zelenkastom hemikalijom.

Čovek koji je 23. januara 1969. seo u navedenu stolicu, u potpunosti se podudarao sa Kroazetovim opisom, osim u jednom: nije bio visok 173, nego 174,5 santimetara.

NAŠI UPOREDNI ŽIVOTI

Holografska slika (trodimenzionalna a bestelesna), zapravo je, postojan svetlosni oblik.

Naš um je u stanju da sagleda mnoštvo mogućih svetlosnih oblika, u koje se kroz budućnost razgranava naš život. Zahvaljujući daru svesti, u stanju smo da otelotvorimo onaj ogranak koji voljno izaberemo.

U skladu sa tim gledištem, čovek ne samo da može predvideti budućnost, nego je i stvara svojim mislima i postupcima.

Evo šta o tome piše Majkl Talbot: “Loijeva zamisao da postoje mnoge zasebne holografske budućnosti, a da mi biramo koji događaj će se ispoljiti a koji neće, skakućući s jednog holograma na drugi, nosi u sebi još jedan sadržaj. Davanje prednosti jednom nad drugom holografskom budućnošću, suštinski je isto što i stvaranje budućnosti.

Kao što smo videli, postoji značajna količina dokaza koja upućuje da svest igra značajnu ulogu u stvaranju “ovde” i “sad”. Ali ako svest može da odluta s one strane granice sadašnjosti i povremeno pohodi zamagljene predele budućnosti, da li su i naši prsti isto tako umešani u stvaranje budućih događaja?

Da li su hirovi života stvarno nasumični ili mi igramo ulogu u doslovnom vajanju sopstvene sudbine? Izgleda neverovatno, ali postoje neki još zamršeni dokazi da je ovo drugo u pitanju”.

Razumevanje načina na koji se vidi budućnost i umeće da se to znanje korisno upotrebi, može da u trenu spasi, promeni i poboljša život. Poučno usmerenje ka tom cilju daje i slučaj francuske glumice Iren Muze.


Pogledajte video klip na temu:  Dokument 512 Otkriva Izgubljeni Grad u Džungli Amazona

V I D E O 


Nakon što je bila hipnostisana, pitali su je da li može da vidi svoju budućnost. Ona je odgovorila: “Moja karijera biće kratka. Ne usuđujem se da kažem kakav će biti moj kraj, biće užasan”.

Zatečeni odogovorom, učesnici ogleda su odlučili da Ireni ne kažu šta je izjavila i dali su joj posthipnotičku naredbu da zaboravi šta je rekla. Kad se povratila u budno stanje svesti, nije se sećala šta je sebi predvidela.

Nekoliko meseci kasnije, dok je bila kod frizera, Ireninu kosu je zahvatio plamen sa vrelog štednjaka na koji se nehotično prosula zapaljiva tečnost. Za nekoliko sekundi, vatra je zahvatila odeću i telo. Irena je umrla u bolnici nekoliko sati kasnije.
Ovaj i srodni slučajevi otvaraju važna pitanja: ako čovek unapred zna svoju sudbinu, može li to da izmeni ili je budućnost zamrznuta, nepromenljiva?

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Autor teksta: Spasoje Vlajić)

loading...

Related posts

Leave a Comment