Drevni umovi 

Šta zaista otkriva tapiserija iz Bajea?

bayeux_main2

Tapiserija ili Platno iz Bajea (franc. Tapisserie de Bayeux) je izvezeno platno širine 50 cm, i dužine 70 metara, koje oslikava scene iz bitke kod Hastingsa 1066, natpisima na latinskom jeziku. Trenutno je platno izloženo u specijalnom muzeju Kraljice Matilde, u mestu Baje, u Francuskoj, zaštićeno od mogućih oštećenja od svetla i vazduha.

Na platnu je u 72 scene nacrtano 1512 figura od kojih:

623 ljudi, 55 pasa, 202 konja, 41 brod, 49 stabala, oko 2000 latinskih reči, preko 500 mitskih bića i sve u 8 boja.

Najraniji zapisi o ovom platnu potiču iz popisa inventara katedrale u Bajeu, a samo poreklo platna je i danas predmet špekulacija i kontroverzi.

U Francuskoj, se veruje da je platno naručila (a možda i učestvovala u njegovom vezenju, zajedno sa svojim dvorskim damama) Matilda Flandrijska, supruga Vilijama I, pa se ovo platno često zove i „Platno kraljice Matilde“ (La Tapisserie de la Reine Mathilde). Međutim, ozbiljnijom istorijskom analizom došlo se do zaključka da je platno naručio polubrat Vilijama Osvajača, Odo, koji je bio i biskup Bajea. Ovoj tezi idu u prilog tri činjenice.

Tri biskupova sledbenika se pojavljuju na platnu, platno je nađeno u katedrali iz Bajea, koju je sagradio sam Odo i naručena je u isto vreme kada je počela konstrukcija katedrale, i završena 1077, tačno na osveštanje katedrale.
Ako se pretpostavi da je Odo naručio platno, onda je isto bilo najverovatnije vezeno u Engleskoj, pošto je Odovo sedište bilo u Kentu.

Takođe, latinski tekstovi, na platnu, sadrže mnoge anglo-saksonske idiome, a i svi postojeći vezovi iz istog perioda, iz Engleske imaju isti vez, kao i boje. Kako su najveštije vezilje tog doba, bili monasi iz manastira Svetog Avgustina u Kanterburiju, bili blizu Kenta, najverovatnije su oni izvezli platno.

bayeux-tap
Foto: medievalists
Nije čudno što je poreklo ovog platna predmet špekulacija i kontroverzi, uzevši u obzir da je u pitanju francusko nacionalno blago, koje je izvorna anglo-saksonska umetnost!

Platno je ponovo pronađeno krajem 17-og vieka u Bajeu. Tokom francuske revolucije, borci za Republiku, su nameravali ovim platnom prekriti kola sa oružjem i municijum, ali ga je srećom advokat, koji je shvatao vriednost ovog dela, zamienio sa drugim platnom. 1803, Napoleon platno, prenosi u Pariz, kako bi mu poslužilo kao inspiracija za invaziju na Englesku. Kada je invazija otkazana, platno je vraćeno u Baje. Drugi svetski rat, platno je provelo u podrumu Luvra.

Platno priča priču normanske invazije na Englesku. Na jednoj strani, Englesku su branili Anglo-Saksonci, koje je predvodio Harold II Engleski, a na drugoj su bili Normani (potomci Vikinga u današnjoj Francuskoj) koje je predvodio Vilijam I. Vilijam je polagao pravo na presto Engleske u skladu sa dogovorom koji je imao sa pokojnim kraljem Edvardom, sa druge strane, Harold II je bio najuticajniji vlastelin u Engleskoj pa je zanemarivši dogovor Edvarda i Vilijama, smatrao da je priesto njegov.

Na samom početku platna Edvard Ispovednik traži od Harolda da posle njegove smrti ode u Normandiju i preda Englesku Vilijamu I. Kako bi se razlikovali na bojištu, Normani su obrijali glave, a Anglo-Saksonci su imali brkove, što je prikazano i na platnu.

Platno dalje opisuje da je Harold, ipak krenuo u Normandiju, ali je na moru doživio brodolom i završio kao zarobljenik Gi de Pontjea, grofa Normandijske pokrajine Pontje. Platno opisuje pregovore između Gi de Pontjea i Vilijama I. Nije poznato da li je Vilijam platio otkup ili je ubedio svog rođaka da pusti Harolda. U nastavku se prikazuju pregovori između Harolda i Vilijama u Normandiji.

U svakom slučaju, Harold je bio u nepovoljnijem položaju (između ostalog, njegov brat i bratić su bili Vilijamovi taoci) i najverovatnije se na neki način povinovao Vilijamovoj volji i obeća da će ga priznati kao kralja. Harold i njegov bratić su pušteni da idu u Englesku, a Haroldovog brata Vulfnota, Vilijam je ostavio u zatočeništvu iz očiglednih razloga, dok Harold ne ispuni obećanje.

Platno prikazuje i Edvarda na smrtnoj postelji, a iznad umirućeg kralja stoje reči: Tebi poveravam sigurnost moje supruge i moje države! Ako je jedan od okolnih likova na ovoj sceni bio Harold (iako se to sa sigurnošću ne može tvrditi), onda je jasno zašto je Harold odbio da preda englesku krunu Vilijamu. Platno takođe prikazuje i Edvardovu sahranu u Vestministerskoj opatiji.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |
loading...

Related posts

Leave a Comment