Sukob pogleda na svet

platon

U Starom zavetu piše da žrtvovanje životinja umiruje Božji gnev; obični građani starog Rima verovali su da se budućnost može predskazati gledanjem u pileća creva. Antički Grci su verovali da moralna osoba može držati robove i da postoje mnogi bogovi – ljubavi i lepote, rata, podzemnog sveta, lova, žetve, mora.

Šta se onda dešava kad se sukobe dva pogleda na svet? Godine 399. pre naše ere, tri građanina Atine optužila su Sokrata jer je odbio da prizna tradicionalne bogove i umesto njih uveo nova božanstva (takođe su ga optužili da im kvari omladinu). Kazna za taj sukob pogleda na svet, to jest na bogove, bila je smrt. Sokrat na suđenju nije hteo da popusti u svom stavu niti da pobegne od neumitnog izricanja krivice. Prema Platonu, rekao je sledeće:

„Sve dok dišem i imam zdrav razum, neću prestati da se bavim filozofijom.“

Nažalost, i danas se u mnogim delovima sveta na sukob pogleda na svet reaguje nasiljem i smrću. Ova knjiga govori o sukobu pogleda na svet, ali u njoj nema razmene udaraca. Nastala je kada su se dva stranca srela na televizijskoj debati o „budućnosti Boga“. Debata se održala u svečanoj sali Kalifornijskog tehnološkog instituta pred brojnim naučnicima i studentima, ali i laicima, uključujući Dipakove obožavaoce iz okolnih mesta. Svi su oni sa sobom poneli vlastita verovanja – od kojih su neka bez sumnje bila religiozna – ali su takođe poneli i vlastite poglede na svet koji imaju mnogo dublje korene.

U debati na Kalifornijskom institutu Dipak je branio pogled na svet koji je opšte poznat kao duhovni. Pošto su se dotakli ideja iz oblasti fizike u delu programa posvećenom odgovorima na pitanja, Dipak je upitao: „Imamo li ovde nekog fizičara?“ Nije se javio ni Leonard, niti iko drugi. Međutim, posle debate voditelj je prepoznao Leonarda. Znajući da je fizičar, izdvojio ga je iz publike i zamolio da postavi pitanje Dipaku. Leonard se umesto toga ponudio da ga poduči o kvantnoj fizici. Dipak je prihvatio – što je propraćeno mešavinom smeha i aplauza – i kako smo počeli da razgovaramo, otkrili smo duboko neslaganje oko naših pogleda na svet. Shvativši dubinu našeg sukoba, odlučili smo da ga iznesemo u ovoj knjizi. Nauka je usmerila čovečanstvo na put ka otkrivanju tajni prirode, korišćenju prirodnih sila i razvoju novih tehnologija. Otkrivajući istinu, ona primenjuje zdrav razum i opažanje umesto emotivne pristrasnosti. Duhovnost je okrenuta nevidljivom, transcendentalnom području unutar vlastitog bića. Nauka istražuje svet onako kako ga doživljavaju naša čula i mozak, dok duhovnost smatra da svemir ima svoju svrhu i da je prožet smislom.

Prema Dipakovom mišljenju, veliki izazov za duhovnost jeste da ponudi nešto što nauka ne može da obezbedi – naročito

odgovore koji se kriju u području svesti. Koji je pogled na svet ispravan? Da li nauka objašnjava svemir, odnosno da li stara učenja poput meditacije otkrivaju tajne koje su van okvira naučnog pogleda na svet? Da bismo saznali odgovor, ova knjiga istražuje sukob pogleda na svet u tri oblasti: u kosmosu, to jest fizičkom svemiru, u životu i u ljudskom mozgu. Na kraju istražujemo i najveću misteriju – Boga. U „Kosmosu“ raspravljamo o nastanku svemira, njegovoj prirodi i o tome kuda se on kreće. U „Životu“ razmatramo pitanja evolucije, genetike i porekla života. Deo „Um i mozak“ bavi se neuronaukom i svim pitanjima uma i tela, dok se poglavlje „Bog“ ne odnosi samo na vrhovno božanstvo već i na širu ideju prisustva božanstva u našem svemiru.

Obojica smo izneli svoju stranu priče, o svakoj temi posebno. Kada je jedan od nas dvojice drugi po redu pisao o datoj temi, na raspolaganju je imao tekst onog prvog i slobodno je mogao da pobije njegove tvrdnje. Pošto pobijanje tvrdnji ima za cilj ubeđivanje publike, pokušali smo da što pravednije rasporedimo tu prednost. Obojica duboko verujemo u pogled na svet koji zastupamo. Istinu kakvu vidimo opisali smo sa žarom ali i uz obostrano poštovanje. Pitanje o tome kako treba gledati na svet ne može se zanemariti. Najbolje što mi – kako pisci, tako i čitaoci – možemo da uradimo jeste da učestvujemo u raspravi. Šta bi moglo biti važnije?

(Izvor: Isečak iz knjige “Sukob pogleda na svet – Nauka protiv duhovnosti”)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.