Drevni umovi 

Tajna jednog od najvećih vladara u istoriji: Zašto grobnica Džingis-kana još uvek nije pronađena?

Prošlo je skoro 800 godina od smrti velikog osvajača, a mesto na kojem je sahranjen, još uvek nije pronađeno.

Mongolija, zemlja koju krase brojne legende. Nema puteva, ni stalnih građevina, samo nebo, trava i vetrovi. Provincija Omnogovi u Mongoliji je beskrajna ako je obilazite i automobilom, a zamislite kako bi bilo da je obilazite na konju.

Ipak, ovo je zemlja Džingis-kana, ratnika koji je pokorio svet na leđima konja. Njegova priča je puna otmica, krvoprolića, ljubavi i osvete. Ali to je samo istorija. Legende počinju njegovom smrću, piše BBC Travel.

Džingis-kan je nekada vladao celokupnim područjem između Tihog okeana i Kaspijskog jezera. Pre nego što će umreti, zatražio je da ga sahrane u tajnosti. Ožalošćena vojska prenosila je njegovo telo u njegov rodni kraj, ubijajući svakoga na koga bi naišla kako bi sakrila put kojim se kretala. Kad su vladara napokon sahranili, njegovi su vojnici projahali na 1.000 konja preko tog mesta kako bi uništili svaki trag.

Prošlo je skoro 800 godina od njegove smrti, a grob Džingis-kana i dalje nije pronađen.

Strane ekspedicije su pokušale da pronađu neke tragove u istorijskim tekstovima, arheološkim istraživanjima, pa čak i iz vazduha, ali bez uspeha. Međunarodne ekspedicije više žele da pronađu njegov grob, od Mongola. Oni ne žele da ga pronađu.

Daleko od toga da Džingis-kan nije značajan za tu zemlju. Naprotiv, njegov lik se nalazi na novčanicama i na vodki. Najverovatnije ovako popularan nije bio od svoje smrti 1227. godine.

Baš zato je strancima teško da shvate taj tabu u potrazi za njegovim grobom. Opiranje pronalasku strani mediji često su romantizovali pričama o prokletstvu, o verovanju da će svet prestati da postoji ako se grob pronađe.

Reč je o legendi o Tamarlanu, tursko-mongolskom kralju iz XIV veka čiji su grob otvorili sovjetski arheolozi 1941. godine. Odmah nakon otvaranja tog groba, nacisti su napali SSSR, počelo je jezivo krvoproliće Drugog svetskog rata na istočnom frontu. Sujeverni ljudi bi to mogli da smatraju uzrokom i posledicom.

Uelun, mlada Mongolka s diplomom međunarodnih odnosa s Državnog univerziteta Buryat u Ulan Udeu u Rusiji smatra da je reč o poštovanju. Džingis-kan jednostavno nije hteo da bude pronađen.

loading...

Njegovo otvaranje bilo bi kršenje njegove poslednje želje.

Potraga za njegovim grobom

Osim kulturnog pritiska da se poštuje Džingis-kanova poslednja želja za tajnošću, mnoštvo tehničkih problema sprečava pronalazak groba.

Mongolija je velika i nerazvijena. Stanovništvo je tako retko da je ređe naseljen od nje samo Grenland.

Dr Diimajav Erdenebatar posvetio je svoju karijeru kako bi u službi arheologije prevazišao takve probleme. Šef Sektora za arheologiju Državnog univerziteta u Ulan-Batoru, on je bio delom prve zajedničke ekspedicije koja traži grob.

Japansko-mongolski projekat nazvan “Gurvan Gol” (Tri reke), fokusira se na Džingis-kanovo rodno mesto u provinciji Henti kroz koju protiču reke Onon, Kerlen i Tul.

Bilo je to 1990, iste godine kad je došlo do mongolske demokratske revolucije, kad je zemlja mirno odbacila komunističku vlast za nov, demokratski sistem. Ona je tada odbacila i potragu za Džingis kanom, a javni protesti su zaustavili projekat Gurvan Gol.

Ipak, dr Erdenbatar od 2001. godine istražuje 2.000 godina staro groblje kraljeva Ćiongnu u centralnoj mongolskoj provinciji Arkangaj. Dr Erdenebatar veruje da su Ćiongnu bili preci Mongola, što je teorija u koju je verovao još Džingis-kan. To bi moglo da upućuje i na slične pogrebne rituale, ali i da grob Džingis-kana liči na grobove u Ćiongnu.

Ovi kraljevi sahranjivani su na dubini većoj od 20 metara u velikim odajama, sa oznakom na površini od kamenja u obliku kvadrata. Dr Erdenebataru trebalo je 10 leta dok nije uspeo da iskopa prvi grob, kojeg su ionako već poharali pljačkaši.

Uprkos tome, u njemu su se nalazili brojni artefakti, kineska bojna kola, rimske staklene čaše, mnoštvo dragocenih metala.

Mnogi veruju da je Džingis kanov grob ispunjen sličnim blagom prikupljenim širom mongolskog carstva. To je jedan od razloga zašto je zanimanje stranaca i dalje tako snažno. Ali saznati da li je Veliki kan sahranjen u stilu Ćiongnua, moglo bi da bude komplikovano, ako ne i nemoguće.

Kad su pitali Dr Erdenbatara da li misli da bi Džingis kanov grob ikada mogao biti pronađen, odgovorio je mirnim, skoro nezainteresovanim sleganjem ramena.

Mogući tragovi do zabranjene lokacije

Veruje se da je Džingis kan sahranjen na vrhu planina Henti, koji se zove Burkan Kaldun, oko 160 kilometara severoistočno od Ulan Batora. Na toj planini se on sakrivao još kao mladić i zaklinjao se da će se tamo vratiti tek kad umre.

Naučnici se, međutim, ne slažu oko toga gde bi se tačno mogao nalaziti na toj planini.

„To je sveta planina“, rekla je dr Sodnom Tsolmon, profesorka istorije na univerzitetu u Ulan-Batoru, stručnjak za XIII vek. „To ne znači da je tamo sahranjen.“

Naučnici koriste istorijske zapise kako bi locirali mesto Džingis-kanovog groba. Samo, slike do kojih dolaze često su kontradiktorne. Hiljadu konja koji galopiraju sugerišu da je reč o dolini ili niziji.

Da stvari budu još komplikovanije, identifikovano je čak pet planina koje se zovu Burkan Kaldun (iako je etnolog S. Badamkatanzaključio da je moderna planina Burkan Kaldun verovatno tačno mesto). Žene ne smeju da se penju na ovu planinu, a čak je i okolno područje zatvoreno za sve osim za kraljevsku porodicu.

Svojevremeno poznat kao Ik Korig, ili “veliki tabu”, Kan Kentii danas je strogo zaštićeno područje pod Uneskom. S takvim statusom, Burkan Kaldun ostao je izvan dosega istraživača, što znači da sve teorije o tome gde je Džingis kan, ostaju ukopane u mestu.

Zašto grob Džingis-kana ostaje tako kontroverzna tema u Mongoliji?

(Nastavak teksta ispod video klipa)


Pogledajte NOVI video klip na temu: Teorija Ravne Zemlje VS Normalna Zemlja


Džingis-kan je naprosto najveći mongolski junak. Zapad ga se seća samo kao osvajača, a Mongoli ga se sećaju po onome što je stvorio. Njegovo carstvo povezivalo je Istok i Zapad, omogućilo je procvat Puta svile. Njegova vladavina otkrila je koncepte diplomatskog imuniteta i verskih sloboda. Uspostavio je pouzdanu poštansku službu i korištenje papirnatog novca.

Džingis kan nije samo pokorio svet, on ga je u nekim oblastima i civilizovao. On je do danas ostao lik od ogromnog poštovanja, što je razlog zašto Mongoli poput Ueluna žele da mu se grob ne uznemirava.

„Da je hteo da ga pronađemo, ostavio bi nam nekakav znak“, zaključila je.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni

(Blic.rs/BBC/ Foto: )

loading...

Related posts

Leave a Comment