U potrazi za blagom – prokletstvo imperatora Daje

Da li je rimsko blago iz Šarkamena zaista pod zaštitom misterioznih sila, pa zato i smrtonosno za sve koji s njim dođu u dodir?

Kada su 305. godine carevi Dioklecijan i Maksimijan Herkulije, posle dve decenije, odstupili od trona, po ranijem naumu, trebalo je da se cezari Galerije i Konstancije Hlor proglase za avguste i u vlast uvedu dva nova cezara. Dioklecijan, koji je računajući na porodične povezanosti pomišljao da će izbor pasti na Maksencija (Maksimijanov sin) i Konstantina Velikog (sin Konstancija Hlora) zatraži imena od Galerija, kome je prepustio da donese odluku.Istoričar Laktancije je preneo njihov razgovor: ‘Koga onda da izaberemo?’, upitao je Dioklecijan. ‘Severa’, reče Galerije.

‘Zar onog bučnog igrača, pijanca, kome je noć dan, a dan noć?’ ‘Dostojan je tog položaja, jer je odano predvodio vojnike i poslao sam ga Maksimijanu da ga zaogrne purpurom’, reče Galerije. ‘Neka bude’, Dioklecijan sa ustezanjem prihvati, a kad zapita za drugog – Galerije pokaza na Maksimina Daju, jednog poludivljeg mladića, kome je nedavno naredio da uzme ime slično njegovom. ‘Ko je taj koga mi nudiš?’, upita Dioklecijan. ‘Moj rođak’, reče Galerije.

Dioklecijan uzdahnu (i proreče): ‘Ne daješ mi odgovarajuće ljude kojima se može poveriti zaštita države.’ ‘Isprobao sam ih’, odgovori Galerije. ‘To ćeš iskusiti, jer ćeš ti preuzeti kormilo imperije…’

BLEDI RATNIK

Laktancije kaže da je Maksimin Daja (305-313) postao vladar na iznenađenje svih, a verovatno i na sopstveno! Kazuje još da je Daja, ‘tek, odvojen od stada i šuma, brzo postao vojnik gardista, potom starešina garde, uskoro zatim tribun, a narednog dana cezar. Dobio je na upravu Istok da ga satre i upropasti, jer nije poznavao ni državnu, ni vojnu službu, a sad je postao pastir ne stada već vojnika.’ Tako je i bilo.

Ostao je upamćen po neuspešnim ratnim operacijama, a zbog promenljivog odnosa prema hrišćanima, ranohrišćanski pisci o njemu su pisali sa velikom uzdržanošću. Majka mu je bila Galerijeva sestra. Rođen je u okolini mesta koje je danas poznato kao lokalitet Šarkamen, desetak kilometara udaljen od Negotina. Tu su pronađeni ostaci monumentalne građevine za koju se veruje da ju je sagradio Daja u svom rodnom kraju, po ugledu na Feliks Romulijanu, Galerijevo graditeljsko delo.

Maksimin Daja je dobio da vlada Sirijom i Egiptom, gde se, navode hroničari, istakao u sprovođenju naređenja o progonu hrišćana. Pretpostavlja se da je izgradnja utvrđenja u Šarkamenu počela odmah posle njegovog proglašenja za cezara. Skromnije veličine u odnosu na gamzigradsko zdanje, predstavljao je zapravo preslikan odnos između avgusta Galerija i cezara Daje. Verovatno Daja nije hteo da se izjednači sa svojim ujakom, bez obzira što je na to imao pravo. Šarkamensko utvrđenje, kao ni Romulijana, nikad nije završeno.

Državna arheološka ekipa zadužena da brine o Šarkamenu, carskom gradu koji je imperator Maksimilijan Daja izgradio u trećem veku naše ere, skoro da svakodnevno ima problema sa lovcima na blago. Oni ne biraju sredstva da preduhitre arheologe i otmu rimsko blago, zlato i nakit za koje se govorilo da ga ima u izobilju. Služe se modernim detektorima i kompjuterima, ali i znanjem vračara i starim mapama, koje su iskopali ko zna odakle. Ali, kada je u pitanju čuveni carski grad i arheološka nalazišta u njegovoj okolini, vole, čini se, da se poigraju i oružjep, pa čak i dinamitom.

Stojadin Lukić iz okoline Negotina, čije se pojate prostiru do Šarkamena, kaže da se boji da ga u polju ne dočeka neka mina ili kašikara koja je slučajno zaboravljena u akcijama arheoloških komandosa koji se ozbiljno igraju Lare Kroft i Indijane Džonsa. Ljudi u tom kraju tvrde da tamošnji živalj strepi i od prokletstva. Narod priča da Dajino blago ima neku čudnu moć. Svi žele da ga imaju, ali zbog predanja da je ono pod zaštitom viših sila i demona, tamošnji stanovnici ne vole ni da sretnu redovne državne arheologe, a posebno se plaše divljih kopača i lovaca na blago.

ARHEOLOŠKI NALAZI I PRETPOSTAVKE

Ništa u tim pričama nije slučajno – govore meštani. U ‘Timočkoj krimi reviji’ objavljeno je da je od 1992. godine, od kako je nađen nakit Carice majke, umrlo troje akademika koji su bili direktno vezani za istraživački rad u vrelu. Stradali u i jedan snimateljRadio Televizije Srbije i jedan radnik na lokalitetu, a govorka se da su nesrećno okončale i dve manekenke koje su nosile nakit na njegovoj promociji.

Naučnici, naravno, demantuju ovakvu vrstu tračeva i sve podvode pod slučajnost i sticaj okolnosti. Ovi tračevi mogu biti i korisni ako uplaše divlje arheologe, ali to je mač sa dve oštrice. Nepovoljno mogu uticati i na turiste koji bi želeli da posete stari Šarkamen.

loading...

Tragajući između ove dve staze, pokušali smo da sagledamo i jednu i drugu stranu. Pokojni profesor dr Dragoslav Srejović, iako je iza sebe imao nalaze poput Lepenskog vira – prvog staništa evropskog praistorijskog čoveka i carski Gamzigrad, osetio je neko posebno uzbuđenje prilikom otkrivanja starorimske palate blizu Negotina.

Pred njim se otvorio prostor od oko 10.000 kvadratnih metara carskog grada kojeg sačinjava pet objekata, crkvina i 12 kula. Bilo je to očuvano zdanje, mada je decenijama bilo žrtva nehaja društva. S njega je, kao i iz carskog grada Gamzigrada, godinama odnošen kamen od kojeg je okolno stanovništvo gradilo vikendice u Gamzigradskoj banji i torove na Šarkamenu. Pošto je skinut sloj zemlje, ostali su vredni temelji.

Zahvaljujući njima rešena je dilema o kojoj su naučnici raspredali proteklih stotinu godina, to jest, otkako se zahvaljujući nemačkom istoričaru Kanicu pročulo za starorimsku građevinu na istoku Srbije. Pobijena je Kanicova pretpostavka da je ovde reč o vojnom logoru sa kojeg su legionari branili put između Akuae i Taliate (sada Prahova i Donjeg Milanovca), a potvrđena je teza pokojnog dr Dragoslava Srejovića da se u ovom bespuću krije nešto mnogo kompleksnije.

Ubrzo se ispostavilo da je Daja, na tih oko 25 hektara, sazidao veliku palatu sa dve monumentalne ulazne kapije – za odmor od rimskih pohoda po svim kontinentima. U blizini palate arheolozi su pronašli i crkvište, i most nad rekom Vrelo. Bio je to pouzdan znak da je planirano da Šarkamen bude centar drevne rimske kulture.

Imperatora Daju verovatno je smrt sprečila da dovrši svoj veliki projekt, ali je istoriji ipak ostalo veliko blago koje svedoči o luksuzu i stvaralaštvu starog Rima. Na samo 300 metara od utvrđenja otkopan je i mauzolej u čijoj se kripti skoro 17 vekova skrivao zlatni ženski nakit. Utvrđno je da su tri ogrlice, 35 prelepih prstenova, narukvica i naušnica, pripadali Carici majci, sestri cara Galerija.

Među nalazima je i autentični mozaik od devet pločica izrađenih od tankog zlatnog lima. Na četiri su sačuvani otisci novčića dok se na jednom jasno vidi lik cara i tekst ‘MINVS PF AVG’.

Nakit je nakon ekspertize smešten u Narodni muzej u Beogradu, a naučna javnost rešila je da ovaj lokalitet ne zapusti. Osnovana je Fondacija za njegovo uređenje i dalja istraživanja. Uporedo sa planovima arheologa desilo se i nešto zastrašujuće.

UKLETI NAKIT CARICE MAJKE

Seljaci iz okoline Negotina kažu kako je dr Srejović, koji je prvi skinuo 1700 godina staru prašinu i dotakao vredan nakit, ozračen, pa je zato nakon samo dva meseca preminuo. Tako se opravdava i činjenica zašto mu se, iako je carski nakit nađen u Šarkamenu kod Negotina najznačajniji nalaz ove vrste još od 1935. godine kada je otvorena Tutankamonova grobnica, u domaćoj javnosti posvećuje manji publicitet nego bilo kojem nemuštom pokušaju divljih arheologa da se dočepaju kulturnog blaga.

Iste godine kada je nakit pronađen, umro je i direktor Arheološkog instituta u Beogradu dr Vlada Kondić, koji je prvi radio na otkrivanju Šarkamena i više puta bio u blizini vrednog nakita. Nekoliko godina kasnije, 1977.preminuo je i dr Petar Petrović i to, po rečima dr Tomovića, na neobjašnjiv način. U 1995. umro je na samom lokalitetu i Vukašin-Vule Rakić, koji se iz čista mira stropoštao na zemlju prilikom radova u blizini mauzoleja. U isto vreme, pošto se vratio sa snimanja iz Šarkamenskog vrela, nastradao je i snimatelj RTS-a Ristić.

I to nije kraj. Kuvarici koja sprema hranu arheolozima istraživačima, uginuo je iznenada pas. Nije bolovao nijedan dan, ali je tog dana ležao tik uz mauzolej, pa se veruje da je i on bio ozračen nakitom Carice majke.

1999. godine na lokalitetu Vrelo održano je finale najuspešnijeg sela iz BOrskog i Zaječarskog okruga. U centar utvrđenja gde je pripremljen umetnički program, sjatilo se nakoliko stotina posetilaca. Priča se da je bilo mnogo onih koji nisu smeli da prođu kroz kapiju Dajinog grada.

Kako kaže predanje, u utvrđenje se ulazilo preko mosta ispod kojeg je bilo luksuzno rimsko kupatilo. Svako ko je hteo da uđe u palatu, prvo je morao da se okupa. Verovatno se imperator Daja bojao buva, vaši i zaraze koje su harale u to vreme, ali narod veruje da se kupanjem u čudotvornom Dajinom kupatilu dobijala zaštita od ukletog nakita kojeg je začarao moćni Gaj Valerije Maksimin Daja (305-313), sestrić rimskog imperatora Maksimilijana Galerija, graditelja palate u obližnjem Gamzigradu.

Ova verovanja su verovatno razlog zbog kojeg je opusteo kraj oko Šarkamena, što potvrđuje i dr Tomović koji kaže da se na dvanaest hektara lokaliteta i oko njega ne nalazi više ni jedna pojata. Niko ne koristi ni seno ni drva iz antičkog grada. O izvoru na Šarkamenu kruže još zloslutnije glasine. Tamo, kunu se Timočani, ne bi ni da zadane, a kamoli da zanoće.

Ipak, nađe se poneki heroj koji, sa najsavremenijim aparatima za ispitivanje zemljišta i mobilnim telefonima, tumara Šarkamenom i okolinom tražeći veliko blago koje je Daja pred samu smrt, pouzdano tvrde, na kamilama izvezao iz palate, a potom ga sakrio na tromeđi Šarkamena, Popovice i Plavna pošto je odustao od namere da ga odveze u Rim.

Bilo kako bilo, priča i groznica za blagom imperatora Daje i dalje traje, golica maštui avanturista i uteruje strah u kosti okolnim meštanima.


NAJNOVIJE  VESTI:


 

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.