Zagonetna mašina XIX veka: Eufonija

Nemački astronom Džozef Faber izumeo je jedan od najčudnijih i revolucionarnih pronalazaka u XIX veku, mašinu koja reprodukuje ljudski govor. Jednog letnjeg dana 1846. godine u Londonu, Džozef Faber predstavio je jedan od najčudnijih izuma koji je proizašao iz tehnološkog buma XIX veka. Za jedan britanski šiling po osobi, gledaoci su mogli da vide Eufoniju, mašinu koja je reprodukovala ljudski govor.

Profesor Faber, stidljivi nemački astronom pronalazač, posvetio je skoro čitav život Eufoniji. Ona je bila produkt 25 godina istraživanja i nesumnjivo je predstavljala impresivno inženjersko dostignuće.

Četrnaest klavirskih dirki kontrolisalo je artikulaciju Eufonijine vilice, usana i jezika, dok su ulogu pluća vršili mehovi i jezičak kao na pisku. Operater je mogao da podesi visinu i akcenat Eufonijonog govora okretanjem zavrtnja ili ubacivanjem tube u nos.

Prema legendi, Faberu je bilo potrebno sedam godina da podesi mašinu tako da pravilno izgovori samoglasnik „i“.

Eufonija je premijerno prikazana javnosti u „Egipatskoj dvorani“ u Londonu, gde se publici obratila rečima:„Izvinite zbog mog sporog izgovora… Dobro jutro, dame i gospodo… Dan je topao… Dan je kišovit… Bonđorno, sinjori.“

Faber je pozvao gledaoce da izgovore šta god žele, na kom god jeziku. Sve što bi bilo izgovoreno, mašina je ponavljala. Ipak, premijera nije prošla baš najbolje, zbog čega je kasniji uspeh u Londonu bio još veće iznenađenje. Sa druge strane, odgovor šire britanske javnosti i naučnih krugova bio je katastrofalan. Iako je u prestonici o Eufoniji pisano kao o nečemu što je „dužnost videti“, ostali su potpuno odbacili Faberov izum.

Džozef Henri, uticajni naučnik i direktor Instituta Smitsonijan, govorio je o mogućim primenama ove mašine. Henrijeva ideja bila je da se dve Eufonije povežu telegrafskom linijom preko koje bi čitale telegram drugoj strani, čime bi se stvorila određana vrsta zatvorene telefonske linije. Isti taj Džozef Henri je nekoliko godina kasnije finansirao Aleksandra Grejama Bela koji je izumeo telefon.

Ljudima se dopadalo što Eufonija reprodukuje ljudski govor, uživali su u njenim promenama akcenta i jezika, ali odbojan im je bio njen prazan pogled i čudan gumeni jezik koji je mlatarao u praznim ustima, kao ni činjenica da mašina „diše“ i ima pluća.

Deceniju nakon premijere, nakon što je doživeo čitav niz neuspeha u britanskoj provincije, usamljen u izolovanom engleskom selu, Džozef Faber uništio je Eufoniju pre nego što je oduzeo sebi život. Ovaj poslednji akt kristalizovao je predstavu o Faberu kao arhetipskom „ludom naučniku“ – usamljenoj figuri opsednutoj radom, čija je manija konačno eruptirala u ludilo.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

(Izvor: National geographic)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.