Geoinženjering: Smrtonosna stvarnost?

bbc_geoengineering
Foto: themilleniumreport.com

Naučnici su u potrazi za potencijalnim rešavanjem problema globalnog zagrevanja predložili geoinženjering. Geoinženjering ili klimatski inženjering je definisan kao veštačka modifikacija Zemljine klime. Promena klime vrši se pomoću tehnologije.

U prošlosti klima se neprekidno menjala i samim tim ima važnu ulogu u istorijskoj i geološkoj prošlosti. Njene promene su bitno uticale i određivale životne tokove na Zemlji. Do samog početka industrijske revolucije klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti.

 

Danas, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog veka, a nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti. Otopljavanje klime primetno započinje u poslednjoj deceniji 20. veka i još traje, preteći da zbog uzroka nastanka i brzine kojom se manifestuje izazove nepredvidive i neželjene teško kontrolisane posledice u geografskom omotaču.

Glavni uzrok zagrevanja Zemlje je ubrzani industrijski razvoj. Naučna potvrda temelji se na naglom rastu koncentracije ugljen dioksida (CO2) i drugih gasova slične apsorbcione sposobnosti (metan, azot dioksid, ozon, freon i vodena para) koji utiču na pojavu efekata staklene bašte. Različiti industrijski produkti sagorevanja organskih materija povećavaju za oko 10 puta više ugljen dioksida nego ljudske aktivnosti i zgušnjavaju gasoviti omotač staklene bašte, zadržavajući toplotu oko naše planete.

 

To dovodi do porasta temperature na Zemlji sa nesagledivim posledicama. U ovom trenutku prosečna temperatura na Zemlji je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije. Klimatske promene su ubrzane a planeta se konstantno zagreva. Zbog nepredvidivosti i opasnosti koje izaziva naučnici su kao optimalno rešenje predložili geoinženjering. Pobornici geoinženjeringa tvrde da se putem tehnologije mogu smanjiti emisije gasa ugljen dioksida ali i ponuditi alternativna rešenja koja mogu uticati na globalnu klimu. Naučnici su izložili ideje za zaustavljanje globalnog zagrevanja.

Za sada se ova istraživanja sastoje od kompjuterskog modeliranja i laboratorijskih testova, a pokušaji u stvarnom svetu su se pokazali kontroverznim. Ovo su neke od ideja klimatskog inzenjeringa.

Suncobran u svemiru

Svi mi znamo da je Sunce jedini izvor toplote za našu planetu i da bez Sunca život na Zemlji ne bi mogao da postoji. Međutim sunčevo zračenje toplote u kombinaciji sa ugljen dioksidom koji se nemilosrdno emituje širom sveta, dovodi do povećanja temperature na globalnom nivou sto dalje dovodi klimatskih promena i topljenja glečera. Ako u skorijoj budućnosti ne dođe do nekih bitnih promena topljenje glečera će prouzrokovati porast nivoa svetskih mora i ugroziti neke od najvećih gradova na svetu.

Kako bi sprečio da se to desi, i bio siguran da će glečeri ostati zaleđeni, Gregori Benford je proračunao da bi ogledalo veličine samo 1000 km i svega nekoliko milimetara debljine, lebdeći u svemiru, pomoglo da se umanji sunčevo zračenje na našoj planeti za 1 procenat, što može biti loša vest za solarne elektrane, ali bi svakako bilo dobro za našu planetu.

Omotač od sumpora

loading...

Malo ljudi zna da vrela crvena lava može da ohladi našu planetu. Dokazano je da vulkanska erupcija može emitovati milione tona sumpor dioksida u atmosferu, kreirajući veštački oblak koji može odbijati sunčevo zračenje. Koristeći ovo znanje naučnik Robok je izjavio da sumpor dioksid reaguje sa vodom u atmosferi stvarajući kapljice sumporne kiseline koji posebno može biti pogodan da reflektuje sunčevu svetlost nazad u svemir

Izbeljivanje oblaka

Ovaj projekat je veoma sličan projektu izazivanja efekta vulkana s tim što, izbeljivanje oblaka, može doprineti ublažavanju količine sunčevih zraka koje naša zemlja konstantno prima. Plan zahteva visoke uređaje (prskalice) postavljene na kopnu ili montirane na pomorskim brodovima, koji bi upijali morsku vodu i raspršivali je kroz visoke dimnjake i tako stvarali oblake koji bi reflektovali sunčeve zrake. Na visini do 300 m, kada voda ispari, svetli kristali soli ostaju u vazduhu odbijajući sunčevo zračenje i toplotu.

Veštačko drveće

Pored zagađenja, još jedan faktor koji doprinosi globalnom zagrevanju jeste brzo krčenje šuma kako bi se dobilo više prostora za naselja i poljoprivredne površine. Drveća predstavljaju pluća naše planete. Ogromne količine ugljen dioksida se apsorbuje od strane drveća tokom procesa fotosinteze, a istovremeno se velike količine kiseonika vraćaju u atmosferu. Dok su drveću potrebne decenije da rastu i dostignu svoj potencijal u ublažavanju globalnog zagrevanja, naučnik Klaus Lakner, sa univerziteta Kolumbija predlaže veštačko drveće, koje može biti masovno proizvedeno i prilagođeno tako da skuplja ugljen dioksid iz vazduha, pretvarajući ga na kraju procesa u tečno stanje. Iako ova stabla nece proizvoditi kiseonik ona i dalje mogu da hlade Zemlju apsorbujući ugljen dioksid iz atmosfere.

Zaštitni glečeri

Jedan od najgorih efekata globalnog zagrevanja bio bi topljenje glečera jer bi to dovelo do podizanja nivoa mora. Dok većina geoinženjerskih predloga traži način da reguliše sunčevo zračenje, istraživači u drugim delovima sveta predlažu materijal koji ima izolacionu sposobnost, koji se može koristiti da pokrije velike mase glečerskog leda da bi sprečili njegovo dalje topljenje. Materijal bi bio bele boje, kako bi mogao da reflektuje sunčevu svetlost i zahvaljujući dobroj izolaciji ne bi dolazilo do propuštanja toplote.

Hranjenje okeana

Fitoplanktoni, slično kao drveće, prirodno apsorbuju ugljen dioksid na površini okeana, i potom oslobađaju kiseonik i prečišćavaju vazduh. Dodavanjem hranjivih sastojaka, kao što je gvožđe, podstiče se njihov rast i povećava se apsorpcija ugljen dioksida. Mnogi eksperimenti su sprovedeni, uključujući i obogaćivanje 900 km2 Atlantika ali su rezultati bili razočaravajući.

Albino efekat

Naučnici tvrde da bi se bojenjem krovova i puteva u belu boju, kao i postavljanjem odbijajućih (po svetlost) slojeva plastike po pustinji povećala refleksna moć za 10 posto. Ovaj projekat za cilj ima odbijanje sunčevih zraka nazad u svemir. Međutim, u svetu gradovi pokrivaju samo oko 3 posto Zemljine kopnene površine. Osim toga, cena za promenu miliona krovova i puteva bi dostigla atronomske cifre.

Zarobljavanje i skladištenje ugljenika

Ugljen dioksid koji nastaje prilikom upotrebe fosilnih goriva u elektranama, rafinerijama i naftnim bušotinama skupljao bi se na samom kraju procesa i uskladištio duboko pod zemljom. Ova metoda funkcioniše, ali povećava potrebe ovih postrojenja za neophodnim gorivom za 25-40%, što je zaista mnogo.

Prilagoditi se prirodi, ili prihvatiti rizik?

Geoinženjering još uvek ne nailazi na odobravanje. Predstavnici ekoloških, vladinih i nevladinih organizacija upozoravaju da je rizik geo-inženjerstva veliki, jer se manipuliše prirodom, njenim zakonima i pojavama koje nisu do kraja ispitane. Ipak treba naglasiti da je geoinženjering predložen kao potencijalna opcija u borbi protiv globalnog zagrevanja. Ali svakako ono što nam ostaje kao prva i realno saglediva opcija je okretanje prirodi u borbi za njeno očuvanje. To podrazumeva veća ulaganja u obnovljive izvore energija. Primarni zadaci čovečanstva u cilju spašavanja planete jesu smanjenje emisije ugljen dioksida i popularizacija alternativnih izvora energije. Uz sve to potrebno je mnogo strpljivosti i upornosti da bi uspeli u nameri da očuvamo prirodu. Da bismo uradili nešto po tom pitanju trebamo biti svesni problema koji nas okružuje. Na globalnom nivou podrazumeva se kolektivna promena svesti. U tom smislu treba nam više edukacije, istraživanja, pa i same konekcije sa prirodom. Jedino tada cemo shvatiti da smo deo nje. Osećaćemo se dobro. Ujedinjeno.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: Preko ramena)
loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.