Geoinženjering 

Predstavljamo Vam neke od najznačajnijih naučnih otkrića

Od otkrivanja molekula za usporavanje starenja pa do razvijanja mini-organa u laboratoriji, nauka je napravila važne pomake.

Molekul odgovoran za usporavanje procesa starenja

Proces starenja je kontrolisan nepogrešivom komunikacijom molekula kroz kompleksne kaskade reakcija u ćelijama ali starenje uglavnom zavisi od kvalitata komunikacije između mitohondrija i jedra. Kada dođe do narušavanja ove komunikacije, starenje se ubrzava.

Profesor Dejvid Sinkler (David Sinclair) sa Harvarda (National Institute on Aging, Harvard Medical School) je sa kolegama iz Australije (University of New South Wales, Sydney, Australia) došao do rezultata koji potvrđuju da je NAD klučni molekul koji moderira kvalitet komunkacije jedarnog i mitohondrijalnog genoma.

Ovo važno istraživanje ukazuje da NAD, može pod određenim uslovima ponovo uspostaviti komunikaciju između jedra i mitohondrija. Istraživanja su sporvodili na vremešnim glodarima.

Mozak-mozak interfejs

Istraživači Vašington Univerziteta su prvi uspeli da uspostave elektronski link između mozgova dva laboratorijska pacova, koji omogućava komunikaciju ove dve jedinke a da su one pri tome udaljenje jedna od druge preko hiljadu milja.

Na taj način moždani signal jednog pacova može izazvati reakciju kod drugog tako što je on u stanju da uradi neki jednostavan zadatak ili pokret u realnom vremenu. Samo nekoliko meseci kasnije je uspostavljena ovakva komunikacija između ljudskog i pacovskog mozga.

I konačno, u avgustu 2013. godine je kreiran neinvazivni humani mozak-mozak interfejs uz pomoć koga su uspeli da pošalju moždani signal jednog čoveka koji je putem interneta kontrolisao pokret ruke drugog čoveka. (izvor: Washington.edu)

400.000 godina stara DNK priča priču o poreklu čoveka

loading...

Istraživači Berkli Univerziteta su uspeli da izoluju i sekvencioniraju mitohondrijalni DNK genom iz 400.000 godina stare butne kosti.

Nalaz je pronađen na jednom od lokaliteta u Španiji i ispostavilo se da je u pitanju genom najbliži Denisovancima-izumrloj hominidnoj grupi koja se svojevremeno ukrštala i sa Neadndertalcima i sa modernim ljudima.

Više od 30 skeleta (procenjene starosti oko 300.000 godina) sa ovog lokaliteta je u poslednjih 20 godina, koliko traju ova istraživanja, bilo okaraterisano kao Homo heidelbergensis ali je razvojem tehnika senkvenciranja i napretkom tehnologije ustanovljena njihova sličnost sa Denisovancima.

Ovo otkriće baca novo svetlo na čovekovo poreklo i vodiće ka ponovnom razmatranju humane evolucije u poslednjih nekoliko hiljada godina, jer uvek najverovatnije još uvek nisu otkrivene brojne populacije koje su postojale.

Takođe, nove tehnike molekularne genetike i razvoj sekvenciranja celih genoma će omogućiti reviziju svih dosadašnjih nalaza.

Otkiven život na kraju sveta

Pronađen je život (mikrobijalna flora) u Vilans (Whillans) jezeru na Antarktiku. U pitanju je jezero dubine 800 metara koje se nalazi milionima godina zarobljeno ispod ledene kape.

Specijanim metodama bušenja leda, istraživači WISSARD tima (Whillans Ice Stream Subglacial Access Research Drilling) su u uzorcima vode pronašli značajan broj mikroorganizama koji u ovakvim uslovima opstaju, a ne vrše fotosintezu. Trenutno su u toku istraživanja na još nekoliko subglacijalnin jezera na Antarktiku. (Izvor: Nature)

Razvoj mini-organa u laboratoriji

Austrijski istraživači (Institute of Molecular Biotechnology of the Austrian Academy of Sciences), su korišćenjem regenerativnih tehnika uspeli da naprave minijaturni ljudski mozak, objavljeno je u prestižnom časopisu Nature. Oni su koristili pluripotentne humane stem ćelije koje imaju mogućnost da se transformišu u bilo koje specijalizovane ćelije i formiraju specijalizovana tkiva i organe. Ovakav process je razvijen u biorekatoru pod specijalnim uslovima.

Ovakav mini-mozak je funkcionalan i razvio je nekoliko različitih regiona uključujući i cerebralni kortek, cerebralne ovojnice itd. Ali je prestao sa rastom nakon dva meseca, najverovatnije zbog nedostatka cirkulacionog sistema pa nije primao dovoljno kiseonika nutrijenata.

Cilj ovakvog istraživanja nije “uzgajanje” organa koji bi bili potencijalno transplanitirani, već bi ovakav model omogućio istraživanja uzročnika različitih oboljenja i omogućio testiranje lekova. (Izvor: Nature)

Klonirane humane embrionske stem ćelije

Istraživači Oregon Univerziteta (Oregon Health and Science University) su objavili da su uspeli da naprave embrionsku stem ćeliju iz kloniranog humanog embriona. Ovo je prvi put da su humane stem ćelije produkovane korišćenjem jedarnog transfera.

Ova tehnika će biti važna za pravljenje individualno-specifičnih humanih stem ćelija koje se potencijalno mogu koristiti u lečenju naslednih oboljenja, pravljenju individualizovanih terapija, razvoju lekova, transplantaciji matičnih ćelija itd.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @mrdule |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Foto: 1wallpaper)

loading...

Related posts

Leave a Comment