Geoinženjering 

Šta je otkrila najveća studija GMO-a svih vremena?

Genski modifikovani organizmi (GMO) nisu ništa štetniji za ljudsko zdravlje od konvencionalnih, međutim, neki oblici njihovog uzgoja mogu da uzrokuju razvoj otpornosti na pesticide i herbicide kod insekata i korova što postaje veliki problem u poljoprivredi, glavni su akcenti velike studije koju je u utorak objavila američka Nacionalna akademija nauke, inženjerstva i medicine (NASEM).

Na opsežnom istraživanju, kojem je cilj bio da ponudi neke jasnije odgovore na brojne kontroverze oko GMO-a, među ostalim i kako ih regulisati i da li ih posebno označavati, dve godine radio je panel od 20 vrhunskih američkih stručnjaka.

“Mi smo naš posao shvatili vrlo ozbiljno jer znamo koliko je to osetljivo pitanje”, rekao je u utorak čelnik panela Fred Gold, profesor entomologije (nauke o insektima) na Univerzitetu Severna Karolina.

Izveštaj sadrži mnoge zanimljive nalaze koji odgovaraju na brojna važna pitanja o GMO-ima:

Jesu li oni sigurni za ljudsko zdravlje?

Uzrokuju li rezistenciju insekata ili korova na pesticide i herbicide?

Jesu li povećali prinose poljoprivrednika?

Kako regulisati savremene GMO-e koji se stvaraju novim, naprednijim tehnikama koje ne odgovaraju postojećim tehničkim definicijama genske modifikacije?

Šta je otkriveno?

U svojoj studiji američki je panel analizirao rezultate stotina naučnih radova i došao do sledećeg opšteg zaključka:

loading...

Imamo dovoljno uverljivih dokaza da hrana koja se dobija od GMO-a nije naštetila životinjama, a epidemiološki podaci ne pokazuju porast u prevalenciji raka ili drugih zdravstvenih problema koji bi bili rezultat ulaska ovih sojeva u ljudsku hranu.

Usevi koji su otporni na insekte zahvaljujući toksinu čije stvaranje podstiče gen iz bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) uglavnom omogućava poljoprivrednicima da koriste manje pesticida. Uzgajivači mogu izbeći rizik razvoja otpornosti kod insekata korišćenjem useva s dovoljno visokim nivoima toksina i sadnjom drugih vrsta useva u blizini.

Usevi dizajnirani za otpornost na herbicid glifosat mogu postati veoma zavisni od te hemikalije i podstaći razvoj rezistentnog korova što predstavlja veliki problem u poljoprivredi. Panel zato poziva na sprovođenje dodatnih istraživanja strategija koje bi mogle da odlože razvoj rezistencije.

U ovom kontekstu treba imati na umu da je problem rezistencije na herbicide zabeležen i u konvencionalnoj poljoprivredi, na primer u uzgoju žita s mišjim repkom.

Mišji repak postaje vrlo brzo tolerantan na herbicide pa je jako važno menjati ključni aktivni sastojak herbicida i rotirati useve kako bi se onemogućio razvoj njegove otpornosti. Problem se takođe rešava korišćenjem kombinacija više različitih herbicida.

Za svakoga po nešto

Studiju su kao vrlo transparentnu i objektivnu u SAD-u pozdravili pripadnici oba tabora – i pobornici i protivnici GMO-a.

Komentarišući nalaze američki ministar poljoprivrede Tom Vilsak juče je rekao da je izveštaj “još jedan doprinos dugoj listi istraživanja koja su pokazala da je genetski modifikovana hrana sigurna”.

Zato je pozvao Američki kongres da poduzme potrebne aktivnosti kako bi se zaustavilo širenje konfuzije:

“Američka agencija za hranu i lekove spremna je zajedno s Kongresom da radi na nacionalnom sistemu koji bi kupcima pružio informacije o hrani koju kupuju bez povećavanja troškova ili slanja pogrešnih poruka o sigurnosti hrane koja im se nudi.”

Jedan od rezultata studije posebno interesantan protivnicima GMO-a bio je onaj koji je pokazao da sprovedena istraživanja nisu bez sumnje dokazala da je korišćenje GMO-a značajnije povećalo prinose poljoprivrednika.

Međutim stručnjaci za biotehnologiju smatraju da do sada nije sprovedeno dovoljno studija kojima bi to bila ključna tema da bi se mogli izvesti neki konačni zaključci.

Stiv Mus, profesor genomike kukuruza na Univerzitetu Ilinois kaže da će “biti neophodno sprovesti podrobnija istraživanja koja će verojatno pokazati da su modifikovani usevi sprečili dostizanje plafona u prinosima usjeva”. Za sprovođenje takvih studija naučmnicima će trebati veća saradnja proizvođača semena kao što su na primer Monsanto ili Syngenta.

Sumnje oko označavanja, regulacije…

Rezultati studije dolaze u vreme kada se u SAD-u i Europi, ali i u brojnim drugim krajevima sveta, sve žustrije raspravlja o pitanju treba li se hrana koja sadrži GMO obavezno označavati.

Pristalice označavanja smatraju da kupci treba da imaju pravo da znaju šta kupuju ne samo radi mogućih zdravstvenih dilema već i zbog toga što njihov izbor može da uključuje ceo niz etičkih i ekoloških pitanja i individualnih stavova.

Protivnici ističu da je besmisleno označavati i poskupljivati jednu vrstu tehnologije jer problem nije u njoj nego eventualno može biti, kao i u konvencionalnom uzgoju, u konkretnom proizvodu.

Nove tehnike traže nova pravila

Diskusiju o regulaciji dodatno komplikuje činjenica da se tehnologija genetskog modifikovanja od svojih početaka u 1980-im godinama toliko razvila da danas više ne treba bakterije kao prenosnike gena iz jednog organizma u drugi (bakterije su se obično koristile kao najpogodniji prenosnici jer najlakše menjaju gene biljaka).

Naime, novom tehnikom poznatom kao CRISPR-Cass9 danas je moguće precizno isključiti ili izmeniti dijelove DNK na takav način da u njih ne dospe nikakav genetski materijal drugih organizama; njome se DNK može preinačiti tako da se praktično ni po čemu ne razlikuje od DNK konvencionalnih sojeva.

Naprotiv, te izmene danas mogu biti preciznije i bezopasnije od onih koje nastaju u prirodnim mutacijama ili u mutacijama dobijenim dirigovanom laboratorijskom mutagenezom zračenjem i hemikalijama koja se koristi u konvencionalnom stvaranju novih sojeva.

Stručnjaci zbog toga ističu da nove tehnologije trebaju nova pravila. Na tom tragu je, među ostalim, odluka Američkog ministarstva poljoprivrede koje je u aprilu odobrilo da se dva GMO-a dobijena CRISPR-om (šampinjon koji ne tamni nakon branja i voštani kukuruz s visokim prinosom) izuzmu od uobičajenih regulacija propisanih za GMO. Razlog toga je činjenica da ti usevi ne sadrže nikakve unete gene.

Na primer šampinjoni koji ne tamne dobijeni su tako što im je CRISPR-om isključen gen za proizvodnju enzima koji uzrokuje stvaranje smeđe boje.

Neki kritičari ove odluke smatraju da bi svaka modifikacija gena trebalo da se reguliše prema pravilima za GMO jer i najmanja promena DNK može imati neočekivane posledice.

Međutim biotehnolozi ističu da je to skupo, a besmisleno, jer svaki soj s novim svojstvima ima neke drugačije gene bio on dobijen prirodnim mutacijama, ljudskim odabirom, konvencionalnom tehnologijom ili biotehnologijom. Drugim rečima, za sve nove proizvode trebalo bi da važe ista pravila, nezavisno oa tehnologije.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: Tportal / Foto: Gizmodo)

loading...

Related posts

Leave a Comment