Misterije svemira 

Kako bi izgledalo putovanje kroz svemirsku crvotočinu?

U filmu „Kontakt“, Džodi Foster putuje kroz jednu. Kao i Metju Mekonahi u filmu „Međuzvezdani“, Spok u filmu „Zvezdane staze“ iz 2009. godine, i skoro sva ekipa franšize „Zvezdana kapija“.

Svemirske crvotočine izuzetno su popularne u naučnoj fantastici, ali da li je reč o naučnoj činjenici?

Niko još tačno ne zna.

Ipak, to ne znači da ne možemo da zamislimo kako bi izgledalo to iskustvo.

Davne 1935. godine fizičari Albert Ajnštajn i Nejtan Rozen uzeli su u obzir mogućnost postojanja “mostova” koji bi povezivali dve prilično udaljene tačke u svemiru predstavljajući prečicu zahvaljujući kojoj bi se uštedelo na vremenu.

Ovi portali ne moraju da povezuju isključivo dve tačke unutar jednog univerzuma, oni bi mogli da povezuju i dva različita univerzuma.

Crvotočine sadrže dva otvora, najverovatnije kružnog oblika, i tunel koji ih povezuje. Iako ih matematički predviđa Ajnštajnova opšta teorija relativnosti, naučnici do danas nisu uspeli da otkriju njihovo postojanje.

Negativnu masu crvotočine bilo bi moguće opaziti pomoću uticaja koji bi njihova gravitacija izvršila na svetlost koja prolazi pored njih.

Pojedine teorije ukazuju na to da bi na krajevima crvotočine mogle da se nađu dve crne rupe, ali sam nastanak crnih rupa nikada do sada nije proizveo crvotočinu.

Međutim, čak i da zaista postoje, putovanje kroz njih bilo bi komplikovano iz više razloga, piše Kjurioziti.

loading...

Prvi je veličina. Primordijalne crvotočine postoje verovatno na mikroskopskom nivou od oko 10–33 centimetara. Ipak, kako se univerzum neprestano širi, moguće je da bi se samim tim uvećale i njihove dimenzije.

Drugi problem je njihova stabilnost – ove vrste tunela urušile bi se za veoma kratko vreme.

Ali nedavno naučno otkriće pokazalo je da bi egzotična materija – koju ne treba poistovećivati sa crnom materijom ili antimaterijom, mogla znatno da produži ovaj vremenski interval.

Ipak, ni to ne bi rešilo problem u potpunosti jer bi i dalje postojala mogućnost da standardna materija crvotočine destabilizuje portal.

Treće, sam ulazak u crnu rupu mogao bi da izduži naša tela u beskonačnost, što ne bi nimalo bilo prijatno.

A putovanje bi moglo da izgleda i ovako:

„Jednom kada dospete do horizonta događaja u crnoj rupi – granice iza koje događaji ne mogu da utiču na posmatrača, videćete ‘beskonačno energičnu svetlost iz spoljašnjeg sveta koja sadrži prikaze cele istorije univerzuma’.

Kada uđete u samu crvotočinu, stvari će izgledati deformisano, nešto poput vrste sočiva ‘riblje oko‘. Tok svemira će se preokrenuti, i umesto da budete uvučeni unutra, bićete potisnuti napolje, sve dok ne vidite još jedan blesak svetlosti, koji ovaj put sadrži svu budućnost univerzuma.

Nakon trećeg svetlosnog bleska, koji vas čeka po stizanju na spoljašnji horizont događaja bele rupe, stići žete na željeno odredište“, objašnjava Sandrin Keurstemont za Nju sajentist TV.

Naime, ovaj popularni koncept predviđa povezivanje crne sa belom rupom. Za razliku od crnih rupa, iz kojih skoro ništa ne izlazi, u bele rupe skoro ništa ne ulazi.

Uprkos svim preprekama, stručnjaci nastavljaju da istražuju koncept svemirskih crvotočina kao metod svemirskog putovanja, sa nadom da će buduća znanja i tehnologije jednog dana omogućiti njihovu upotrebu.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:Svet tajni |
Pratite me na Instagramu@dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:@Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+Svet tajni |
(B92.net)
loading...

Related posts

Leave a Comment