Misterije svemira 

Koje tajne krije treći Van Alenov pojas oko Zemlje?

U augustu 2012 godine Iz američkog svemirskog centra Kenedi, na Floridi, uspešno su lansirana dva satelita ( “Van Alen A” I “Van Alen B”) za proučavanje radijacionih pojaseva iznad Zemljine atmosfere. Predviđeno je da misija traje dve godine. Uz pomoć dva identična satelita Naučnici će pokušati da da ustanove kako da elektromagnetne oluje na Suncu utiču na spoljašnji I unutrašnji radijacioni pojas, takozvane van Alenove prstenove, koji sa svoje strane utiču na život na zemlji ja mogu da ugroze kosmonaut sam letelice u Orbiti.

“Čak i 55 godina nakon njihovog otkrića, Zemljini radijacijski Pojasevi su još uvek u stanju da nas iznenade i u njima se i dalje kriju tajne koje tek treba otkriti i objasni.”, Rekao je Niki Foks, zamenik projekta Sonda van Alen, inače naučnik SA Univerzitet John Hopkins u laboratoriji za primenjenu fiziku u Laurelu, Merilend.

“Mislili smo da poznajemo radijacijske pojaseve, ali to ipak nije tačno. Napredak u tehnologiji i samom detektiranju koji je napravila NASA je u ovoj misiji, već ima skoro tekući uticaj na osnovnu nauku. ”

Sateliti bi trebali da Prolete kroz pomenute pojaseve samo da se povremeno približe jedan drugom na svega 161 kilometar, odnosno da se međusobno udalje čak do 38 hiljada kilometara. Van Alenov radijacioni Pojas je već otrkio prvi američki satelit Eksplorer 1 lansiran 1. februara 1958. godine.

Najsvežija novost SA najnovijih satelita je otkriće trećeg van Alenovog pojasa na visini između 19.100 do 22.300 km na površine Zemlje koga čine superbrzi Energetski Elektroni.

Treći pojas je zapravo Otkriven već u septembru. Četiri sedmice nakon što su sateliti lansirani Jak Sunčev Val je skoro uništio postojeće pojaseve. “Nemamo ideju koliko se često događaju ovakve stvari- napisala je u studiji Dan Baker izašloj U naučnom časopisu Nauka. “Možda se dešava često, ali do sada nismo imali instrumenti kojima Bi da zabeležili.”
“Fantastične nove mogućnosti i tehnološki napredak, primenjen kod Sonda van Alen, dao je priliku naučnicima da vide Detaljno, kao nikada do sada, kako su rasprostranjene Energetski nabijene čestice u radijacijskim pojasevima, ili isto taka, daje im uvid o uzrocima njihovih promena, te kako ovi procesi deluju na Gornje granice Zemljine atmosfere. “, rekao je Džon Grunsfeld NASA-u Prijavljeni administrator za nauku u Vašingtonu.
Kao što se i očekivalo Sateliti su odmah nakon lansiranja registrovali dva pojasa. Kratko posle toga spoljni van Alenov Prsten je bio pocepan najverovatnije zbog jakog solarnog vetra koji je za sobom ostavio jedan Prsten sa Energetski nabijenim delovima.

Na jednoj strani spoljnog pojasa Elektroni su se pojačali da bi se sledećih sedmica smanjili. Najdublji, unutrašnji krug je sve vreme ostao stabilan. Premda još uvek ne znaju o čemu je reč naučnici su srećni šta su uspeli da uhvate formiranje novog kola obzirom da se na desilo upravo nakon lansiranja svemirskih sondi.

Pojaseve u obliku prstena nazvane “van Alenovi radijacijski Pojasevi” otkrio je pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih na veštačke satelitska “Eksplorer 1” i “Eksplorer 2”.

Pored Nekoliko slojeva atmosfere Zemlju okružuju i dva prirodna radioaktivna pojasa: unutrašnji nalazi se na visini oko oko 3000 kilometara iznad zemlje i debeo je oko 5000 kilometara. Spoljnji Pojas obuhvata prostor na visini od 15 do 20 hiljada kilometara iznad površine zemlje i širok je 6000 do 10 000 kilometara.

Reč je o pojasevima u obliku krofne u kojima se nalaze jako naelektrisan čestice zarobljene u Zemljinom magnetnom polju. Vanjski pojas sadrži visokoenergetske elektrone, a oba u sebi imaju i manju količinu alfa-čestica. Čestice potiču od solarnih vetrova koje erupcije na Suncu izbacuju u svemir.
Zemljino magnetno polje je barijera koja štiti planetu od ovih radioaktivnih čestica tako što ih skreće sa putanje.
Radijacija je ono što i dan danas predstavlja najveću prepreku putovanjima u svemir.

loading...

Količina radijacije u pojasevima varira. Internet je pun tekstova o pokušaju, navodno izvedenom 1962. godine, da se napravi Rupa u van Allenovim pojasevima 248 milja (400 km) od Zemlje?

Tokom operacije nazvane “Starfish fotografia premijer” Američka Komisija za atomsku energiju (AEC) je uz pomoć nuklearne eksplozije snage 1,4 megatona pokušala napraviti neprirodni Koridor kroz van Allenove pojaseve.

Navodno je već tada nastao Treći pojas koji je bio 100 puta intenzivnijeg zračenja od prirodnih pojaseva, a 2002. godine je ova zona još uvek imala 25 puta snažniju radijaciju od druga dva pojasa.


Pogledajte NOVI video klip na temu: Put ka središtu Zemlje – Najdublja rupa na svetu

V I D E O


Treba napomenuti da je svaka od Raketa “Apolo” provela približno oko četiri sata u pojasu. Prema nekim izvorima Nivo radijacije kojoj su astronauti bili izloženi bio je daleko ispod kritičnog nivoa i odgovarao je količini koja se ima tokom medicinskog Ks zračenja u ambulanti. Izvan pojaseva, bliže Mesecu, nivo radijacije je daleko manji, a problem nastaje samo ako astronauti godinama borave u takvom ambijentu.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment