Misterija: Zašto NASA sprema misiju na planetu Ceres? (VIDEO+)

Dwarf-Planet-Ceres-Sports-a-Whole-Lot-of-Craters-on-Its-Surface-473516-3
Foto: pics-about-space.com

Mada je većini ljudi ova informacija nepoznata, između Marsa i Jupitera postoji još jedna planeta.

Planeta Ceres je otkrivena 1801. godine, čak 129 godina pre Plutona. Ceres je prvo smatran planetom, zatim asteroidom, a kasnije je proglašena patuljastom planetom. Razlog zbog kog je ova planeta ponovo u žiži javnosti su „Nasini“ planovi da se bolje pozabavi njom.

Ceres je jedna od pet takozvanih patuljastih planeta koje priznaju „Nasa“ i Međunarodna astronomska unija. Preostale četiri su Erida, Pluton, Makemake i Haumea. Ono što Ceres razlikuje od drugih „patuljaka“ je činjenica da će ona uskoro dobiti prvog posetioca sa Zemlje.

„Nasina“ svemirska letelica „Zora“ (Dawn) bi trebalo da sleti na površinu Ceresa 6. marta.

– Ceres je „planeta“ za koju najverovatnije nikada niste čuli – rekao je Robert Mejs, menadžer projekta „Zora“ u „Nasinoj“ laboratoriji u kalifornijskom gradu Pasadeni.

– Ceres možemo da okarakterišemo kao patuljka među planetama, ali je reč o pravom divu u pojasu asteroida. Ne samo da je reč o najvećem nebeskom telu između Marsa i Jupitera, već je Ceres i najveći objekat koji se nalazi između Sunca i Plutona, a koji i dalje nije posetila nijedna letelica sa Zemlje – objašnjava dr Mark Rejman, glavni inženjer i direktor misije „Zora“.

– Veoma smo uzbuđeni. Uspešno upravljamo ovom letelicom već sedam godina i ona je do sada prešla više od 5 milijardi kilometara. Na svom putu je „zora“ uspešno prošla pored Marsa… Zatim smo 14 meseci orbitirali i podrobno analizirali džinovsku protoplanetu Vestu. Sada smo konačno nadomak istorijskog podviga, prvog uspešnog istraživanja jedne patuljaste planete – rekao je dr Rejman.

„Nasini“ istraživači kažu da se na površini Ceresa vidi da je ova planeta imala bliske susrete sa asteroidima. Međutim, zašto bismo uopšte proučavali jedan takav „izudarani svemirski kamen“?

Prema rečima doktora Rejmana, Ceres je interesantan naučnicima jer je uspešno preživeo sve te udare meteora. Ono što do sada znaju o ovoj planeti stručnjacima govori da je Ceres načinjen od stena i leda, a „Nasin“ tim istraživača sumnja da bi ispod površine Ceres mogao da krije jezera ili „možda čak i okeane“.

Izučavajući Ceres, mogli bismo da steknemo nova znanja o procesu formiranja Sunčevog sistema.

loading...

– Moramo da proučavamo Ceres iz jednog jednostavnog razloga – zato što je tu. Moramo da pokušamo da shvatimo univerzum u kom živimo. Moramo da proučimo ovu planetu zato što žudimo za znanjem. Ovakvi poduhvati su ono što čini ljudski duh – rekao je Rejman.

Doktor Rejman je podsetio ako bismo se oslanjali na znanja od pre 200 godina, smatrali Ceres planetom Sunčevog sistema, kao što smo donedavno mislili i za Pluton.

Podsetimo, „Nasa“ trenutno priznaje osam planeta Sunčevog sistema: Merkur, Veneru, Zemlju, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun; kao i već pomenutih pet patuljastih planeta.

Međutim, naučnici ne smatraju broj od pet patuljastih planeta za konačno rešenje. Objekat nazvan 2012 VP113 se smatra jednim od najdaljih objekata koji pripadaju našem Sunčevom sistemu. Objekat je šaljivo nazvan „Bajden“, po američkom potpredsedniku (VP je skraćenica za njegovu titulu na engleskom – vice president).

Drugi naučnici, poput Majka Brauna, čoveka koji je odgovoran za to što Pluton više nije planeta, smatraju da u Sunčevom sistemu postoji više od 360 potencijalnih patuljastih planeta.

Jedino što nam preostaje je da čekamo.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: Blic)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.

  • Doktor Rejmon je sve lepo objasnio ali nije zavrsio pricu do kraja. A “zaboravio” je da isprica i pocetak. Pre petnaestak godina registrovan je signal iz svemira koji se cikljicno ponavljao. Izvor signala nije bio statican. Na osnovu putanje izvora signala lociran je asteroid Churyumov-Gerasimenko. Signal se ne prostire ravnomerno na sve strane vec je uvek usmeren na odredjenu tacku u suncevom sistemu – odnosno njegov maksimalni fluks je usmeren u tu tacku (postoji rasipanje signala). Ta tacka je Ceres. Projektom Roseta Stone je istrazen asteroid Churyumov-Gerasimenko. Sta je tamo otkriveno, mozema samo da pretpostavljamo posto zvanicno nije otkriveno NISTA. Pokvario se robot. A sta je sa drugom sondom???
    Ceres je bio u zizi interesovanja u decembru prosle godine zbog pojave nekoliko fotografija na kojima se na povrsini Ceresa vidi krater sa enormno jakom blestecim oblastima. Svemirska sonda Dawn je imala zadatak da resi tu misteriju. I misterija je resena. Tak krater je rupcaga kao i bilo koja druga. Znaci ponovo je otkriveno NISTA.
    I zasto spustati novu sondu na Ceres?