Misterije svemira 

Otkrivamo: Šta bi se desilo kada bi Sunce nestalo?

Proučili smo moguće scenarije do kojih bi moglo doći raspadom Sunčevog sistema i nestankom ove užarene lopte.

Sunce je oko 333.000 puta veće mase od Zemlje i proizvodi jednaku količinu energije kao milijarda nuklearnih bombi svake sekunde.

Zbog ogromne mase Sunce je dominantna gravitaciona sila u Sunčevom sistemu, i drži svih osam planeta u eliptičnim orbitama.

Istovremeno, sunčeva energija greje našu planetu taman u dovoljnoj količini da zemljina površina dobije savršenu temperaturu za tekuću vodu, bez koje ne bi bilo života.

Ali šta bi se dogodilo kad bi nestalo Sunce?

Koliko god smešno zvučalo to pitanje, o njemu je razmišljao i Albert Ajnštajn.

Naučnici su pretpostavljali, iako nisu dokazali, da je gravitacija delovala u datom trenutku. Da je to istina, onda bi prva stvar koja bi se dogodila nakon nestanka Sunca bila ta da bi sve planete (uključujući i Zemlju) odletele u svemir. U Sunčevom sistemu bi se dogodio pravi haos.

Svetlo, sa druge strane nije trenutno, ono putuje 299.792.458 metara u sekundi i treba mu oko osam minuta da dosegne Zemlju. Dakle, videli bismo sunčevu svetlost još oko osam minuta nakon što bi nestalo Sunce, iako bismo osetili sunčev nestanak pre nego što bi ga videli?

Kao što je Ajnštajn dokazao sa svojom teorijom opšte relativnosti, sila gravitacije nije trenutna nego putuje jednakom brzinom kao i svetlost.



Dakle, ako bi Sunce nestalo, definitivno ne bismo toga bili svesni punih osam minuta pre nego što bi nam se, bukvalno, smračilo pred očima..

loading...

Večno noćno nebo

Ako mislite da bismo ostali u potpunom mraku, varate se. I dalje bi sijale zvezde i struja bi nastavila da radi, pa bi gradovi ostali osvetljeni dokle god bi bilo struje. Čak bi i planete ostale vidljive neko kratko vreme.

Ali nakon osam minuta jedna stvar na Zemlji bi se naglo zaustavila, objašnjava Majkl Stivens, osnivač popularnog kanala na YouTubeu. Bez sunca, nestala bi fotosinteza, procesa kojim se sve biljke hrane. Što znači da bi većina malih biljaka uvenula za nekoliko dana.

Ledena planeta

– A opet gde je tu reči o toploti? Naime, nakon nedelju dana prosečna temperatura na Zemlji pala bi na 0 stepeni Celzijusa, a do kraja prve godine dosegla bi -100 stepeni Celzijusa – kaže Stivens.

Istovremeno, hladili bi se okeani i mora, i vremenom bi se zaledili, što bi Zemlju pretvorilo u ledeni svet. Ali, kao i duboka jezera zimi, i sad bi se zaledile samo površine, što znači da bi ostale u tekućem stanju ispod.

Ako bi neki čovek ovo preživeo, jedino utočište bi mu bilo blizu geotermalnih otvora na dnu okeana. Ovi otvori emituju toplotu koja izvire iz središta Zemlje.

Sa druge strane, životinje koje žive u blizini spomenutih otvora danas, mogle bi da nastave da preživljavaju još milijardama godina nakon nestanka Sunca, jer im ne treba svetlost i sunčeva energija za život, nego hranu i energiju crpe iz topline koja dolazi iz otvora.

Iako bi većina života bili izbrisana sa naše planete bez Sunca, oni organizmi koji bi opstali mogli bi da napreduju nekoliko sledećih milijardi godina, ni ne pitajući se gde je nestalo Sunce.

Ovakva ledena Zemlja nalik je nekim postojećim satelitima koji se nalaze oko Jupitera i za koje astrobiolozi smatraju da sadrže vanzemaljske mikrobe, piše “Business Insider”.

Šta bi sve moglo da zadesi Zemlju jednog dana?

1. Raspad univerzuma

Od velikog praska pre 13,8 milijardi godina kosmos se neprestano širi. Veoma polako. Kosmolozi su, međutim, otkrili da se brzina njegovog širenja tokom vremena povećala. Čak i ako je takav razvoj događaja nastupio pre više stotina miliona godina, jedno je očigledno: svemir se širi sve brže, što bi za više milijardi godina moglo da dovede do njegovog rapada.

2. Blesak gama-zračenja

Gotovo da nema fenomena u univerzumu koji je toliko snažan kao blesak gama-zračenja. Kako navodi businessinsider.de, samo jedan takav blesak oslobađa veću energiju nego Sunce tokom tokom celokupnog vremena postojanja. Samim tim, posledice ovog prirodnog fenomena bile bi katastrofalne. Ukoliko bi blesak gama zračenja pogodio Zemlju, ozonski omotač bi u trenutku bio uništen. Više ne bismo mogli da se zaštitima od opasnog UV-zračenja. Osim toga, Zemlja bi se ohladila munjevitom brzinom, a neizbežna posledica bilo bi masovno izumiranje.

3. Udar jata asteroida

Mada nije zanemarljiva, razorna snaga jednog asteroida je ipak ograničena. Da bi sav život na Zemlji bio uništen, našu planetu bi moralo da pogodi čitavo jato nebeskih tela. Na sreću, izgledi za tako nešto nisu veliki, ali ukoliko bi se to dogodilo, život kakav poznajemo vrlo brzo bi nestao. Temperatura vazduha bi narasla iznad 480 stepeni Celzijusa i takvo stanje bi trajalo nekoliko nedelja.

4. Crna rupa bi mogla da uništi Zemlju

Koliko god da je misteriozan ovaj fenomen, toliko su i zastrašujuće teorije povezane s njim. Naučnici pretpostavljaju da postoje crne rupe koje putuju univerzumom. Ako neka od njih dospe u Sunčev sistem, sama njena blizina bila bi dovoljna da izazove izbacivanje Zemlje u drugi planetarni sistem ili direktno na Sunce. Postoji mogućnost i da Zemlja kroz crnu rupu dospe na kraj našeg univerzuma i završi u nekom drugom.

5. Sunce bi moglo da spali Zemlju

Život na Zemlji je moguć zahvaljujući Suncu. Međutim, jednoga dana u dalekoj budućnosti upravo ono bi moglo da bude razlog prestanka svekolikog života na Zemlji. Sunce pretvara vodonik u helijum, ali za nekoliko milijardi godina rezerve vodonika će biti skoro istrošene, pa će Sunce sagorevati helijum. Budući da se u tom procesu oslobađa mnogo više energije, Sunce bi moglo da se raširi. U takvim okolnostima ono bi ili privuklo Zemlju ili bi je izbacilo iz orbite. Nijedna od ove dve opcije ne bi bila dobra, jer bismo u prvom slučaju izgoreli, a u drugom bismo se smrzli.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment