Na današnji dan 

Na današnji dan 1942. godine vršeni tajni eksperimenti izrade atomske bombe | 2. Decembar

atomic-bomb-e1355417893840

2. decembar (2.12.) je 336. dan godine po gregorijanskom kalendaru (337. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 29 dana.

  • 1254. — Kralj Sicilije Mafred pobedio u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.
  • 1804. — Papa Pije VII u Parizu krunisao Napoleona Bonapartu za cara Francuske.
  • 1805. — Napoleon u bici kod Austerlica, poznatoj kao „bitka tri cara“, sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
  • 1823. — Predsednik SAD Džejms Monro u Kongresu SAD objavio dokument, Monroovu doktrinu, kojim je proklamovana izolacionistička politika SAD. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika kasnije pod geslom „Amerika Amerikancima“ dobila jako nacionalno obeležje.
  • 1848. — Austrijski car Ferdinand I abdicirao u korist svog sinovca Franca Jozefa I.
  • 1852. — U Francuskoj proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.
  • 1901. — Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.
  • 1942. — Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put demonstrirana nuklearna lančana fisija.
  • 1950. — Odlukom Ujedinjenih nacija bivša italijanska kolonija Eritreja ušla u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
  • 1954. — Senat Sjedinjenih Američkih Država izrekao javni prekor senatoru Džozefu Makartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.
  • 1971. —
    • Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade “Mars III” spustio se na Mars.
    • Od šest emirata u Persijskom zalivu, Abu Dabija, Dubaija, Šardže, Adžmana, Uma al Kajvajn i Fudžejra osnovana federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata.
  • 1972. — U požaru koji je izbio tokom muzičkog festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu poginulo najmanje 50 osoba.
  • 1982. — Hirurg Vilijam de Vris na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti primenio prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisan zubar Barni Klark, živeo s tim srcem 112 dana.
  • 1990. — Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.
  • 1994. — Filipinski feribot s više od 600 putnika potonuo u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Život izgubilo 140 osoba.
  • 1998. — SFOR u Bijeljini uhapsio Radislava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske, i predao ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio Krstića za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora.
  • 2001. — Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron, podnela molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.
  • 2003. — Tribunal u Hagu izrekao kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru VRS koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 muslimana u Srebrenici u leto 1995.

Rođenja:

  • 1859. — Žorž Sera, francuski slikar († 1891)
  • 1907. — Ismet Mujezinović, jugoslovenski i bosanskohercegovački slikar († 1984)
  • 1923. — Marija Kalas, američka operska pevačica. († 1977)
  • 1932. — Serđo Boneli, italijanski strip autor i izdavač. (†2011)
  • 1935. — Ljubomir Simović, srpski književnik
  • 1944. — Ibrahim Rugova, albanski političar († 2006)
  • 1946. — Đani Versače, italijanski modni dizajner. († 1997)
  • 1948. — Antonjin Panenka, češki fudbalski reprezentativac.
  • 1968. — Nejt Mendel, američki basista iz grupe Fu fajtersa
  • 1971. — Frančesko Toldo, italijanski fudbaler.
  • 1973. — Monika Seleš, američka teniserka.
  • 1973. — Jan Ulrih, nemački biciklista.
  • 1981. — Britni Spirs, američka pevačica
  • 1981. — Danijel Pranjić, hrvatski fudbaler.
loading...

Smrti:

  • 1547. — Hernan Kortez, španski osvajač. (*1485).
  • 1859. — Džon Braun, američki borac za ukidanje crnačkog ropstva.
  • 1814. — Donasje Alfons Fransoa, poznat kao Markiz de Sad, francuski aristrokrata i književnik
  • 1969. — Kliment Vorošilov sovjetski vojni komandant i političar.
  • 1981. — Dr Hugo Klajn, Šekspirolog
  • 1993. — Pablo Eskobar, šef kolumbijskog narko-kartela.
  • 2000. — Milan Mića Popović, srpski i jugoslovenski slikar i grafičar.
  • 2011. — Pavle ” Pavo” Jurina, jugoslovenski i hrvatski rukometaš. († 1954.)

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment