Na današnji dan 

Šta se dogodilo na današnji dan? | 20. Novembar

dunia-min

  • 284. — Dioklecijan izabran za rimskog cara. Njegovim dolaskom na presto započinje period poznat kao Pozna antika.
  • 1780. — Velika Britanija je objavila rat Holandiji, nakon što je utvrdila da holandski brodovi snabdevaju američke pobunjenike francuskim i španskim oružjem.
  • 1818. — Južnoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.
  • 1873. — Dva grada na desnoj i levoj obali Dunava, Budim i Pešta spojeni su u jedan i formirali mađarsku prestonicu Budimpeštu.
  • 1917. —
  • Ukrajina je proglašena republikom.
  • Počela je bici kod Kambreja u Prvom svetskom ratu.
  • 1923. — Garet Morgan je patentirao prvi automatski semafor.
  • 1924. — U Turskoj je ugušena pobuna Kurda, čija je teritorija ugovorom u Lozani posle Prvog svetskog rata, podeljena između nekoliko država.
  • 1945. —
  • U Nirnbergu je pred Međunarodnim vojnim sudom počelo suđenje nacističkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle deset meseci, 12 optuženih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a trojica su oslobođena.
  • Saveznička Kontrolna komisija dala je dozvolu za preseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Mađarske u Zapadnu Nemačku.
  • 1952. — Prvi zvanični putnički let preko Severnog pola iz Los Anđelesa u Kopenhagen.
  • 1959. —
  • Generalna skupština UN je usvojila Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.
  • U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugal i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).
  • 1980. — U Kini je počelo suđenje “četvoročlanoj bandi”, koju je predvodila Đang Ćing, udovica predsednika Mao Cedunga. Oni su optuženi za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije 1966-76.
  • 1980. — Jezero Penjor u Luizijani je nestalo kada su rudari koji su tražili naftu slučajno probušili tavan podzemnog rudnika soli.
  • 1991. — U Vukovaru, JNA je odvela oko 260 osoba iz bolnice u pravcu poljoprivrednog dobra Ovčara, posle čega im se gubi trag .[1]
  • 1995. — Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice, bivši komunista Aleksandar Kvasnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.
  • 1998. — Sa kosmodroma u Bajkonuru Rusija je lansirala Zarju, prvi modul Međunarodne svemirske stanice.
  • 2001. — Na opštim izborima u Danskoj socijaldemokrate su prvi put posle 80 godina izgubile vlast. Pobedili su liberali Andersa Foga Rasmusena.
  • 2002. — Savet za radiodifuziju Turske predložio je državnom radiju i televiziji da počnu sa emitovanjem emisija na, ranije zabranjenom, kurdskom jeziku, što je korak napred ka članstvu u EU.
  • 2003. — U eksploziji automobila-bombi u Istanbulu u blizini britanskog konzulata i ispred predstavništva londonske banke HSBC, poginulo je 27 osoba, među kojima je i generalni konzul Velike Britanije Rodžer Šort, a više od 450 ljudi je povređeno.

Rođenja:

  • 1602. — Oto fon Gerike, nemački fizičar i pronalazač.
  • 1793. — Nikolaj Lobačevski ruski matematičar. (†1856).
  • 1863. — Bogdan Popović, srpski pisac, estetičar i književni kritičar.
  • 1889. — Edvin Habl, američki astronom. (†1953).
  • 1901. — Hose Andrade, urugvajski fudbaler. (†1957).
  • 1925. — Maja Plisecka, ruska balerina. (†2015).
  • 1938. — Toma Zdravković, srpski pevač narodne muzike (†1991).
  • 1946. — Patrijarh moskovski Kiril
  • 1962. — Gerardo “Tata” Martino, argentinski fudbalski trener.
  • 1969. — Volfgang Štark, nemački fudbalski sudija.
  • 1979. — Arpad Šterbik, srpski rukometaš.
  • 1979. — Bojana Popović-Petrović, crnogorska rukometašica.
  • 1981. — Karlos Buzer, američki košarkaš.
  • 1990. — Luka Stepančić, hrvatski rukometni reprezentativac.
  • 1990. — Benjamin Burić, bosanski rukometaš.
  • 1990. — Senjamin Burić, bosanski rukometaš.

Smrti:

  • 1847. — Joakim Vujić, srpski književnik (*1772.)
  • 1868. — Uzun Mirko Apostolović, srpski ustanik i vojvoda (*1782.)
  • 1894. — Anton Grigorjevič Rubinštajn, ruski kompozitor i pijanista. (* 1829.)
  • 1910. — Lav Tolstoj, ruski pisac i mislilac (*1828.)
  • 1914. — Dimitrije Tucović, istaknuti teoretičar i vođa socijalističkog pokreta u Kraljevini Srbiji, poginuo kao rezervni oficir srpske vojske u Prvom svetskom ratu (*1881.)
  • 1935. — Džon Dželiko, britanski admiral i državnik. (* 1859.)
  • 1936. — Buenaventura Duruti, španski revolucionar i anarhista (*1896.)
  • 1945. — Fransis Vilijam Aston, engleski fizičar. (* 1877.)
  • 1975. — Fransisko Franko, španski diktator (*1892.)
  • 1978. — Đorđo de Kiriko, italijanski slikar (*1888.)
  • 1997. — Stanislava Pešić, filmska, pozorišna i televizijska glumica (*1941.)
  • 2003. — Radivoje Vican Vicanović, poznati foto-reporter i fotograf. (* 1948.)
  • 2007. — Slavko Simić, srpski glumac. (* 1924.)

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @dusanmarkovic.st |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment