Paranormalne 

Da li je duša besmrtna?

Sokratu i Platonu odaje se priznanje da su među prvima unapređivali svedočenje o tome da je duša besmrtna. No oni nisu začetnici ovog učenja. Svedočenje o ljudskoj besmrtnosti potiče iz mnogo ranijeg doba.

Međutim, Sokrat i Platon razvili su sam koncept i od njega načinili filozofsko učenje, čineći ga na taj način prihvatljivijim za školovane slojeve ljudi svog i budućeg vremena. Grci su i pre Sokrata i Platona verovali da duša nastavlja živeti poslije smrti.

Pitagora, glasoviti grčki matematičar iz šestog veka pr. n. e., smatrao je da je duša besmrtna i podložna transmigraciji. Pre njega je Tales iz Mileta, za kojeg se kaže da je najraniji poznati grčki filozof, smatrao da besmrtna duša ne postoji samo u ljudima, životinjama i biljkama nego i u predmetima kao što su magneti, budući da mogu pomerati gvožđe.

Drevni su Grci tvrdili da se duše mrtvih brodom prevoze preko reke Stiks u ogromno podzemno područje koje se naziva donji svet. Tamo su sudije sudili dušama, dosuđujući im ili muke u zatvoru s visokim zidinama ili blagostanje u Eliziju.

U Iranu, odnosno Persiji, na istoku, u sedmom veku pre n. e. živio je prorok po imenu Zaratustra. On je uveo način obožavanja koji je postao poznat kao zoroastrizam. Zoroastrizam je bio religija Persijskog Carstva, koje je dominiralo svetskom scenom pre nego što je Grčka postala glavnom silom.

Spisi zoroastrizma kažu: ”U Besmrtnosti će duša Pravednog stalno biti u Radosti, ali u mukama će duša Lažljivca sigurno biti. A ove je zakone Ahura Mazda (znači ”mudri bog“) doneo kroz svoju suverenu vlast.

Učenje o besmrtnosti duše bilo je deo iranske religije i prije nastanka zoroastrizna. Naprimer, drevna su se iranska plemena brinula za duše umrlih tako što su im prinosila hranu i odeću koje će moći koristiti u podzemlju.

Verovanje u zagrobni život bilo je središte egipatskih religija. Egipćani su verovali da će duši umrle osobe suditi Oziris, veliki bog podzemlja. Naprimjer, jedan papirusni dokument, za koji se tvrdi da potiče iz 14. veka pr. n. e., prikazuje Anubisa, boga mrtvih, kako vodi dušu pisara Hunefera pred Ozirisa.

Zatim se na vagu stavlja pisarevo srce, koje predstavlja njegovu savest, nasuprot peru koje božica istine i pravde nosi na svojoj glavi. Tot, jedan drugi bog, zapisuje ishod. Budući da Huneferovo srce nije teško od krivice, ono je lakše od pera, pa je Huneferu dozvoljeno da uđe u Ozirisko podzemlje i da primi besmrtnost.

Na tom se papirusu ujedno nalazi i jedno žensko čudovište koje stoji pored vage, spremno da proždere preminulog ako njegovo srce ne prođe na ispitu. Osim toga, Egipćani su mumificirali svoje umrle i čuvali tela faraona u impresivnim piramidama, budući da su verovali kako preživljavanje duše zavisi o očuvanju tela.

loading...

Dakle, različite su drevne civilizacije imale jedno zajedničko učenje — besmrtnost duše. Jesu li one to učenje usvojile iz istog izvora? Svakako da moramo da se pitamo gde je poreklo ovakog učenja o besmrtnosti duše.

”U drevnom je svetu“, kaže se u knjizi The Religion of Babylonia and Assyria,”vavilonska religija uticala na Egipat, Persiju i Grčku.“ Ta knjiga dalje objašnjava: ”S obzirom na rane kontakte između Egipta i Vavilona, kao što to pokazuju pločice iz El-Amarne, sigurno je postojalo mnogo prilika za unošenje vavilonskih gledišta i običaja u egipatske kultove. Mitrin kult u Persiji otkriva neosporan uticaj vavilonskih shvatanja. Sada naučnici bez pogovora potvrđuju intenzivno mešanje semitskih učenja kako s ranom grčkom mitologijom tako i s grčkim kultovima da o tome nije potrebno dalje raspravljati. Ta su semitska učenja u velikoj meri karakte- ristično vavilonska.“

No zar nije vavilonsko gledište o tome što se događa nakon smrti znatno različito od gledišta vavilonski Ep o Gilgamešu. Ostarelog junaka epa, Gilgameša, progonila je realnost smrti, pa se on uputi u potragu za besmrtnošću koju ne uspeva pronaći.

Poruka celog epa jeste to da je smrt neizbežna i da je nada u besmrtnost samo iluzija. Znači li to da Vavilonci nisu verovali u zagrobni život?

Profesor Morris Jastrow, sa Univerziteta Pennsylvania (SAD) napisao je: ”Ni narod, a niti vođe religiozne misli (u vavilonu) nisu nikada smatrali da postoji mogućnost potpunog istrebljenja onog što je jednom stvoreno.

Smrt je (prema njihovom gledištu) bila prolaz prema nekoj drugoj vrsti života, a poricanje besmrtnosti samo je naglašavalo kako je nemoguće izbeći promjenu postojanja koja nastupa smrću.“ Da, i Vavilonci su verovali da se život neke vrste, u nekom obliku, nastavlja posle smrti. Pokazali su to tako što su zajedno s mrtvima ukopavali razne predmete da bi ih oni mogli koristiti na ”onom svetu“.

Očigledno je da učenje o besmrtnosti duše dopire sve do drevnog Vavilona. Prema Bibliji, knjizi koja je karakteristična po tome što sadrži tačnu istoriju, grad Babel, ili Vaviilon, osnovao je Nojev praunuk Nimrod. Posle opšteg potopa u Nojevim  danima postojao je samo jedan jezik i samo jedna religija.

Time što je sagradio grad i u njemu počeo graditi kulu, Nimrod je započeo jednu novu religiju.

Biblijski izvještaj kaže da su se, nakon što je došlo do pomutnje jezika u Vavilonu neuspešni graditelji kule rasprostranili i ponovno započeli svoj život, odnoseći sa sobom svoju religiju (1. Mojsijeva 10:6-10; 11:4-9). Vavilonska su se religiozna učenja tako raširila po cijeloj Zemlji.

Istorija kaže da je Nimrod umro nasilnom smrću. Razumno je pretpostaviti da su Vavilonci nakon njegove smrti bili skloni tome da ga visoko poštuju kao osnivača, graditelja i prvog kralja njihovog grada


NAJAVA: Danas u 16:30h očekujte NOVI video klip na našem Youtube kanalu Svet tajni.


Budući da su boga Marduka (Merodaha) smatrali osnivačem Vavilona, neki istoričari smatraju da Marduk predstavlja Nimroda. Ako je to istina, tada je shvatanje  o tome da osoba ima dušu koja nadživljava smrt morala biti aktualna barem u vreme Nimrodove smrti.

U svakom slučaju, stranice istorije pokazuju da je nakon potopa Vavilon, bio kolevka učenja o besmrtnosti duše.

Autor teksta Vitomir Vasić

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment