Egzorcizam: Zašto se u Srbiji o tome ćuti? (VIDEO+)

der-letzte-exorzismus-2
Foto: filmski.net

U svim kulturama postoji verovanje da su demoni u stanju da zaposednu ljudska bića. O egzorcizmu kroz vekove, isterivačima đavola koji žive i rade na ovdašnjimprostorima i zašto se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi o toj temi nerado govori.

Egzorcizam kao tema bio je aktuelan još u apostolskim vremenima, baš kao što je i danas, u drugoj deceniji XXI veka. U delima Svetih apostola (19-13-16) nalazi se priča o sedmorici sinova jevrejskog prvosveštenika Skeve. Videvši na koji način apostol Pavle izgoni demone iz ljudskih bića, odlučili su da se oprobaju u toj veštini. Posednutom su se obratili sledećim rečima: „Zaklinjemo se Isusom koga Pavle propoveda!“ Posednuti im je na to odvratio: „Hrista i Pavla odlično poznajem, vas ne!“ Nakon toga dotični je svu sedmoricu krvnički pretukao.

I zaista, prema hrišćanskom verovanju, najstrašnije što neko ljudsko biće može da zadesi je da ga okupira satana. U oba biblijska zaveta govori se o demonima koji ljudska bića teraju na činjenje zlih dela. Isus Hrist lečio je ljude tako što je iz njih izgonio demone. Njegov egzorcistički učinak bio je stoprocentan.

Boreći se protiv zlih nečistih sila, od postanka sveta, isto to čine i Hristovi sledbenici -sveštenici! Isterivači đavola strogo se drže pravila koja je 1614. godine ustanovio papa Pavle Peti. Dotični je u delu „Rituale Romanum“ opisao na koji način iz ljude isterati demone. Njegovo pisanje je u 19. veku dopunio papa Lav XIII, koji je uočio da se prisustvo satane kod posednutih prepoznaje na osnovu sledećih vidljivih znakova:znoj im smrdi na sumpor, pokazuju odbojnost prema religijskim simbolima i vrednostima, snaga im je nesrazmerna fizičkoj građi i starosti i odlično govore strane jezike.

U klasičnom egzorcističkom obredu sveštenik prvo podiže ruke na opsednutog izgovarajući molitve, a zatim držeći u rukama raspeće priziva Gospoda. Pri tome se trudi da ne podlegne demonskim iskušenjima, već na sve moguće načine pokušava da iz posednute osobe istera nečastivog. Obredi propisani u „Ritualu Romanum“ za osetljive osobe mogu predstavljati prilič an šok, od koga se do kraja života ne mogu oporaviti. Zato današnjim egzorcističkim obredima po pravilu prisustvuju psihijatri i psiholozi, to jest svi koji najiskrenije žele da opsednuti posle pomenutog čina nastave s normalnim životom.

 EGZORCIZAM U POKRETNIM SLIKAMA

U katoličkoj crkvi egzorcizam kao obred izgona nečistih sila iz ljudskih bića odavno ne predstavlja tabu. Međutim, javnost je za tu temu počela da se interesuje pre 42 godine, kad je reditelj Vilijam Fridkin 1973. godine po istoimenom romanu Viljema Pitera Blatija snimio film „The Exorcist“ (Isterivač đavola). Ipak ovo nije prvi film iz druge polovine 20. veka koji govori o egzorcizmu. Poljski sineasta Ježi Kavalerovič po proznom štivu Jaroslava Ivaškjeviča režirao je film „Majka Jovana Anđeoska“, (1961) u kojem je glavni junak jezuitski sveštenik koji se tokom egzorcizma fatalno zaljubljuje u opaticu posednutu satanom.

Ali možda i zbog misterioznih zbivanja koja su pratila samu realizaciju „Egzorcista“, američki elektronski i pisani mediji više su počeli da se zanimaju za ovu vrstu storije o dualizmu između Boga i satane. Naime, tokom snimanja Fridkinovog filma u iznenadnom požaru izgoreli su studijski enterijeri, osim prostorije koja je služila kao soba devojčice Regan (tumačila ju je Linda Bler), koju je zaposeo đavo. Sin glumice Mercedes Makembridž, koja je pozajmila glas demonskoj devojčici, masakrirao je ženu i ćerke, a potom izvršio samoubistvo.

Kad su u pitanju filmovi posvećeni egzorcizmu, treba pomenuti i „Isterivanje đavola iz Emili Rouz“ Skota Deriksona, „Obred“ Mikaela Hafstrema, „Opsednutost“ Stivena E. De Suzea, „Đavo u tebi „ Vilijama Breta Bela, „Tajne Vatikana“ Marka Neveldiha… Svi navedeni filmovi snimljeni su po istinitim događajima.

U Srbiji je još u studentskim danima Marko Cvejić režirao polučasovni igrani film „Slučaj Andrije E.“ (2005), koji predstavlja impresivan primer domaćeg egzotičnog metafizičkog horora na temu progona zlih bića iz ljudskih duša. Šteta što već deset godina ova tema nije prepoznata kod domaćih producenata, jer komercijalni uspesi koje u svetu postižu filmovi o opsednutim i posednutim ljudima daju nadu da bi ta tema u produkcijskom smislu mogla da bude obrađena na još bolji način nego što je to učinio Cvejić pogotovo zato što đavoli i demoni predstavljaju neizbežan segment srpskog crnomagijskog folklora.

loading...

Kad je u pitanju odnos između pravoslavlja i egzorcizma u filmskoj umetnosti, najbolji primer je film Kristijana Munđija „Iza brda“ (2012). Polazeći od istinitog događaja, Munđiju poput Fridkina u „ Egzorcistu „ koristi dosledan dokumentarizam uz vešto kombinovanje naturalistič kih detalja. Godine 2007, starešina manastira Svetog Trojstva iz sela Tanaku sa severoistoka Rumunije Danijel Petru Korogeanu osuđen je na 14-godišnju zatvorsku kaznu zbog egzorcizma koji je izvršio nad 23-godišnjom monahinjom Maričikom Irinom Kornicom.

egzorcizam-233c03b814089080a98cceb174794fce_view_article
Foto: rtl.hr

Dotična je juna 2005. godine u manastirskoj keliji nađena mrtva s peškirom u ustima, prikovana lancima za raspeće. Obdukcija je pokazala da se Maričika zbog dehidratacije i nedostatka kiseonika upokojila u paklenim mukama. Rumunska pravoslavna crkva Korogeanov postupak ocenila je kao brutalan. Njemu je oduzeto zvanje sveštenika, a kaluđericama koje su mu zdušno pomagale u tom činu, posle odsluženja zatvorske kazne, zabranjen je ulaz u sve manastire koji se nalaze u Rumuniji. Posle ovog tragičnog događaja Rumunska pravoslavna crkva je za buduće teologe, pogotovo one koji žele da se zamonaše, uvela obavezne psihološke testove.

Možda bi primer rumunskih crkvenih velikodostojnika, pogotovo posle slučaja sveštenika Branislava Peranovića, koji je u svom „lečilištu od narkomanske zavisnosti“ Crna Reka „ubio štićenika Nebojšu Zarupca, trebalo da slede i čelnici iz Srpske pravoslavne crkve, a ne da događ aje koji im ne idu u prilog guraju pod tepih.

 PRAVOSLAVLJE I EGZORCIZAM

Kako na egzorcizam gleda pravoslavlje, objašnjava rektor Teološkog univerziteta iz Moskve, protojerej Vladimir Vorovjev: „Prvo treba pažljivo proceniti šta se pri izgonu nečastivog stvarno dešava. Ako posednuti čovek ili bolesnik želi da ga odvedu na egzorcizam i da se tamo sveštenik pomoli nad njim, onda molitva može da bude uslišena. Ako on to ne želi, ima li smisla vući ga nasilno na egzorcizam da bi se nad njim nešto izvršilo? Iz žitija svetih, kao i iz crkvene prakse, poznat je niz takvih slučajeva.

Pomenuti obred vrši se isključivo nad potpuno posednutim osobama, to jest nad onima koji ne poseduju nikakvu slobodnu volju i sami ne mogu da se pričeste niti ispovede. Tom prilikom ljudi iz okruženja, videvši očajno stanje posednutog, čak i nasilnim putem takvog čoveka dovode u manastir“, objašnjava Vorovjev. Uostalom, crkvena literatura prepuna je takvih primera. U „Žitiju prepodobnog Sergeja“ piše da su zli dusi već na putu ka Svetom pravednom ocu Jovanu napuštali posednute.

O isterivanju đavola u svom bestseleru „Nesveti a sveti i druge priče“ detaljno govori i arhimandit Tihon (Ševkunov). U Srpskoj pravoslavnoj crkvi egzorcizam je daleko od spektakla kakav smo videli u filmovima „Egzorcist“, „Đavo u tebi“… Naime, već pri samom činu krštenja čita se molitva kojom se nečastivi isteruju, a prilikom krštenja čovek sam izgovara da se odriče zlih sila. Iako se kod verujućih misli da se u svim manastirima iz opsednutih i posednutih može uspešno izgoniti đavo, po tom pitanju najpoznatiji su Ostrog, Pećka patrijaršija i manastir Ilinje u Očugama kod Bogatića (Šabačka eparhija).

Kad je domaća književnost u pitanju, o samom izgonu nečastivog najpreciznije se govori u „Gorskom vijencu“: „Kumi vraga u sve manastire / Da ostavi snahu Anđeliju / kumi vraga -ništa ne pomaže / te ja uzmi trostruku kamdžiju / uženi joj meso u košulju / vrag uteče nekud bez obzira / a ozdravi snaha Anđelija/“.

Ovako je Vuk Mandušić u „Gorskom vijencu“ iz Anđelije isterao demona. Prema tvorcu ovog dela vladici Petru Petroviću Njegošu, Anđelija nije kriva što se pomamila, a Vuk je, pošto molitve nisu pomogle, učinio pravu stvar kad je na kraju potegao kamdžiju.

 LOVCI NA DEMONE

Sve doskora jedini zvanični egzorcista u Srbiji bio je sveštenik Ivan Vinkov, koji je do 2012. godine službovao u Župi Svetog Petra u Beogradu. Ovaj duhovnik (trenutno je sa službom u Rijeci) pisac je knjige „Opsjednutost i egzorcizam“ (izd.: „Pokret krunice za obraćenje i mir“, Zagreb, 2004), u kojoj govori o svojim egzorcističkim iskustvima.

U telefonskom razgovoru rekao nam je da je tokom službovanja u Srbiji vršio godišnje oko 100 egzorcističkih obreda: „Žene su češće žrtve demona, jer su radoznalije od muškaraca i obožavaju da zavire u budućnost. One se više i češće obraćaju brojnim magovima i vračarama. Dok sam živeo u Beogradu, pomagao sam i pravoslavcima. Prvo sam im savetovao da pomoć potraže kod svojih duhovnika. Pravoslavna crkva, i to vam kažem bez ikakve kurtoazije, jedina je prava Isusova crkva. Netačna je tvrdnja da pravoslavni sveštenici po tom pitanju ne mogu ništa da urade, samo je pitanje da li to uistinu žele. Oni ne poseduju egzorcističke strukture kao što ih imamo mi katolici. Oni imaju trebnik i u okviru njega čitaju molitve za oslobađanje od zlih uticaja. Time se takođe postižu veoma dobri rezultati. Tek ako posednuta persona u okviru svoje matične crkve ne naiđ e na razumevanje, mi isusovci priskačemo u pomoć. Greh je ne pomoći posednutoj osobi. Na kraju, Bog je isti „, kaže Vinkov.

Isusovac Ivan Vinkov zanimljiva je osoba. Rođen je u Bačkom Bregu kod Sombora. Prvo je u Novom Sadu studirao mašinstvo, da bi potom u Zagrebu kod jezuitskog reda isusovaca okončao studije filozofije. Na zagrebačkom Teološkom fakultetu strastveno je počeo da se interesuje za večnu borbu između dobra i zla. Iz svoje bogate prakse pripoveda nam sledeći slučaj:

„Da joj je ćerka opsednuta đavlom, majka je zaključila tek nakon neuspešnih poseta psihijatrima i vračarama. Molitve za oslobađanje od zlog demonskog uticaja, u okviru njihove pravoslavne crkve, samo su nakratko smirivale devojku. Egzorcistički obred bio je poslednji pokušaj da se opsednuta iščupa iz kandži zla. Upustio sam se u bitku s demonom. Tokom samog obreda devojka je povraćala, plakala, urlala, režala…

Muškim glasom histerično je vrištala: „Mrzim ga!“ Tresla se, potom nečujno mrmljala, pa opet režala… Demon je postajao sve agresivniji, pa sam sveca zamolio da ga svom snagom ošamari. Posle tog šamara devojčina glava naglo se zatresla u stranu. Đavo je počeo da vrišti, a posednuta devojka je tokom njegovog urlanja skakala po krevetu, cepala odeću… Već na izmaku snaga, okupan znojem, nekako uspeh da joj glavu pritisnem nadole. Demon je režeći napustio njeno telo“, kaže Vinkov, da bi posle kraće pauze dodao: „To demonsko režanje, koje me je podsetilo na režanje pobesnele psine, do kraja života ostaće mi u sećanju!“

Monsinjor Milivoj Bolobanić napisao je knjigu „Kako prepoznati zamke zloga“. Pogovor za Balobonićevo štivo napisao je jedan od najpoznatijih vatikanskih egzorcista Gabrijele Amort. Obojici je zajednički imenitelj što bukvalno u svemu vide umešane sotonine prste. Po njihovim shvatanjima, demonima su opsednuti i poklonici joge, obožavatelji hevi metal i hard rok muzike, čitaoci „Harija Potera“, ljubitelji horora, trilera, fantastike, naučne fantastike, astrolozi…


VAŠA REKLAMA
Kontaktirajte nas na: svettajniwordpress@gmail.com ili na broj 064/2624313


 
Teranjem nečastivih iz ljudskih duša bavi se i teolog judeo-hrišćanskog usmerenja Nenad Marjanović iz Sremske Mitrovice, koji besplatno iz opsednutih i posednutih izgoni duhove, demone, veštice, vampire i vukodlake. Marjanović kaže da ljudi prvo postaju opsednuti konzumiranjem duhovnih nečistoća: pijanstvom, drogiranjem, gledanjem porno-filmova… Po njegovom tumačenju, vampiri, vukodlaci, veštice i drugi demoni ne šetaju ulicama, već su to različita imena za negativnu energiju koja se taloži u ljudskim dušama. Marjanović tvrdi da zli duhovi ne napadaju ljude koji redovno odlaze u crkvu, prisustvuju liturgijama, poste i pričešćuju se, već samo one koji poseduju rupe u koje zlo ulazi.

Župnik u beogradskoj Crkvi Svetog Josipa Radnika i glavni vojni kapelan pri Vojsci Srbije Goran Avramov izuzetan je poznavalac egzorcizma. Na početku razgovora ističe da je egzorcistička nauka jedna od najbitnijih i najtemeljnijih grana teologije i da ga ne treba dovoditi u vezu s bajkama u kojima su veštice, vampiri i vukodlaci glavni akteri, mada ne negira postojanje ljudi koji su na takav način doživeli sopstvene bliske susrete sa silama tame. Goran Avramov (rođen 1975. u Beogradu) iz mešovitog je braka, pa zbog te činjenice s ponosom istič e da je po nacionalnom opredeljenju Srbin rimokatolik.

Teološki fakultet završio je u Ljubljani. Takođe insistira na činjenici da je vojni rok odslužio u Vršcu i Pančevu. Vera u ljude i činjenje dobrih dela na prvom su mestu njegovih prioriteta. Od pripadnosti pravoslavnoj crkvi najviše ga je udaljio etnofiletizam, u kojem je nacionalna pripadnost na prvom mestu. Naš sagovornik pravi jasnu distancu između opsednutosti i posednutosti:

„Egzorcistima su poznata tri stepena opsednutosti. Prvi se nalazi u mnogim predmetima, poput lutaka s kojima se igraju deca, u muzičkim kutijama… Demoni, pa čak i sam satana mogu da se pronađu i u stambenim objektima u kojima su svojevremeno vršeni satanistički rituali. Drugom stepenu opsednutosti sklone su osobe koje su u ranoj mladosti bile zlostavljane od strane roditelja, najbližih srodnika ili vršnjaka, kao i oni koji su, bilo kao agresori, bilo kao žrtve, preživeli ratne strahote i samim tim osećaju potrebu da se nekome osvete. Već sama pomisao na osvetu u startu je veliko zlo, zato što se demoni hrane zlim mislima. Spolja posmatrano opsednutost se manifestuje depresivnim stanjem, suicidnim razmišljanjima, autodestruktivnošću koja ljudsko biće polako, ali sigurno tera na korišćenje opijata, što je već dovoljan razlog da demoni konačno zaposednu čovečju dušu i telo. Tada je čovek u totalnoj vlasti mračnih zlih sila.“
Na koji način konkretno prepoznati da li je neka osoba opsednuta, odnosno posednuta, a ne samo psihički bolesna?

„Po statističkim podacima, na oko 1.000 psihički obolelih ljudi dolazi jedna opsednuta ili posednuta osoba. Zato su od samog početka u egzorcističke obrede uključeni psiholozi i psihijatri. Iz mog iskustva, prvi znak da nešto nije u redu su ljudi koje ne drži mesto. Posednutima se već prilikom prisustva misama ili liturgijama vide beonjače, sveta vodica peče im telo… Kod totalno posednutih menja se struktura kostiju, pa kao u čuvenom Fridkinovom filmu ‘Egzorcist’ bez napora glavu okreću unatrag,poseduju snagu koja može da savlada tim sastavljen od najjačih ljudi, odlično vladaju aramejskim jezikom…“

Inače, sam čin izgona đavola traje od 35 do 40 minuta. Obredi se vrše uz prethodno odobrenje nadležnih. U Katoličkoj crkvi se pomenuti obredi ne mogu vršiti bez dozvole biskupa!

Podsećamo Avramova i na reči vatikanskog egzorciste Gabrijela Amorta da satanane bira sredstva da bi zagospodario Vatikanom, što dokazuju i česti slučajevi srebroljublja i pedofilije. S obzirom na činjenicu da od takvih iskušenja nisu imuni ni sveštenici i vladike iz Srpske pravoslavne crkve, pitamo ga da li su pedofili, pogotovo oni koji služe Gospodu, posednuti demonima?

„Očigledno je da su oni u najranijem detinjstvu bili zlostavljani od strane najbližih srodnika ili pak svojih vršnjaka. Mnogi od njih na sve moguće načine pokušavali su da se oslobode tog muč nog tereta koji im je svakodnevno pritiskao dušu, pa su spas potražili u ispovedanju i propovedanju vere. Pedofila ima u svim profesijama, a ne samo među sveštenicima. Pedofilija je zlo koje u njima decenijama egzistira. Tim pitanjem pre bi trebalo da se pozabave psiholozi i psihijatri, a ne egzorcisti, mada ako oni ne mogu da se izbore s takvim zlom, onda na kraju, zašto da ne, i egzorcista može da stupi na scenu“, kaže Avramov.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: newsweek)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.