Misterije i tajne tvrđava na Dunavu

Tvrđave na Dunavu uglavnom su poznate kao impozantne istorijske riznice, međutim unutar njihovih zidina ne tako davno dešavali su se poprilično interesantni događaji. Turiste možda nije uvek lako očarati istorijskim podacima o nekoj lokaciji, ali ih zato mistične priče uvek mogu posebno interesovati.

Stare dame na Dunavu imaju i jedno drugo lice, koje često radoznalim posetiocima može biti interesantnije od onog istorijskog i baš zato se te misične priče revnosno čuvaju prepričavaju i sa dozom straha prenose među radoznalim ljudima.

Rimski bunar na Kalemegdanu prednjači po svojim dogotovštinama pa nije ni čudo što je osvojio simpatije slavnog reditelja Alfreda Hičkoka.

Katkombe na Petrovaradinu su i dalje lokacije mističnih obreda, a retko ko u njihovom mraku može da se snađe. Smederevsku tvrđavu je zauvek obeležila Jerina, žena Đurđa Brankovića, u narodu poznata i kao “prokleta”.

Rimski bunar na Kalemegdanu

Gvozdena vrata Rimskog bunara uvek su magnet za šetače na Kalemgdanu. Interesanta tvorevina uzidana u stenu Gornjeg grada iza tih vrata skrila je pomalo jezive priče od kojih je jedan deo otkriven i činjenično potvrđen.

Neke od njih su i mitske po kojima je Orfej kroz čuveni bunar silazio u podzemni svet Had, ali u novijoj istoriji desili su neki strašni ali istiniti događaji. Bunar koji je iskopan kako bi se vojska snabdevala vodom, ironično je neretko bio tamnica i smrt za one koji su se tu našli.

Prva priča seže još u doba rata Austrogarske sa Osmanlijama. Austrougari su tokom tok rata zarobili 37 zatvorenika koji su spušteni na dno bunara u kom tada nije bilo vode. Ostavljeni su tamo bez hrane i vode. Kada su procenili da im se um pomračio bacili su im noževe kako bi se međusbno poubijali i izjeli.

Procena je bila ispravna s obzirom da se upravo to desilo i poslednji od njih je pronađen sa znakovima da je umro u najtežim mukama. Nakon ovoga ovaj bunar je bio mesto na kom je još mnogo ljudi izgubilo život, a sledeća zanimljiva priča nas vodi na dan krunisanja Milana Obrenovića. Na dan krunisanja Milana Obrenovića 1882. godine na njega su pokušale atentat Jelena Ilka Marković i Lena Knićanin.

Obe su bile uhapšene, a uskoro je Ilka pronađena u zatvorskoj ćeliji ugušena peškirom, dok je Lena zatvorena u Rimski bunar. Tamo je ubrzo pronađena mrtva, zajedno s ubijenim vojnikom čiji je zadatak bio da je čuva. Iako dovoljno jezive, ovde se ne završavaju istinite priče slavnog bunara.

Trojica nemačkih vojnika takođe su imala kobnu sudbinu u ovom kutku Kalemegdana. Oni su za vreme Drugog svetskog rata dobili zadatak da ispitaju dno jer je u blizini smešten magacin sa municijom, a pričalo se da je tu skriveno blago iz državnog trezora Kraljevine Jugoslavije.

loading...

Oni se nikad nisu vratili iz ove misije. Šezdestih godina prošlog veka istraživači su ispitivali dno bunara i pronašli su dva ljudska skeleta. Ljubavni slučaj službenice ptt-a, film poznatog reditelja Dušana Makavejeva inspirisan je istinitim događajem čiji je mesto glavnog događaja upravo Rimski bunar.

Ljubomorni muž ubio je suprugu i bacio njeno telo u Rimski bunar. Zločinac verovatno nikad ne bi bio uhapšen da u njegovom džepu nije pronađena tramvajska karta s istim serijskim brojem kao i ona u džepu žrtve. Kada je zločin otkriven, ronioci su pošli u potragu.

U prilično bistroj vodi nisu mogli da pronađu leš. Posle deset dana sam je isplivao. Niko nije mogao da objasni kako ga nisu videli. Sve ovo uz ambijent čuvenog bunara koji je povremeno otvoren za posetioce, bilo je i više nego dovoljno da oduševi Alfreda Hičkoka.

Najpoznatiji reditelj horor filmova rekao je da su baš ovavki prostori prava poslastica za snimanje filmova.

Katakombe tvrđave Petrovaradin

Katakombe Petrovaradiske tvrđave su opasan mračni lavirint, koji ni do danas nije istražen do kraja. Ovim hodnicima kreću se samo vrsni poznavaoci, ali i oni koji obavljaju neke mistične i sumnjive radnje na tom mestu.

Katakombe zauzimaju veliku površinu ispod utvrđenja, a utvrđeno je da su imale dvojaku namenu. Jednu tokom mira a drugu tokom rata. Podzemni grad je sasvim sigurno jedno vreme služio i kao zatvor za političke osuđenike. U tom zatvoru je jedno vreme boravio i Josip Broz Tito.

U svakom slučaju, zatvor je bio tajnim prolazom povezan sa vojnom galerijom. Prilikom napada na Tvrđavu, spuštao bi se pokretni most koji se nalazio na sadašnjoj Beogradskoj kapiji, a zatvorenici bi bili puštani, kako bi onim tajnim prolazom mogli da prođu do vojne galerije i naprave zasedu.

S obzirom na to da se radilo o najkrvoločnijim prestupnicima istoričari pretpostavljaju da su prilično krvoločne zasede bile u pitanju. U novije vreme osim što je pogodna za odlaganje hrane i neke odeće, i dalje je posećuju malobrojni ljudi, doduše iz različitih pobuda.

Misteriozne katakmobe zaklon su beskućnicima, neretko i narkomanima, ali i pogodne su za obavljanje različitih obreda. Tragovi koji se mogu redovno naći u hodnicima ukazuju na to da članovi nekih sekti ovde obavljaju svoje verske obrede. Osim što su dostupne, a opet skrivene od sveta, katakombe odišu dozom jeze i misterije što svakako pogoduje za ovakva okupljanja.

Ovo uređeno podzemlje ima četiri nivoa, a ko bi se usudio da prođe sve bio bi 40 metara ispod zemlje. Ipak ne preporučuje se bez stručnog vodiča obilazak čuvenih podzemnih hodnika jer se već i na prvom nivou možete zagubiti u lavirintima. Upravo to se dogodilo jednom vojniku sedamdestih godina prošlog veka. On se sa grupom tinejdžera zagubio u hodnicima ispod tvrđave.

U očaju je čak pokušao i nožem da kopa do površine, uspevši da napravi vertikalan tunel od oko četiri metra. Dalje nije mogao, a ovu grupu spasla je samo sreća, nakon tri dana izgubljenosti. Ironija je što su sve vreme bili na dvadesetak metara od izlaza.

Inače, smatra se da je upravo u katakombama tvrđave izgubilo život mnogo Novosađana koji su nestali i nikad nisu pronađeni.

Smederevska tvrđava – Grad proklete Jerine

Jeziva priča prati sam nastanak jedne od najlepših tvrđava kod nas, čuvene Smederevske tvrđave. Mračna strana ovog zdanja krije se i u njenom drugom imenu – Grad proklete Jerine ili Prokleta Jerina. Jerina je bila vizantijska princeza koja se udala za Đurđa Brankovića i po istorijskim navodima ona je vodila i organizvala izgradnju ovog utvrđenja.


INFO: Danas u 16:30h očekujte NOVI video klipovi na našem Youtube kanalu Svet tajni.


Prema predanju ona je insistirala da se tvrđava toliko brzo gradi da su mnogi ljudi umrili baš na gradilištu od iznemoglosti. Druge priče navode da Jerina nije imala milosti ni za trudnice koje su morale da nose kamen, a od nekih je zahtevala da prenose kamen golim rukama od Beograda do Smedereva. Za Jerinu su vezane i druge neslavne priče.

Osim što je tvrđavu sazidala terajući narod na kuluk ona je i na druge načine iskorišćavala meštane okolnih sela, pogotvo muškarce. Priča kaže da je birala mlade ljubavnike, kojima bi nakon završenog posla odsecala glave. Još jedna strašna priča o Jerini i tvrđavi prenosi se sa kolena na koleno.

Kada je Turska vojska ušla u Srbiju i krenula u pohod na smederevsko utvrđenje, grad se predao zbog iznemoglosti od gladi. Prema predanju Jerina je prodala žito koje je bilo namenjeno braniocima utvrđenja i grad je pao ne zato što je lako osvojiv već zato što su ljudi iznemogli.

Jerina je nakon pada pobegla za Đurađem Brankovićem, a jedno vreme je provela i kao monahinja. Legedna kaže da je umrla kad ju je otrovao njen sin Lazar.

Autor: Gordana Ivković

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

(Gost.rs / Foto: Serbia incoming)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.