Misteriozne katakombe novosadske tvrđave

katakombe4
Lavirint od tunela dugačak dvadeset kilometara Ispod 112 hektara kamenih bedema i rovova, na koliko se prostire Petrovaradinska tvrđava, jedna od najmisterioznijih ovdašnjih građevina, pruža se još misteriozniji lavirint od dvadesetak kilometara podzemnih prolaza, hodnika, vojnih galerija, među Novosađanima poznatijih kao „katakombe“, toliko prostranih da bi u njih moglo da se smesti i 30.000 ljudi.
Jedan od malobrojnih ljudi koji se mogu pohvaliti da podzemlje Tvrđave poznaju „kao svoj džep“ je novosadski istraživač, naučnik i pronalazač Veljko Milković, koji je lavirintu ispod „varadinske stene“ posvetio više od pola veka, ne bi li rešio barem deo zagonetke koju ovo zamršeno klupko tunela krije.

Josip Broz u vojnom zatvoru Tvrđave

Šetnju kroz podzemlje  odlučuje da započne od prostrane vojne galerije, najveće u čitavom sistemu, od nekoliko desetina kvadratnih metara, smeštene tik iza Beogradske kapije, u takozvanom „Donjem gradu“ Petrovaradinske tvrđave. – Raniji istraživači su tvrdili da je ovaj prostor nekada bio barutana.

Ipak, zna se da su barutane bile smeštene u unutrašnjosti Tvrđave, tako da ta priča, prema mom mišljenju, ne može biti realna. Ipak, izgleda da su graditelji bili pametniji od istraživača. Ono do čega sam ja došao tokom istraživanja upućuje na to da je ova galerija imala dvojaku namenu, jednu tokom mira, a drugu tokom rata. Naime, odmah iza ovog zida nekada je bio vojni zatvor u kome su bili smešteni najteži prestupnici, a među njima je kasnije bio i Josip Broz.

U svakom slučaju, zatvor je bio tajnim prolazom povezan sa ovom galerijom. Prilikom napada na Tvrđavu, spuštao bi se pokretni most koji se nalazio na sadašnjoj Beogradskoj kapiji, a zatvorenici bi bili  puštani, kako bi onim tajnim prolazom mogli da prođu do ove galerije i naprave zasedu. S obzirom na to da se radilo o najkrvoločnijim prestupnicima, možemo samo pretpostaviti kakvi bi pokolji nastajali u takvim trenucima – priča Milković.

Obredi sekti u katakombama

U mirno vreme, priča nam dalje ovaj istraživač, kada sukoba i ratova nije bilo, narečeni  prostor podno kapije služio je za najrazličitije namene, kao ostava za hranu, a sasvim verovatno i za obavljanje određenih verskih obreda. Od ovog drugog, veli Milković, nešto se, po svemu sudeći, odžalo i do danas. – Danas se ovde neretko skupljaju ljudi koji su, u najmanju ruku, „sumnjivi“, od beskućnika i narkomana, pa sve do članova raznih verskih sekti.

Mnogo puta sam naišao na njihove tragove koje za sobom ostavljaju, a među njima, prema mojim saznanjima, prednjače satanisti. Galerija je, kako se čini, izuzetno pogodna za održavanje njihovih obreda, budući da je veoma prostrana, lako dostupna, a opet prilično skrivena od sveta, pošto jako malo ljudi, čak i Novosađana, zna da ovo mesto postoji. Ono što ovaj prostor dodatno kvalifikuje za pomenute rituale je i to što sam po sebi odiše nečim misterioznim i „jezivim“, a što njima, verujem, odgovara – priča Milković, dok nam pokazuje prilično sveža ložišta za vatru i ostatke sveća koje, kako kaže, nedvosmisleno upućuju na satanističke i slične
obrede.

Beskonačni lavirint petrovaradinskog podzemlja

Nakon obilaska „Donjeg grada“, koji je potpuno izolovan od ostatka Tvrđave, šetnju nastavljamo u jednom od podzemnih prolaza u koje se ulazi kroz prilično skrivena vrata ponad Akademije umetnosti. Pravi lavirint počinje upravo tu. Već na prvih nekoliko metara nailazimo na raskrsnicu čiji se svaki krak, naizgled, pruža u „beskonačni“ mrak petrovaradinskog podzemlja.

Neiskusan istraživač može zalutati već nakon nekoliko desetina metara, budući da je orijentacija u potpunom mraku i među bezmalo istovetnim tunelima naizgled nemoguća. Ipak, Milković je i ovde, nakon godina istraživanja, pronašao pravilnosti koje mogućnost gubljenja i lutanja svode na minimum. – Godine 1965., nakon dugotrajnog istraživanja i odgonetanja, pošlo mi je za rukom da dešifrujem znake i otkrijem pravilnosti u gradnji ovih podzemnih prolaza. Naime, sve raskrsnice koje se pod zemljom nalaze, mogu se svesti na tri osnovna oblika, kojima sam dao imena „strelaste“, „X“ i „čekić T“ raskrsnice.

Svaka od njih ima svoju zakonitost i zna se kuda vodi. Ipak, u njihovom tumačenju, čak ni za iskusnog istraživača, ne može se biti uvek potpuno siguran, budući da su pojedini delovi tunela vremenom urušeni i zatrpani ili jednostavno zazidani od sve većeg broja ljudi koji ove prolaze zaziđuju, kako bi od njih napravili ateljee, a neretko i „kuće“ – priča Milković.

40 metara ispod površine

Tuneli podno Petrovaradinske tvrđave, kaže naš vodič, prostiru se na četiri nivoa, a između svakog od njih je zemljani sloj od po nekoliko metara debljine, tako da se, prema Milkovićevim rečima, u nekim delovima podzemlja, na četvrtom nivou, „prolaznik“ može obreti i i do 40 metara ispod površine zemlje.

loading...

Nekoliko miliona kubika zemlje nad glavom je sasvim dovoljno da poželite da vidite ovih dana „ozloglašeno“ Sunce. Ipak, veli Milković, pomenuta četiri nivoa verovatno nisu sve, budući da postoje „obiljne indicije“ da se tuneli prostiru i znatno dublje. A kad već maločas pomenusmo sunce, nije zgoreg dodati ni da temperatura u podzemlju na svim njegovim nivoima i u toku svih godišnjih doba iznosi između 10 i 12 stepeni.

Pored pravilnosti u obliku raskrsnica, veli Milković, orijentaciju olakšavaju i dimenzije samih prolaza, kako bi se lakše odredilo na kom se nivou nalazimo, budući da su prelasci sa jednog na drugi sprat postepeni i uglavnom neprimetni. – Prvi nivo podzemnih vojnih galerija prostraniji je od dubokog podzemlja i delimično izložen dnevnom svetlu, a samo pojedini njegovi delovi omogućuju komunikaciju mobilnim telefonom. Drugi nivo prepoznajemo po tome što je za dve cigle uži i za jednu ciglu širi. Treći i četvrti nivo su identični drugom, a razlikuju se samo po građevinskim vojnim oznakama sprata. Takođe, „slepe“ hodnike možemo prepoznati po tome što su im svodovi nešto niži od onih koji su povezani sa ostatkom podzemlja – kaže Milković.

Izgubljeni nadomak izlaza

Avanturu šetnje kroz petrovaradinsko podzemlje, kaže naš vodič, nikako ne bi trebalo preduzimati na svoju ruku, budući da ista avantura nosi i velike opasnosti. Takvu opasnost je početkom sedamdesetih godina prošlog veka osetio i jedan vojnik koji je u tunelima zalutao sa grupom tinejdžera.

U očaju je čak pokušao i nožem da kopa do površine, uspevši da napravi vertikalan tunel od oko četiri metra. Dalje nije mogao, a ovu grupu spasla je samo sreća, nakon tri dana izgubljenosti. Prema Milkovićevim rečima, za sve vreme su bili na samo dvadesetak metara od izlaza. Naš vodič dodaje i da je velika verovatnoća da su brojni Novosađani koji su nekada nestali ostali zauvek zatrpani upravo u podzemlju Petrovaradina.


Tunel ispod Dunava

Jedna od misterija Tvrđave je i tunel ispod Dunava, za čije postojanje, veli Milković, postoje indicije, ali koje još nisu dovoljno istražene. – Sa petrovaradinske strane postoje tri neprohodna tunela prepuna vode i mulja za koje se pretpostavlja da su povezani sa drugom obalom. Prema najpoznatijoj legendi, u tajni tunel se moglo ući iza oltara u Crkvi svetog Juraja i doći do nekadašnjeg mostobrana na novosadskoj strani – kaže istraživač. On dodaje da prokopavanje tunela pod vodom jeste bilo nemoguće, ali da postoji mogućnost da je tokom njegovog kopanja tok Dunava bio skrenut zemljanom branom.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *