Paranormalne 

Proročki snovi – Ko nam to šalje poruke sa druge strane?

Oslanjajući se na naša nesavršena čula, putem kojih upoznajemo svet bića i pojava u našoj sredini, naša svest o realnosti samo je delimična slika o objektivnom svetu.

Na čovekovu veliku sreću, postoje izmenjena stanja svesti, kao što su snovi, halucinacije i mistička stanja, vizionarska iskustva,vrhunski doživljaji, stanja prosvetljenja i proširenja svesnosti i mnoga druga, kada se otvaraju ‘vrata čiste percepcije’ i svet oko nas počinje da dobija novo odelo, nova značenja i nove dimenzije.

Istina, ova stanja nisu svakodnevna pojava već se javljaju spontano i, zna mnoge osobe, krajnje neočekivano. Međutim, njihova pojava nikada nije slučajna.

Zapaženo je da se najčešće javljaju u trenucima velikih moralnih dilema, pred značajne životne odluke i događaje ili epohalna otkrića, u trenucima kada čovek ostaje sam sa sobom, izgubljen i očajan, ili pak u trenucima rizika i velikih opasnosti.

U takvim trenucima dešavaju se kod nekih ljudi kvalitativne izmene svesti u smislu funkcionisanja na jednom novom nivou, koji omogućava nove uvide i nova rešenja a ključ zagonetke kao da se sam nameće dolazeći iz neke druge dimenzije.

Ovde ćemo se pozabaviti jednim izmenjenim stanjem svesti koje svako od nas doživljava u toku dana ili češće noću. To je snevanje. Stavovi prema snovima i snevanju menjali su se tokom vekova i od kulture do kulture. Ljudi su dugo verovali da san predstavlja posebno stanje duha u toku koga ljudska duša opšti sa bogovima ili prima poruke od davno umrlih predaka.


Preporuka: Poruka Anunakija: Mi smo među Vama…


Prema tome, san već od najranijih vremena nije tumačen kao slučajna tvorevina ili bizarna igra duha dok se telo odmara, već kao svrsishodno stanje duše od velikog značaja za pojedinca i njegovu sudbinu.
To je jedan od razloga što se tumačenju snova – odnosno pokušajima da se dokuči šta, u pogrešno ruho zaogrnuta, poruka u snovima zaista znači – pridavao veliki značaj još u najstarijim civilizacijama. Stari Hebrejci su u starom veku važili za izuzetno vešte tumače snova.

U prilog tome govori i biblijska priča o egipatskom faraonu koga je zbunio jedan san čije je tumačenje poverio svojim ljudima. Nezadovoljan tumačenjem svojih stalnih tumača snova, pozvao je hebrejskog zatvorenika Josifa koji mu je tačno protumačio san. Možda najbolje ilustruje hebrejski stav prema snovima onaj koji je izrekao rabin Hisda: Neprotumačen san je sličan nepročitanom pismu.
Jevreji su slično mnogim drugim narodima verovali da se proročanski dar oslobađa u snovima. Josifus je imao običaj da tumači snove kao putovanje duše prostorima dok se usnulo telo odmara, i da su snovi upravo sećanja sa ovih putovanja. Mnoga od ovih iskustava, koje mi sada svrstavamo kao ekstrasenzorna, paranormalna ili parapsihološka, dešavaju se u toku spavanja.

Stručnjaci koji se bave proučavanjem paranormalnih fenomena procenjuju da se 65% vančulnih iskustava odvija u toku spavanja. Isto tako, veliki je broj ljudi koji su sanjali događaje pre nego što su se oni odista dogodili, ili, pak, događaje iz daleke prošlosti o kojima nije bilo moguće dobiti bilo kakve podatke normalnim čulima.

loading...
PREKO PRAGA VANČULNOG

Brojni parapsiholozi su pristalice jedne teorije prema kojoj su snovi, s obzirom na posebe okolnosti pod kojima se odvijaju, posebno dobri posrednici za prijem vančulnih utisaka.

Oni tvrde da kada su normalna čula u stanju mirovanja, kao što je to slučaj u toku spavanja, ljudska svest postaje otvorena za razne vančulne draži, koje su pod takozvanim ‘normalnim’ okolnostima ispod praga osetljivosti. Na taj način naša normalna svest je ‘slepa’ ili ‘gluva’ za brojne draži iz spoljne sredine i one prolaze pored nas nezapažene, iako mnoge od njih mogu biti od posebnog značaja za pojedinca.

Stvaranjem novih uslova za čulnu percepciju u toku sna, ostvaruju se mogućnosti za bogatije i sadržajnije opštenje sredine u kojoj živimo, posebno onih suptilnih poruka iz bliže ili dalje okoline čoveka koje su potisnute u drugi plan pod delovanjem snažnih draži neophodnih za neposredno preživljavanje i kojih smo jedino svesni.

Ipak, postoje podaci da i takozvane potpražne draži, odnosno draži ispod praga svesne percepcije, bivaju primljene u mentalni aparat čoveka da bi kasnije, pod još nedovoljno poznatim okolnostima, bile integrisane i prepoznate u vidu posebnih saznanja, naučnih otkrića ili umetničkih dela.

Neki autori, na bazi ovih pretpostavki, tvrde da su vančulne draži, primljene u stanjima izmenjene svesti za vreme sna, dokaz da je individualna svest u stalnom kontaktu sa velikom kosmičkom svešću, ili Svemirom, ili Bogom, nekim Vrhunskim principom ili superioronom snagom, bez obzira kako je ko nazivao.
Međutim, razlika između parapsihologije i najvećeg broja mističnih teorija je da je parapsihologija otvorena, ili bar to treba da bude, prema objektivnim istraživanjima. Mistici, recimo, kažu da je neko u dodiru sa bogom. Mi ovakav stav možemo da prihvatimo ili odbacimo, jer ne postoji mogućnost da ga dokažemo.

Međutim, kada imamo pred sobom osobu koja za sebe kaže da ima određene slutnje u odnosu na budućnost za vreme sna, radi se o sasvim drugoj stvari. U takvom slučaju mi se nalazimo u situaciji kada je moguće da putem racionalne ocene razmotrimo da li je san istinit ili nije, ili je osoba koja je saopštila svoj san imala neke posebne razloge  da ga ispriča.

Međutim, i sama procena često može da bude subjektivna, pa je tumačenje takozvanih prekognitivnih ili proročkih snova sve do nedavno bilo krajnje nesigurno.

SNOVI GOVORE ISTINU

Postoje mnoge osobe koje su sanjale, ili izjavljuju da su sanjale događaje pre nego što su se oni stvarno dogodili. Nepovoljna je okolnost što snevači obično saopštavaju ovakve snove tek nakon što su se događaji iz ovih snova stvarno dogodili, pa je nemoguće proveriti njihovu istinu i vrednost. Ovo, pre svega, zbog toga što snevač može da bude sklon preuveličavanju ili pogrešnoj interpretaciji snova, ili, pak, jednostavno laže.
Verovanje da snovi mogu da predskažu budućnost ili da ‘snovi govore istinu’ danas je široko prihvaćeno, kako među civilizovanim tako i među primitivnim kulturama, kako među intelektualcima tako i među onima čije je obrazovanje nisko. Očigledno je da se ovakvo verovanje bazira na više hiljada godina skupljenom iskustvu. Primitivni čovek verujesnovima bespogovorno i apsolutno.

Faraonov san o debelim i mršavim kravama ili Josifovi snovi o snoplju i zvezdama mnogi autori, koji se bave proučavanjem snova, svrstavaju u opomenske ili proročke snove. Isto tako, i ljudi modernog doba tvrde da snovi mogu da predvide uspeh,smrt ili nesreću.

Da bi prihvatili ovakvo verovanje bez ostatka, mi bi, naravno, morali da istovremeno verujemo ne samo da je budućnost u potpunosti utvrđena već i da postoji mogućnost da se ona sazna, što je danas još uvek neprihvaćena stvar, što, međutim, ne znači da je i netačna. Tvrdnja da snovi mogu biti proročkog karaktera, odnosno da mogu da predvide buduće događaje, neki autori pokušavaju da objasne hipotezom prema kojoj su sva zbivanja na neki način logična posledica niza okolnosti i situacija koje im prethode.
Mozak čoveka neprekidno prima brojne informacije i signale iz spoljne sredine ali je pri tom svestan samo jednog zanemarljivo malog broja činjenica. Najveći broj ovih signala izmiče budnoj pažnji, ali uprkos tome što o njima nemamo nikakvo saznanje oni, na neki nama još nedovoljno poznat način, dopiru u mentalni aparat čoveka, gde ih mozak, kao moćan biokompjuter, prepoznaje, kategoriše i konačno integriše u logične i smisaone celine.

Naravno, ovo se sve odvija na nesvesnom nivou. Tek kada broj informacija iz spoljne sredine postane dovoljan da obrazuje jedan autonomni smisaoni kompleks ostvaruju se uslovi da on bude prepoznat kao događaj koji treba da se desi u budućnosti, jer su za njega obezbeđeni svi preduslovi.
Naravno da svi događaji koji treba da se dese, a o kojima posedujemo brojne informacije u nesvesnom delu psihe, nisu od podjednakog značaja za pojedinca. Izgleda da samo posebni događaji privlače pažnju nesvesnog dela psihe, naročito oni koji na bilo koji način mogu ugroziti pojedinca, porodicu ili društvo. U cilju samoodbrane, čovekovo nesvesno se trudi da opomene ili upozori pojedinca na preteću opasnost.
To čini na razne načine. Ponekad u vidu nejasne slutnje ili predosećanja, iznenadne pojave anksioznosti, odnosno straha koji se ni za šta ne može vezati, vizionarskih stanja ili, najčešće, preko snova, dakle u stanju sna, kada je stroga kontrola i cenzura svesnog dela ličnosti oslabljena ili potpuno ukinuta. U stanju sna, mnogi značajni događaji potisnuti u nesvesno pokušavaju da prodru u svest.

Neki od njih mogu biti vrlo zastrašujući, kada se u snu pojave u neprikrivenoj formi, i tada ih pojedinac doživljava kao noćne more, i ubrzo se budi uplašen i okupan u znoju. Međutim, kako je san čuvar spavanja, mnogi zastrašujući sadržaji, koji potiču iz nesvesnog, moraju najpre biti prerušeni u simboličke forme i tek tada biti pušteni na pozornicu sna. Zbog toga najveći broj snova koristi simbole kako bi izrazio nešto što se ne može izraziti rečima ili lako prepoznatljivim formama.

Moramo da podsetimo da snovi potiču iz nesvesnog dela psihe, čija je funkcija u domenu osećanja, tako da smo mi u stanju da osetimo značaj i značenje mnogih stvari čak i kada ih ne razumemo. Iz tog razloga, mi se često budimo sa neugodnim osećanjem da smo sanjali nešto značajno ili sa neprijatnom porukom, iako san po sebi ne izgleda posebno impresivan.
Iskustvo pokazuje da ovakvi snovi nose značajne poruke ali da su one prikazane u snu u vidu ne mnogo uzbidljivih simbola, pa ova činjenica obavezuje snevača da pokuša da protumači takav san, ukoliko mu je stalo do toga da primi poruku.

MISAONA PUTOVANJA

Nije isključeno da upozorenja i predskazanja u snovima možda odražavaju samo nesvesnu misao o nekoj situaciji, koja se zasniva na na zapažanjima koje je naš um učinio u stanju budne svesti ali ih je kasnije  i ‘zaboravio’. Jung, koji se tokom svoga plodnog života mnogo bavio snovima, između ostalog se bavio i ‘proročanskim’ snovima, ali je smatrao da ovakvi snovi zapravo nisu prava proročanstva već dokaz da smo sposobni da, čak i kada spavamo, projektujemo svoje misli u budućnost ponekad veoma slobodno i da povremeno dospevamo do istine.

Ima međutim snova koji imaju proročanski karakter i preko kojih se ne može olako preći, jer su dobro dokumentovani.
Tako, postoje verodostojni dokumenti da je Abraham Linkoln, nekoliko dana pred ubistvo, usnio san u kojem je jasno video sopstveni kovčeg u Beloj kući i ljude koji nariču oko njega.
Drugi primer je san biskupa Josefa Lanija, nekadašnjeg učitelja nadvojvode Franca Ferdinanda, koji je predvideo njegovo ubistvo 1914. godine u snu. I ne samo da je sanjao da će mu ubiti učenika, već je pokušao i da ga upozori, da bi konačno održao i misu za njega, ujutro, na dan njegove smrti.

Na kraju, da navedeno slučaj proročanskog sna koji je sanjao naš veliki pesnik Vojislav Ilić (slika desno), o čemu postoji pisani dokument iz pera njegovog bliskog rođaka Dragutina J.Ilića:

‘Na pet godina pre smrti, kada je bio još u punoj snazi i zdravlju, Vojislav Ilić je video u snu i osetio da će kroz pet godina umreti. S proleća, 1889. godine, sanjao je, kao da ide preko trkališta, put Novog Groblja.

Na sredini trkališnog polja ugleda nekakav podrum u koji se silazilo niz pet mramornih stepenica. Njega zainteresuje da vidi šta tamo ima, i siđe u podrum. To je bila neka vrsta podzemne sobice, nasred koje je stajao nadgrobni obelisk sa urezanim imenom pokojnika. Ime nije mogao pročitati jer su slova bila zatisnuta blatom. On perorezom stade iščišćavati ono blato, ali se u taj mah i probudi. O tome je on pričao ženi čim se probudio.

Druge godine, opet s proleća, sanjao je isti san, samo s tom razlikom. što je sad, umesto pet, bilo četiri stepenice. Tako redom, svake godine obnavljao se u isto vreme ovaj san, ali, uvek, sa jednom stepenicom manje.
Godine 1893. dakle, pete od prvog sna, taj mu se san ponovi dva puta: s proleća i pod jesen, kada će se razboleti. Sad je bio samo jedan stepenik. I ovoga puta sastrugavao je perorezom blato sa imena, a kada se probudio, ispriča po običaju, dodavši, da je uspeo da očisti ono blato i pročita ime pokojnika. Kada je upitan čije je ime pročitao, rekao je zamišljen: ‘Ne sećam se, zaboravio sam’.
Pročitao je svoje ime. Posle toga se razboleo i – umro. Upravo tačno posle pet godina, petog stepenika koji je poslednje godine prekoračio, umro je Vojislav čim je uspeo svoje ime na obelisku da pročita’.

Snovi vrlo često mogu da upozore na neki događaj, ali i ni bolest koja je u fazi inkubacije i o kojoj nemamo nikakvo svesno saznanje, pa u tom smislu mogu da budu dobar putokaz. Zato ne treba zaboraviti savet: ukoliko sanjate neki deo svoga tela, to često znači da treba da mu posvetiti posebnu pažnju.
Snovi, po svemu sudeći, potiču iz dubine nesvesnog, dakle iz ljudske duše. Oni nam se snažno nameću, a sila koja ih podstiče neodoljiva je.

U snovima, i bez svesne želje, vodimo dijalog sa samim sobom. Zbog toga, bilo bi dobro da ih oslušnemo, kada god smo to u stanju.

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite me na Instagramu: @mrdule |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment