Paranormalne 

Reinkarnacija – Život nakon smrti

Čovek je sastavljen od strahova, radosti, žalosti i nada. Umiru mu roditelji, voljeni, dete, prijatelji. Čovek nema izbora, mora da se suoči sa istinom. Da li umrli egzistiraju, na neki način dalje?

Da li je sa umiranjem gotovo ili nas bogovi i duhovi pozivaju na odgovornost zbog zemaljskih dela? Pet hi-ljada godina ljudske istorije nije dalo nikakav odgovor na večna pitanja.

Ne postoji ni jedan naučno opravdani dokaz da postoji život posle smrti, da postoji ponovno rođenje. Zato ću se rado pridružiti traganju za odgovorima o životu posle smr-ti, jer je isuviše tužna i mučna životna priča svakog od nas, da je sve nizašta? Kratak život za dugu smrt?

To ne sme, to ne može biti! Život mora imati svoj smisao iznad smrti. Postoji šansa da se izbegne smrt, kako? Ponovno rođenje!

Moram da verujem u to i da se čvrsto držim toga, za ponovno rođenje u jednom mnogo lepšem životu, jer tek tada današnji život dobija neki smisao.

U nadi svetle oči i rastu krila, sada naše svako-dnevno mučenje, dirinčenje, patnje, bes i svakodnevne nepravde imaju neki smisao, jer samim tim postaju snošljiviji.

Još početkom našeg veka, u nauci je bilo opšte prihvaćeno stanovište, posebno u filozofiji dvadesetog veka, a kulminiralo je u marksističkoj filozofiji, pravilo da se čo-vek rađa bez ikakvih iskustava, kao čista neispisana tabla –  tabula rasa. Pre marksističke filozofije ovo su učenje pri-hvatili i razradili DŽon Lok i empiričari.

Empirizam je filozofski pravac koji, tvrdi da je empirija (iskustvo) jedini ili glavni izvor saznanja. Oni poriču postojanje unutrašnjeg iskustva te identifikuju iskustvo i spoljašnje opažanje.

Iz filozofije je ovaj termin prešao u nauku, posebno marksi-stičku, svakodnevni život i politiku, gde se najčešće upo-trebljava kao naziv za davanje prednosti iskustvu a ne teoriji ili apstraktnom razmišljanju.

U nauci su prvi doveli u sumnju ovo učenje, a onda i opo-vrgli psihoanalitičari. Oni su dokazali da sem biološkog (gen-koda) postoji i psihološki kontinuum čije se indicije mogu pratiti od samog čovekovog začeća.

loading...

Rođenje je tako prestalo da se smatra za iskustveni po-četak. Kao sledeći početak, pak, odnosno sledeća neprolazna barijera, ukazalo se začeće. Ako se već pomerila granica sa rođenja na samo začeće samim tim, automatski postavlja se kao pita-nje eventualno postojanje pre konceptivnih iskustava.

O ovim iskustvima postojali su podaci u raznim antro-pološkim studijama, a i predanjima naroda drugih civilizacija. Za još uvek dominantni zapadnjački način razmišljanja, međutim, način mišljenja bez organskog supstrata nema menta-lne aktivnosti, zamisao o prekonceptivnim sadržajima predstavljala je nešto potpuno neprihvatljivo.

Čak i prema Frojdu, duboka podsvesna vera u život posle smrti samo je projekcija u budućnost fantazija i podsvesnih misli vezanih za ži-vot u materici. Kao i uvek, međutim, javili su se i ozbiljni is-traživači sa drugojačijim pogledima i tumačenjima.

Da postoji i drugojačiji naučni pristup navešću DŽoi Lilia, koji je govorio o rezultatima svojih istraživanja podsvesti. Jasno kaže da evocirani sadržaji izgleda „prelaze“ početak ispitivanog mozga i „vezuju“ se za neke ranije mozgove.

Ronald Leng, piše o stanju potpune subjektivne jasnoće i izvesnosti događaja ne samo pre rođenja, nego i pre začeća, kao i pre inkarnacije.

Postoje, osim toga i takozvani reinkarnacioni psihoterapeuti, a neki veoma razvijeni terapijski sistemi – takva je na primer, antropozofska medicina – tokom tretmana, brižljivo vode računa i o takozvanim karmičkim karakteri-stikama

Pre nego što se upustim u istraživačke metode reinka-rnacije, mora ću u samom početku da razmotrim da li uopšte takvo istraživanje ima nekih realnih osnova. To je važno zbog toga što ne smemo da zaboravimo da je reinkarnacija u Zapadnoj tradiciji isključena iz naučne pa čak i verske dogme. Čak je i religiski aspekt bio važniji i prestavljao je veću prepreku za naučna istraživanja prethodnih života. Za razliku od Zapada, na Orijentu, reinkarnacija se tretira kao pitanje vere i ništa više od toga, koje ne traži nikakvog dokaza izuzev vere.

Šta dakle, s obziriom na ovo gore rečeno, može da znači ova knjiga u kojoj se govori o nekim mojim ličnim razmišlja-njima, iskustvima i metodama kako sam došao do tih iskustava, kao i „tehnikama“ za praktično istraživanje prethodnih ži-vota.

Jednostavno, ništa drugo do isto što i za ostale knjige iz domena „graničnih, trancendentalnih teorija, nauka“ sa one strane nauke, fizike, hemije, itd. Za nekoga ova knjiga može biti izvor neobavezne zabave i popunjavanje slobodnog vremena. Za nekog drugog priručnik za integrirajuća istraživanja.

Neke od tehnika koje ćemo navesti za „praktično istra-živanje prethodnih života“ polaze od već naučno ispitanih fenomena. Ako tome dodamo još jednu činjenicu da na veri u prekonceptivno iskustvo počivaju i čitave civilizacije, otva-ra se mogućnost za hipotezu da je začeće samo još jedna od be-zbrojnih „krajnjih“ granica.

Takođe pruža se i prilika piscu ove knjige da obiđe mesta gde su nastale prve civilizacije, sa-kupi informacije i objavi ih u ovoj knjizi.

Glavno pitanje koje se postavlja povodom ove knjige, u ve-zi je pre svega sa našom rešenošću koliko daleko smo spremni da se uputimo pravcem koji nam ona nagoveštava.

Ova knjiga nije povezana ni sa jednom religijom. Treba odmah skrenuti pažnju ako izaberete da istražujete sopstvene reinkarnacije, jer i „najživlja sećanja“ su potpuno netačna i beskorisna dok ih ne proverite u istorijskim okolnostima. Samoobmana je vrlo česta pojava kao i ostale ljudske zablude. Prava potvrda je ustvari svesno ispitivanje vaših osećanja. A da li je to moguće, procenićete sami.

Čuveni američki prorok Edgar Kejs, a čak i nekoliko dalekovidih lekara, došli su do otkrića da izvesne psihija-trijske i fizičke bolesti imaju korene u prethodnim reinka-rnacijama, a bez znanja o njima lečenje je mnogo teže.

Ako polovina čovečanstva veruje u reinkarnaciju, zašto ne biste i vi. Ne na osnovu istraživanja i iskustva, već iz religioznih pobuda. Reinkarnacija leži u srcu hinduizma u Indiji, lamaizma na Tibetu i budizma na Tajlandu, Šri Lanki, celoj jugoistočnoj Aziji.

Bila je široko prihvaćena i u Kini pre komunističke revolucije, zatim doživljava jedan period stagnacije i ponovo uzima maha zadnjih godina i u Japanu.

Da bih došao do pravih odgovora otišao sam na Tajland, u Bangkok. Tu sam shvatio da klasični budizam uči da postoji razmak između tačke smrti i rođenja i da u tom periodu jedinka nema dušu, kako bi oni to rekli, anata, znači  „bez duše“. Ako čovek nema dušu šta se onda reinkarnira?

Šta putuje kroz vreme od tela do tela? Budizam uči da je duša u tom vremenskom periodu, odnosno vakuumu u klopci. Ovo su dobra pitanja na koje nisam našao zadovoljavajući odgovor na Tajlandu. Ali i pored toga to njihovo tumačenje nisam odbacio jer upravo taj budistički paradoks može da predstavlja realnost koja može da bude važna za svako istraživanje reinkarnacije.

U Vatikanu sam shvatio da Zapadni (hrišćanski) ko-ncept duše je u okultnom izrazu drugo telo, energetskom vozilu ljudske psihe koje preživljava fizičku smrt, dok Pravoslavni hrišćani veruju da je duša besmrtna.

Ništa od napred navedenog nije lako da se uskladi sa uobičajenom slikom reinkarnacije kao procesa kojim se suština individualnosti osloba-đa fizičkom smrću i leti kroz nebeski svod dok ne nađe novo pogodno telo da se nastani.

Savremeni hrišćani poriču ovaj proces, tvrdeći da duh nalazi trajno utočište u raju ili paklu, uglavnom zavisno od ponašanja u ljudskom telu i nastavljaju da komplikuju sliku izražavanjem vere u fizičko vaskrsenje u neko vreme u budućnosti.

Ne bih želeo da utičem na vaša shvatanja ali ipak moram da vam skrenem pažnju da svet nije onakav kakav vam se čini a vi lično ste mnogo više nego što smatrate da jeste. Ako pođete od toga da ste vi jedna materijalna životinja kao deo životinjskog carstva, koje nastanjuje materijalni svet, rođeni ste, živite jedno izvesno vreme, a potom umirete. Da li je baš tako?

Kako ko, ali svi vi postajete vrlo rano svesni drugog nematerijalnog vida svog bića – uma. Iz iskustva znate da ga imate, ali to nije nešto što možete da vidite, opipate, merite, odredite mu dužinu i širinu.

U školi su vas učili da je um proizvod fizičkog mozga, materije, da je materija primarna a duh sekundaran. Verovatno ste svi shvatili da je to bilo pogrešno učenje, jer kako ste postajali stariji i mudriji razvijala se nova svest.

Počinjete da shvatate da je više u vašem umu nego što vidite očima. Ogromni delovi su skriveni od vas, to skri-veno područje naziva se podsvest.

Autor teksta Vitomir Vasić

Pratite nas na Facebooku:  Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na YouTube:  Svet tajni |
Pratite nas na Tviteru:  @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+  Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment