Paranormalne 

Uidži ploča – Razgovor sa duhom

Uidži ploča je obična drvena ploča sa štampanom azbu-kom i malim trouglom koji se masovno koristi u Americi, odakle sam doneo jednu.

Naša verzija je slična s tom razlikom što mi koristimo drveni sto ili staklo. Ispišemo slova plus dve reči, da i ne, i sve to poređamo u krug.

Na sredinu kruga stavimo staklenu čašu okrenutu naopako. Sada stavimo kažiprst jedne ruke, bilo koje, na vrh čaše, sami ili nekoliko nas i na naša postavljena pitanja čaša klizi od slova do slova i ispisuje reči.

Sada ću vam opisati svoje lično iskustvo u razgovoru sa duhom meni bliske osobe. Prvo morate da dobijete odgovor da duh koga ste pozvali hoće da razgovara. Ali pre samog razgovora treba proveriti da li je to stvarno taj duh. Proverićete tako što ćete mu postaviti pitanja koja samo vi i on znate.

Naprimer kada se tačno rodio i kako se zovu njegovi otac i majka. Pazite da slučajno ne nalete na nekog lošeg i pakosnog duha koji hoće da se šegači sa vama. U vašem je interesu da ne komunicirate sa njim, jer vam može dati lažne informacije i da vam za-gorča ostatak života.

Sada kada sam proverio da je to baš taj duh, počeo sam da mu postavljam pitanja onako kako su mi padala na pamet.
– Kako se osećaš?
– Lagano, ovo novo „telo“ mi je bestežinsko pa se lako krećem. Duševno sam takođe miran jer su mi sada sve stvari jasne.
– Kako se tamo krećete?
– Nogama je ako je nešto blizu, ako je dalje putujemo pomoću misli.
– Kako to?
– Pa na primer kada mi treba knjiga iz biblioteke ja samo zamislim da sam tamo i eto me tamo.
– Pa šta će ti knjiga uopšte, kada nisi čitao knjige nego samo novine?
– Treba mi sada za posao dok radim.
– O kakvom radu govoriš?

– Pa dok u ovoj dimenziji čekamo na prelaz, „tranzit“, u drugu dimenziju moramo da radimo. Dok ne naučimo na kretanje i na komunikaciju u ovoj dimenziji nema prelaska u drugu, višu.

– Kakvim se radom baviš?
– Dočekujem novoumrle u stresu i pomažem im da se lakše snađu i shvate novu situaciju.
– Gde tamo živite?
– Ja u prirodi jer ti znaš da sam ja mnogo voleo prirodu. Drugi koji ne mogu da se odmaraju pod vedrim nebom spavaju u kućama.

– Zašto se odmarate kada ste bestežinski?
– Iz navike ali brzo shvatimo da nam odmor nije potreban. Ja sam posle smrti još dugo bio bolestan pa su me lečili ovde u bolnici. Većina ljudi koja umre nije spremna za ovaj život, pa se odjednom nađe u košmaru. Bolesne lečimo, osakaćene u ratu ili u saobraćajnim nesrećama „krpimo“ a one koji su verovali u drugi život sačekujemo i upućujemo tamo gde treba da idu.

– Otkud znaš ko i gde treba da ide?
– O tome vode računa više instance, takozvani „vodiči“.
– Da li su to sveci?

loading...

– Ne, sveci ne postoje, to su izmislili ljudi. To jesu neka bića od svetlosti, božji ljudi, ili agenti kako bi me lakše shvatio. Ovde ne priznaju nikakve činove dodeljene od strane ljudi, ovde svako može postati biće od svetlosti ali to treba da se zasluži.

– Znači za vas je zemaljski kralj običan čovek?
– Ovde gde sam nema kraljeva, jer carevi, kraljevi i svi ostali vladari obično odlaze u niže slojeve!
– Da li imaš predstavu šta se sada 2005. godine dešava konkretno u Srbiji?

– Kako da ne, pa to prate više instance i oni odlučuju na koji će nivo poslati koga. Vidimo opštu pljačku društvene imovine koju su stvarale generacije dobrih ljudi, a sada njihovu muku i znoj ote jedan jako mali broj građana.

Svi su krali na sto i jedan način, nisu svi krali isto, kako vi kažete nisu su se svi snašli, jer nisu svi bili na pravom mestu i u pravo vreme, oni koji jesu to su sada kontroverzni biznismeni, dobri domaćini, tajkuni, „uspešni“ ljudi.

Jer došlo je vreme kod vas da što god si gluplji i nepismeniji to si se više nakrao jer nisi znao za posledice, a one za njihovu sreću nisu nikada ni došle jer oni koji su trebali da primene sankcije prema ovima prvima, oni su se još više kroz korupciju nakrali od ovih prvih.

Sada žive bezbrižno i misle da su izbegli sve kazne koje su trebale da snađu sve one koji su oteli tuđu imovinu, sve one koji su uzimali devizne kredite, sve one koji su se obogatili na devizama trgujući na štetu sirotinje kojima su uzimali zadnju devizu iz slamarice, sve one koji su pokrali društvene firme u kojima su radili ili sa kojima su radili pa su otvorili svoje sopstvene firme, a društvene upropastili da bi ih mogli lako kupiti preko sestrića, bratanaca i kojekakvih klinaca, koji su „iskoristili“ raspad Jugoslavije pa su uzeli silnu robu iz drugih republika, i jednostavno je nisu platili, pa je na srpskim njivama bilo na hiljade traktora pokradenih u Hrvatskoj, na hiljade automobila pokradenih u Sarajevu, pa su prekonoć postali pametni, lepi i obrazovani jer su i diplome bile na tržištu kao i svaka druga roba pa su se kupovale kod tajkuna koji su otvarali sopstvene univerzitete i zapošljavali siromašne univerzitetske profesore.

Ne samo što su postali lepi i obrazovani preko noći, već su i dobijali nadimke u malim mestima, imena egzotičnih drveta, Kivi, Palma, Pataja, ali bilo je tu i domaćih biljaka, raznorazni krastavčići, krompirići, parada-jščići; umesto lepih srpskih imena, Dragomira, Ljubomira, Živomira, prekonoć su sami sebe nazivali Boni, Džoni, Roni, ljudi su im i sami dodavali imena jer su u očajanju počeli da se sprdače sa njima, pa su neke zvali, klade, panjevi, dok su drugi ostali verni domaćem folkloru pa su svoje firme nazivali po nazivima okolnih brda, reka, pa su se umesto naših pitomih životinja pojavile iguane, umesto naših knezova pojavili su se čak i faraoni, svi su nekako pali u neki trans, pa su to i ozva-ničili pa su ispred reči trans sami dodavali Drvo, Jela, Bor, pa smo dobijali nepoznate kovanice, Drvo-trans, Jela-trans, Bor-trans. Kada ste spojili kičeraj i bogatstvo dobili ste Srbiju u 2006 godini. To si me pitao, to sam ti i odgovorio, kako vidim Srbiju u 2006. godini.

To je doba sada u Srbiji prvobitne akumulacije kapitala, kada važi samo jedno pravilo: „Za prvih milion evra nemoj da me pitaš, sve ostalo je pošteno“. Verovatno da ih niko neće ni pitati jer su svi oni isti. Oni koji treba da ih pitaju i sami treba da budu pitani.

Biće sigurno pitani kada budu umrli i kada dođu ovde. Onda će svi oni otići na niže nivoe, prema za-sluzi. Ko je bio najveći „biznismen“ odnosno ko je pokrao najviše društvenu imovinu otiće će na najniži nivo, sedmi. Ko je manje pokrao i bio manje uspešni kontraverzni biznismen otiće će na šesti nivo, tako da će verovatno opet svi na svim nivoima biti zajedno kao u prethodnom životu.

Tu će se naći i oni koji su narodne opljačkane pare odneli u banke na neka egzotična ostrva, kao i oni koji su odneli u najjače evropske banke. Tu će se naći svi oni koji su otvarali svoje firme u inostranstvu da bi pokrali društvene firme u kojima su bili odgovorni rukovodioci.

Tu će se naći svi oni koji su pokupili narodu devize a za uzvrat delili im neke bezvredne papire koje su zvali dinarima. Tu će se naći svi koji su iskoristili raspad Jugoslavije i pokrali robu i novac iz drugih republika, koji su stigli na vreme da prebace na hiljade traktora iz Hrvatske, ili iz Bosne na hiljade automobila iz Sarajeva na svoje njive koje su prekonoć nicale kao pečurke i nazivale su se stovarištima.

Tu će biti i svi oni koji su posekli hrastove šume u Slavoniji, kao i oni koji su autoputem Beograd-Zagreb dovlačili kolone kombajna i drugih poljoprivrednih mašina. Praviće im društvo i svi oni koji su dovukli na hiljade šlepera ukradene i otete robe sa Kosova.

Praviće im društvo i oni koji su švercovali akciznu robu, u to vreme legalno, posebno cigarete, naftu, lekove, pića, pa državi nisu plaćali ni carinu, ni porez na promet, pa su penzioneri, lekari i prosvetni radnici, kao i službenici u državnim ustanovama spali na prosjački štap, jer su zavisili od tih skorojevića; da li će se smilovati da uplate neki dinar na ime poreza na promet.

Posebno će biti počastvovani sa sedmim nivoom svi oni političari koji su stvorili uslove i ambijent za neviđenu, istorijsku pljačku. Neki će doći direktno iz Haga a svi ostali polako jedan po jedan doći će tamo gde im je i mesto koje su sami odabrali za života svojom gramžljivošću jer pokrali su ono-liko koliko ne mogu da potroše ni za hiljadu godina

– Zašto si baš ti izabran da ih dočekuješ?
– Nisam jedini, mnogo nas je, samo oni koji su dokazano živeli pošteno imaju pravo da ove kriminalce rasporede gde im je mesto.
– Ostavimo sada na stranu te nevažne i minorne lopovske živote, reci mi šta je za vas tamo vreme?
– Vreme kako je tebi poznato ovde ne postoji.
– Možeš li putovati u prošlost ili budućnost?
– Pošto mi je prošlost dobro poznata radije zavirim u budućnost, zar ti nisam sada otkrio i deo budućnosti, šta čeka sve te takozvane biznismene, koji su prisvojili tuđ rad i znoj, tuđu muku.

Kažu da ima sedam nivoa koji idu na gore i tek na sedmom možeš se sjediniti sa Bogom. Ja sam na prvom. Takođe postoje i sedam nivoa na dole gde odlaze oni koji će se sjediniti sa đavolom. Što su više ubijali, krali, brže će ići dole, jer su im dela u ovom materijalnom životu bila đavolska, tako da je normalno da se sjedine sa đavolom.

Da bi „video“ Boga moraš postati kao on! Da bi se sreo sa đavolom moraš se „spustiti“ na njegov nivo! Svakim skokom na viši nivo, stiče se veća svest, veća moć. U pitanju je kristalisanje naše svesti.

Pošto nismo bili zadovoljni samo čistom svešću o sebi, đavo je došao na ideju da nas povede sa sobom u materijalni svet gde ćemo pored čiste svesti osećati i druge stvari!

Nije nam objašnjeno da ćemo time uprljati čistu svest, prvobitnu svest, a sami nismo bili dovoljno iskusni! Bog nas je mirno pustio da steknemo iskustva i vratimo mu se još čistiji. Nažalost u ovom procesu čišćenja mnoge će duše nestati, a sigurno i duše svih ovih skorojevića kojima smo posvetili toliko vremena i prostora a da oni nisu dostojni toga.

– Kako možeš dostići viši nivo?
– Moram se postepeno odricati svojih zemaljskih navika, svog urođenog egoizma, svojih sklonosti, već na ovom stepenu moram se odreći sebe!
– Šta sledi onda?
– Prelazim na viši nivo, ili kako nazivaju „sferu“ To su duhovne sfere čiste svesti. Telo gubi značaj, a duša dolazi do izražaja. Od tog stepena možeš se penjati sve više. Što više to teže.
– Šta ćeš raditi tamo?
– Koliko sam čuo od mog vodiča na višem nivou ću do-biti novo zaduženje.
– Kakvo na primer?
– Dobijam grupu ljudi i nad njima imam apsolutnu vlast. Vodim računa o njihovom duhovnom razvoju i sudbinama.

Navodim ih na pravac koji im je još pre rođenja bio zapisan!

– Znači, ako imaš apsolutnu vlast možeš ih maltre-tirati i čak ubiti ?
– Ne, ne možeš. Oni koji su u stanju da tako nešto urade nisu u stanju da se popnu ni na ovaj nivo a kamoli više.
– Šta se radi na još višim nivoima?
– Njima je data još veća vlast. Upravljaju čitavim naro-dima, a na još višem nivou, neki od njih vladaju planetama, a neki čitavim galaksijama.

– Zašto je Bog stvorio dva paralerna sveta?
– Prasvest ili Bog je odlučio da stvori sebi drugove da ne bude sam, stvorio je svesna bića koja se u Bibliji zovu Anđe-li. Kao što znamo prvi Anđeo koga je stvorio Bog, bio je Lucifer.

On je trebao da bude glavni prosvetitelj, ostalih nadola-zećih duhova po celom svemiru. Pošto je Bog ugradio u njega veliki deo sebe samoga, to je Lucifer postao ravan Bogu u znanju i kreativnim mogućnostima. Ali onog trenutka kada je stvoren drugi, pa treći, pa stoti, pa hiljaditi anđeo, u Luciferu se počela najpre razvijati ljubomora, a zatim i mržnja prema Bogu i želja za otcepljenjem od svog Praoca.

Bog koji je znao do čega će doći, odlučio je da za sebe i ostale dobre duhove obezbedi i zaštiti od budućeg besa svog prvog anđela! Ali da bi to posti-gao morao je stvoriti dva sveta!

Lucifer je počeo među onim bistrijim duhovima, odno-sno anđelima, propagirati mržnju prema Bogu. Pričao je bajke o materijalnom svetu u kome ćemo iskusiti stvari za koje je do tada znao samo Bog, da će svi oni biti mali bogovi.

Pričao je kako će otkriti mnoge divne stvari poput fizičke ljubavi, vlasti, slave, kako ćemo sami kreirati i sve druge stvari i sopstvenu decu. Kada je pitao ko će sa njim u materijalni svet svi mi koji smo sada živi digli smo ruku sa milijardama glupaka koji su pošli za njim u materijalni svet.

I šta smo dobili, teško razočarenje, duševni bol, mržnju, ljubomoru, stalni strah od drugoga, čežnju za ponovnim rajem, bolesnu želju za boga-ćenjem, nesigurnost, pohotu, perverziju, banalnosti, preduga je lista duhovnih prljavšina i na kraju smrt.


Pogledajte NOVI video klip na temu: Najizolovanija mesta na svetu (2. deo)

V I D E O


Bog je znao na šta će ličiti ovaj materijalni svet, mudro nas je pustio od sebe, ali nam je još tada obezbedio povratak ako se pokajemo! Kakav paradoks, nekadašnji anđeli se useljavaju u majmune kako bi stekli sopstvena iskustva!

U majmunolike ljude ulaze prvi duhovi. Zašto baš gorila a ne neke druge životinje. Zato što je samo gorila imao dovoljno veliki mozak, odnosno biološki kompjuter, kroz koji je energija svesti mogla funkcionisati.

– Koliko onda čovek stvarno ima života?
– Ljudi imaju samo dva života. Jedan u ovom a drugi u onom paralernom svetu! U ovom se može samo umreti. A u onom drugom se može zauvek nestati. Mi ljudi ne umiremo samo na kraju našeg života, nego kontinuirano od rođenja pa sve do te-lesne smrti.
– Da li je tamo smrt tabu tema?
– Ne, čak ni kod vas na Zemlji, smrt i umiranje sve su manje društvena tabu tema. Došlo je do izvesne sekularizacije smrti i do njenog izvlačenja iz tradicionalnih okvira i do po-većanja naučnog interesa za smrt i za njoj srodne fenomene.

Nauka se otvara zanemarenim pojavama, traži nove pristupe i modele istraživanja, ne zadovoljava se redukcionističkim stavovima prema kojima se ono što se ne može meriti ili svesti na već poznato ne spada u naučno istraživanje.

Autor teksta Vitomir Vasić

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

loading...

Related posts

Leave a Comment