Vlaška magija – nestvaran svet

U novom feljtonu, naš novinar istražuje svet vlaških vračara. U poslu koji je trajao nekoliko godina intervjuisao je gotovo sve poznate vračeve i vračare a takođe, i mnogobrojne žrtve magije. Tekstovi su vredan etnološki zapis iz Istočne Srbije i opisuju fantastičan svet u kojem postoje bića poput zmajeva, karakondžula, vila i veštica

Piše Zlatimir Pantić

Još iz vremena Marka Kraljevića i Miloša Obilića (po epskoj narodnoj pesmi), postoji verovanje da se na planinama u neposrednoj blizini Dunava povremeno pojavljuju misterioza stvorenja. Legenda kaže da je Marko Kraljević bio zmajski sin i da je imao dar da komunicira sa nekim čudnim silama.

Tako je i miročkoj vili Ravijojli naredio da iz mrtvih podigne njegovog pobratima Miloša, kojeg je ustrelila. Vila je bez pogovora u planini nabrala lekovito bilje i njime oživela Markovog pobratima.

Po kazivanju ljudi iz tog kraja, ali i iz sela u podnožju Miroča, vile koje su se ovde povremeno javljale nisu slučajne gošće, nego su to preobraćene sile, pristigle posle proterivanja zla sa rumunske strane. I u rumunskim planinama, Karpatima i Muncima, priča se o sličnim bićima koja nanose štetu ljudima i njihovom okruženju.

Nedavno smo o toj temi u Negotinu razgovarali sa poznatim rumunskim vračem Katalinom Falceskuom iz čuvene vračarske porodice podno planine Munci. On nam je, između ostalog, rekao i ovo:

“U istočnoj Srbiji sam boravio šest godina i stekao utisak da u podmiročkim i poddelijovanskim selima ima više vračara nego na drugim mestima. Mnoge sam lično upoznao i hteo da uporedim način mađijanja vlaških i srpskih vračara. Ima dosta sličnosti, ali i bitnih razlika.

Nije u pitanju samo basma, tekst koji vračara izgovara, nego su mnogo važniji rekviziti, vreme i mesto izvođenja. Na primer, za prizivanje šumske majke i vile, potrebna su čista mesta – proplanci, livade, izvorišta, bistri potoci… dok kod proterivanja veštica, more, čume ili karakondžule treba tražiti isključivo nečista mesta – bunjišta, guvna, groblja, vodenice…

Rumunske vračare se i u slobodnom vremenu usavršavaju i istražuju nove metode mađijanja, odnosno vračanja. Cela moja porodica opsednuta je tim pozivom, a pogotovo majka i baba. Još kao dete, ušao sam u sve tajne ovih rabota, pomno pamteći mnoge pojedinosti, jer je to mukotrpan i iscrpan posao.

– Uoči svakog mađijanja ili proterivanja zlih sila na planine susednih zemalja, treba biti fizički i psihički pripremljen, što iziskuje veliki napor.

Ako rumunska vračara hoće da uspe, mora da se podvrgne krajnje rizičnim radnjama, a ako hoće da radi samo zbog novca i da se reklamira na razne načine, onda ne mora ništa da vežba, jer ništa i ne zna. Takva proricanja ili mađijanja su bez svakog smisla, bez znanja, moći, volje i unutrašnjeg nagona, bez želje da se istinski pomogne.

loading...

Život u okruženju vila

Katalin Falcesku u svom kazivanju navodi da je život u okruženju vila, zmajeva i veštica veoma opasan i rizičan, pa zato vračare sa obe strane Dunava ulažu dosta napora i vremena kako bi određenu zlu silu proterale ili uništile.

Proterivanje se vrši izgovaranjem čarobnih reči i lažnim obećanjem da je na planini sa druge strane velike reke samo med i mleko i da je tamo pravi raj za njihovo nastanjenje i život. Vračare se u tim prilikama skidaju gole, drže u rukama oštre predmete kao što su vretena, šila, daraci, kočevi, šiljci, vile…

Nečistu silu, one na svoj način ubeđuju i uveravaju da će joj sve vračare sa tih prostora večito zagorčavati život, sve dok ne napuste mesto boravka i presele se tamo gde ih one upućuju.

Po Katalinu, to je najopasniji posao na svetu, pogotovo kad se zna da je neka đavolja sila nedokučiva i na umu ima samo jedno – da “zakovrlji” čoveku glavu i potpuno uništi ljudski rod.

To je strategija Đavola, kao i njegovih izroda u vidu ovakvih sila. Lutajući planinom, nečista sila lako prenosi poslate čini koje se veoma jednostavno preobraze u jednu od mnogobrojnih mračnih i ubitačnih sila. Pored toga što vračara može da je protera, ona može i da je uništi spaljivanjem, probadanjem, potapanjem i vešanjem.

– Moja baba Mihaela – priča Katalin – do svoje osamdesete godine uništila je više stotina tih zlih stvorenja na planini Munci, ali i mnogo dalje, koja su na raskršćima presretala ljude i stoku i tu ih usmrćivala. Kako sam obavešten, i u podnožju vaših planina dešavala su se razna stradanja, a da se nije znalo ko je te ljude ubio ili naveo na samoubistvo. Takvi slučajevi nisu mogli biti rasvetljeni.

– Prava vračara mora da obavi svoju ponoćnu “molitvu” nekom svom pretpostavljenom koji joj daje snagu i volju da uspe i istraje. Ta molitva mora biti izgovorena uvek u određeno vreme, ma gde se ta osoba nalazila. Tu nema izuzetaka i izgovora, inače, još iste noći može da se oprosti sa svojom glavom.

Ovde su greške nedopustive i nema ispravki. Treba izaći na guvno, poprskati se vodicom u kojoj su noćivale magijske trave, kleknuti i pognute glave zahtevati dodatnu moć. U tim dodatnim molitvama treba tražiti dodatnu snagu i želju da se uspešno proteraju čini, da se neka osoba omađija i privoli, da se puste “omrazi”, da neko ozdravi…

Na drugoj strani, ima takvih molbi u kojima se zahteva da neko poboli i postrada, da nema poroda i uspeha na sudu, školi, putu, sa stokom… To su opake stvari, ali, i to se radi za veliki novac.

Ima mnogo takvih, bez obzira na njihove izjave, da se bave samo poštenim radom i pomažu u nevolji. U to sam potpuno siguran, da se oko toga ne bismo lagali i izmišljali svakojake gluposti – kazao je na kraju Katalin.

Borba za opstanak

Ikonija Ružić, poznatija kao baba Kona, vračarskim poslovima se bavi više od šezdeset godina. Tu, u podnožju Miroč planine s jedne i Deli-Jovana s druge strane, odrasla je i “izučila” ovaj surovi i nezahvalni “zanat”.

Ona je dobro upoznala svakojake sile, gore – na planinskim visovima. Kod nje su svakodnevno dolazili unesrećeni ljudi tražeći pomoć, a najčešće zbog proterivanja neke zle sile (zmaj ili vila) koja se ustalila u njihovom domu, pa još i saživela sa nekim mlađim članom domaćinstva.

U tom slučaju, neophodna je pomoć neke iskusne vračare koja je preko svoje glave preturila na stotine proterivanja ili uspešnog ulova.

– U toj svakodnevnoj borbi za opstanak – kazuje baba Kona – primetila sam da naše vračare sve te grozote proteruju preko Dunava, u rumunske planine, a njihove kod nas, na Miroč, Deli Jovan, Liškovac, a ponekad i na Homoljske planine.

Na tim planinama ili u njihovom podnožju, nalazi se poneka vračara, kao dežurna u odbrani, za “ne daj Bože”, kako se kaže. Evo, na primer, u Mosni je baba Anka, u Golubinju Mika, u Klokočevcu sam ja, u Crnjaku Mila, u Rudnoj Glavi su Milica i Veselina, u Vratni Desanka, u Urovici Marija…

– Pre izvesnog vremena- nastavlja baba Kona – jedna devojka iz nekog podmiročkog sela mi se obratila za pomoć. Objasnila mi je u poverenju da se potajno saživela sa nekim mladićem, a da ni sama nije znala kako i zašto. Nikada mu lice nije videla, jer joj je on u kuću uvek ulazio u kasnim večernjim satima, kad su u kući svi spavali.

Za tu vezu su, ipak, jednog dana saznali njeni roditelji i ljudi iz komšiluka, koji su svake noći viđali veliku, krilatu i svetleću životinju koja je sletala na njihov dimnjak.

Znala sam da se radi o zmaju, pa sam još iste večeri sa devojkom otišla do njihove kuće. Htela sam da najpre razgledam teren i vidim sa koje strane bi zmaj mogao da dođe, a da onda na licu mesta napravim plan za njegovo proterivanje. Čvrsto sam naumila da ga proteram preko Dunava, jer bi u protivnom, kod nas, i dalje obljubljivao devojke i mlađe žene.

Prve noći sam kadila kuću tamjanom, starim muškim gaćama i krljuštima nekog drugog zmaja. Kako se do tih krljušti dolazi, to je dugačka priča. Druge noći sam na ognjištu u velikom bakraču prokuvala vodu, iščekujući da zmaj u nju upadne kad bude kroz odžak ulazio u kuću.

Treće noći pozvala sam trojicu mladića koji su, goli, lupali oko kuće te devojke u stare bakrače, šerpe i lonce. Za to vreme, poslala sam drugu grupu od trojice mladića da zmaju zapale “dvorac”, šupljak na bukovom stablu na vrhu planine Miroč.

Za sve tri noći, u svojim basmama ukazivala sam nečistoj sili da je u ovoj kući samo pakao i bol, a da tamo, preko Dunava, ima lepših i boljih devojaka i da ga očekuju raširenih ruku. To ubeđivanje kroz basmu treba da oslobodi ovu kuću od nečiste napasti i da se ona odstrani što dalje iz naših krajeva.

Međutim, to isto čine i rumunske vračare, možda još i više. To unakrsno prepucavanje trajaće dok bude ljudi i vračara i dok bude Đavola, najvećeg pokretača svakog zla i greha.

Baba Kona, ali i mnoge druge vračare iz podmiročkih sela sa kojima smo poslednjih godina i meseci razgovarali, priče su za sebe. Pored toga što uspešno spravljaju “veliki vratak”, mađijaju za dobitak, zdravlje, ljubav, sreću…

One su naučile da te preobraćene čini u vidu nečastivog proteraju ili na drugi način unište. O svemu tome, detaljnije u narednim brojevima.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Treće oko / Foto: vlaskamagija.com)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.