Zona sumraka – dimenzija u kojoj je sve moguće

Ako neko želi da doživi uzbuđenje koje pružaju dugo vremena nerazjašnjene misterije, a pri tom ima dovoljno hrabrosti da se upusti u takvu avanturu kao što je susretanje oči u oči sa sablasnim prikazanjima, onda nema sumnje treba da ode u Birmingem, milionski grad u britanskom Vest Midlendsu, poznat po svojoj dugoj istoriji još od VI veka, industrijskoj revoluciji koja je upravo ovde počela, a danas komercijalni i biznis – centar Engleske.

Uprkos pečatu modernih vremena, Birmingem je u arhitekturi zadržao duh prošlosti, sa građevinama čije senke kriju magličaste tajne minulih vekova, pa nije čudo što je J.R.R. Tolkin, autor ‘Gospodara prstenova’, kažu, ovde našao inspiraciju za svoje delo.

Urbane legende, ili možda i nešto više nego samo one, s vremena na vreme, dospevaju u žižu javnosti i na stranice tiražnih novina, pa je tako britanski ‘Telegraf’ objavio priču o saobraćajnim udesima, od kojih su se neki završili i tragično. Oni se događaju na Oldnel Roudu, blizu Birmingema, a kao ‘krivac’ se navodi ni manje ni više nego duh jedne devojčice u odeći iz viktorijanske epohe, koja se iznenada pojavljuje na putu, zbunjuje i ometa vozače, a zatim isto tako tajanstveno nestaje. Bar tako tvrdi ne mali broj očevidaca nezgoda, kao i oni koji su u njima učestvovali, ali su uspeli da brzim reagovanjem bezbedno zaustave vozilo i izbegnu da se slupaju na delu puta koji je inače označen kao ‘crna tačka’.

Istraživači paranormalnih pojava uočili su tu podudarnost i zabeležili da se devojčica pojavljuje kasno noću, po izjavama meštana, već poslednjih nekoliko godina, a logičnog objašnjenja nema, ili nadležni još nisu uspeli da mu uđu u trag.

 
DA LI JE SVE SAMO OPTIČKA VARKA?

Tajanstvena pojava na Oldnes Roudu u Halesovenu predmet je interesovanja Paraistraživačkog društva, koje u Vest Midlendsu postoji već 22 godine, i čiji je predsednik Dejvid Tejlor izjavio: ‘Mada ljudi koji su prijavili viđenja nisu uglavnom doživeli udes, bili su toliko blizu da su morali da skrenu vozilo pored aparacije i da se zaustave na drugoj strani ili na pločniku. Nije isključeno da su videli nešto’.

Na pitanje da li je možda reč o nekoj vrsti optičke varke, Tejlor doduše ne odbacuje u potpunosti takvu mogućnost, ali podseća da se na tom mestu dogodio niz incidenata i da su svi koji o tome svedoče videli istu stvar. A to je devojčica uzrasta od tri do pet godina, u odeći koju namah prepoznaju da pripada viktorijanskom dobu, tako da je teško pretpostaviti kakva bi ‘optička varka’ morala da bude u pitanju pa da se ponavlja iz slučaja u slučaj?

Džimi Len, koji stanuje u blizini uklete saobraćajnice, kaže: ‘Desio se veći broj nezgoda na tom putu, i ne bih bio iznenađen da je njihov uzročnik sablasna figura. Mi ne znamo zašto se to događa, ali je ona verovatno razlog zbog kojeg je to mesto postalo ‘crna tačka’. Policija u Vest Midlendsu, naravno, uzdržava se od davanja komentara da li je u pitanju natprirodna pojava, a kao najnovije udese pominje jednog motociklistu koji se sudario sa automobilom u novembru, kao i drugu priliku u kojoj je žena nakon što se slupala na istoj deonici završila u bolnici.

Počela je i polemika na stranicama štampe, i petnaestak čitalaca iznelo je u međuvremenu svoje mišljenje, a neki od njih sumnjaju da je u pitanju duh i, shodno onome što u današnjem vremenu opterećuje misli prosečnog Britanca, za nesreće optužuju čak i – fundamentaliste! ‘Ne vidim razlog zbog kojeg vozači obilaze oko aparacije i penju se na pločnik’, navodi se u pismu, ‘jer se ona pojavljuje van puta i verovatno ih zaustavlja da ne bi udarili u drvo. Ako ste toliko loš vozač da se sa puta usmerite prema petogodišnjoj devojčici, onda vam treba oduzeti dozvolu. Ona je verovatno dete fundamentalista, jer oni vole da se oblače u odeću iz viktorijanskog vremena’, piše jedan od čitalaca.

Drugi, koji je profesionalni vozač već 40 godina, kaže da je za to vreme video mnogo čudnih stvari na putevima, ali da su prevelika brzina i slabi refleksi vozača najčešći uzrok nezgoda i da zbog duhova – ne treba previše brinuti!

KAD RIMLJANI MARŠIRAJU

Prema pisanju ‘Gardijana’ od 31. oktobra 2006. godine, ‘duhovi su učinili autoput M6 u Midlendsu svojim omiljenim šetalištem’. Kako tvrdi autor članka Martin Vejnrajt, posle mnogo godina čudnih zbivanja na usamljenim drumovima i dalekim raskršćima, na M6 je zabeleženo više potvrđenih viđenja i osećanja od kojih se ježi kičma nego na bilo kojem pravcu u zemlji. Rimski vojnici koji marširaju pod punom ratnom spremom, aparacija umno poremećene autostoperke i fantomski kamion koji vozi u suprotnom pravcu od dozvoljenog – svi se pojavljuju na šest izuzetno prometnih saobraćajnih traka – ili u mašti njihovih korisnika!?

‘Mi smo zaključili da je najsablasniji britanski put, kako se ispostavilo, tamna linija blizu drevnog bojnog polja’, rekao je Toni Simons, istraživač pojava na ovom pravcu. ‘Jer, kada razmislite o tome, otkriće ima smisla pošto je M6 jedan od britanskih najdužih puteva i vodi kroz mnogo okruga, pa stoga je u dodiru sa neizmerno mnogo istorijskih ostataka.

loading...

Sablasna zbivanja su registrovana od strane brojnih očevidaca, među kojima su vozači kamiona, bolničari i drugi, a Pol Devere, ekspert za posednuća, koristio je Gajgerov brojač da proveri nivo radijacije na mestima koja se učestalo ponavljaju u izveštajima. Aparacije, ili ono što navodi 45 odsto svih vozača da misle da su ih videli, najčešće su na deonici koja je udaljena 230 milja od Karlslajla prema Ragbiju.

‘Zanimljivo je da imamo mnogo više prijava o jasnim viđenjima sa puta M6 nego sa bilo kojeg drugog’, rekao je Simons, čije je osmatranje organizovala kompanija za izgradnju puteva ‘Tarmak’. Ispitivanje je obuhvatilo mnogo širi prostor od Midlendsa, i zaključak je da je većina fenomena bezopasna, ali nekoliko saobraćajnica označeno je kao takve po kojima tajanstvene siluete imaju naviku da istrčavaju ispred vozila.

Po Devereu, posednutost autoputeva sve je češća u poslednje vreme, a i on lično imao je priliku da se susretne sa fantomskim ‘pik-ap’ vozilom na putu M6. Nova deonica ove magistrale kroz Midlends izgleda da je privukla ni manje ni više nego – rimske kohorte! Sju Kauli, iz Koleshila u Vorvikšajru, rekla je da je imala priliku da vidi dvadesetak vojnika, ‘više nalik izduženim senkama nego ljudima kako hodaju po šljunku kao da prolaze kroz vodu’.

SUSRET NA BRISTOL ROUDU

Da pojava sablasti na putevima nije novijeg datuma, govori o događaj koji je u svojoj bogatoj dokumentaciji zabeležio Endrju Grin, jedan od najaktivnijih britanskih ‘lovaca na duhove’ u drugoj polovini prošlog veka.

On kaže da je gospođa Edna Džefris, koja je 1966. godine radila kao bolničarka i Brumsgrouv bolnici, jedne večeri čekala na autobus broj 144 da bi stigla na noćno dežurstvo. U figuri muškarca koji se pojavio na Bristol Roudu prepoznala je Džona Bivena, prijatelja kojeg godinama nije videla i o kojem davno nije ništa čula. Pitala se da li je i on nju prepoznao i obratila mu se rečima: ‘Zdravo Džone, šta te dovodi na ovo mesto?’

Bila je šokirana kada joj on nije odgovorio, nego je samo nastavio da gleda pravo ispred sebe. Izgledao je veoma bolesno, izjavila je kasnije. Još jednom ga je pozvala po imenu, a u tom trenutku stigao je autobus i Džefrisova je uznemirena ponašanjem prijatelja ušla u vozilo i još jednom kroz prozor bacila pogled ka mestu gde je stajao, ali tamo više nije bilo nikoga.

Narednog dana, ispričala je događaj jednom drugom zajedničkom prijatelju i rekla da je zabrinuta ponašanjem Džona Bivena. ‘Naravno, kada je on umro pre dve godine’, dobila je tipično engleski hladnokrvan odgovor! Edna Džefris proverila je ovu informaciju i utvrdila da je tačna, a Endrju Grin je saznao da usamljenog čoveka bolesnog izgleda mnogi često viđaju na pravcu autobuske linije broj 144 kako hoda prema autobusu a zatim iznenada iščezava.

Grin je istražio još jedan slučaj pojave drumske sablasti, i to na raskrsnici Tajberna i Čester Rouda u Erdingtonu kod Birmingema. Svedoci su viđali figuru odevenu u dugu, sivu odeću, koja bi ostajala dvadesetak sekundi a zatim nestajala, ali nisu mogli da odrede da li je aparacija muškog ili ženskog pola, niti da joj vide lice. ‘Nort Birmingem Tajms’ objavio je pretpostavku Endrju Grina da je reč o žrtvi ubistva iz 1745. godine, u vreme rata sa Flandrijom, kada je pijani pukovnik kamberlendske regimente uhapsio jednog mladića koji je bežao ispred neprijatelja, a ovaj, da li zato što je zanemeo od straha ili je inače bio nem, nije mogao da kaže ko je i odakle dolazi. Pukovnik je presudio da mu se kao špijunu odrubi glava. Legenda je potvrđena kada je u 19. veku u Pajp Hajs parku iskopan obezglavljeni skelet.

Po drugoj verziji Endrju Grina, ovaj birmingemski duh mogla bi biti Meri Ešford, koja je ubijena na igranci povodom jednog praznika 1817. godine. Za ubistvo je osumnjičen mladi farmer koji se prezivao Tornton, ali je na suđenju oslobođen. Lokalno stanovništvo, međutim, toliko je bilo ubeđeno u njegovu krivicu i progonilo ga, da je na kraju odselio u Ameriku gde je i umro. Gotovo neverovatno, ali 1974. godine, na isti praznik, Beli ponedeljak, takođe u Erdingtonu, ubijena je mlada devojka, za njeno ubistvo okrivljen čovek po prezimenu Tornton – ali i on je takođe oslobođen u nedostatku dokaza!

VAMPIR SA GLEN PARK ROUDA

Dugačak je spisak sablasnih manifestacija na birmingemskim putevima u poslednjim decenijama, ali i u skorije vreme. Jedna od njih odnosi se na Brajtstoun Roud, na kojem obično oko tri sata iza ponoći odjekuju krici i plač zakoje se ne može utvrditi odakle dolaze. Neki očevici tvrde da su tom prilikom primetili avetinjski lik bledog dečaka u suzama.

Na Kolshil Roudu, u februaru 1975. godine, pojavljivao se duh lokalnog mesara Barvika koji je ubijen 1780. godine. On je zakoračio ispred kombija koji je pripadao službi obezbeđenja, a kada je vozač pokušao da razgovara sa njim, nestao je.

Među posednute pada i put između Birmingema i Šerburna, i za njega postoji legenda da se pred zoru pojavljuje čovek sa cilindrom na glavi, staromodno odeven, koji hoda duž saobraćajnice i skuplja bačene papiriće. Na Stejšn Roudu kod Erdingtona, prema svedočenju jednog sveštenika, 1975. godine, čekao je da žena u telefonskoj govornici završi razgovor, a pošto je on dugo potrajao, otvorio je vrata da pita koliko će joj još vremena trebati. U tom trenutku, figura žene se ‘rastopila u vazduhu’ i govornica je bila prazna!

Da i vampiri ponekad traže žrtve na putevima, svedoči i događaj iz januara 2005. godine, koji se desio na Glen Park Roudu. Očevici su opisali crnomanjastog gospodina dvadesetih godina koji je ugrizao čoveka koji mu je dolazio u susret, a zatim skočio na prolaznika koji je ovome pokušao da pomogne. Žrtva je postala i jedna žena koja se tu našla i koja je tvrdila da joj je odgrizao komad mesa sa ruke. Policija je, međutim, izjavila da izveštaj o takvom događaju nije primila i priču svrstala u urbane legende. Možda s pravom, ali ko ima hrabrosti neka se sam uveri da li je to tako.

Pratite nas na Facebooku: Svet Tajni | Misterije sveta |
Pratite nas na Tviteru: @Svet_tajni | @Misterije_sveta |
Pratite nas na Google+ Svet tajni |
Pratite nas na YouTube: Svet tajni |

(Izvor: Treće oko)

loading...

svettajni

Zaljubljen u misterije. Verujem u nemoguće. Tragam za nepoznatim.